Bluzer koji je PRODAO DUŠU đavolu: Veče kada je Robert Džonson zasvirao u KARNEGI HOLU

Robert Liroj Džonson rođen je iz veze Džulije Mejdžor Dods i Noe Džonsona u gradiću Hejzelherst, Misisipi, 8. maja 1911. godine. Džulija je bila zvanično udata za Čarlsa Dodsa, vlasnika zemljišta i proizvođača nameštaja sa kojim je imala desetoro dece. Čarls Dods bio je primoran da napusti Hejzelherst posle sukoba sa belim zemljoposednicima koji su mu zapretili linčom.

Dečak i njegova majka živeli su na različitim plantažama u regionu delte Misisipija, pre nego što su se nakratko nastanili u Memfisu sa Džulijinim prvim mužem Robertom Dodsom, koji je promenio prezime u Spenser. Međutim, Džonson je najveći deo mladosti proveo u Robinsonvilu sa majkom i njenim drugim mužem Dastijem Vilisom. Tu je naučio da svira jevrejsku harfu (instrument sličan drombuljama) i usnu harmoniku, pre nego što je prešao na gitaru, a od većine bluz muzičara razlikovalo ga je što je bio pismen i obrazovan.

Džonson je usavršavao svoje sviračko umeće učeći od starijih muzičara, ali u to vreme nije pokazivao bog zna kakav talenat. Do proleća 1931. Robert Džonson (20) bio je poznat kao putujući muzičar koji je dvaput bio oženjen, jednom razveden, postavši udovac kada su njegova 16-godišnja supruga Virdžinija Trevis i beba preminule tokom porođaja, da bi potom, skrhan gubitkom, nestao iz Delte i sa muzičke scene.

Povratak u Deltu

Ali posle manje od godinu dana Džonson se vratio u Deltu, evoluiravši iz lošeg gitariste u virtuoznog umetnika. Bluz, koji je Robert Džonson predstavio ljudima, bio je nešto što nikada pre nisu čuli. Vremenom su se pojavile glasine da je muzičar sklopio ugovor sa đavolom koji mu je podario talenat u zamenu za njegovu dušu. Bez obzira na legendu koja je opstala do današnjih dana, za Džonsonov muzički napredak bio je zaslužan bluz gitarista Ajzeja Ajk Cimerman kod kojeg je Džonson jedno vreme živeo.

Putujući uzduž i popreko Deltom, Robert je oduševljavao publiku gde god bi se zaustavio. Naposletku ga je zapazio putujući prodavac ploča Erni Ertl, veliki obožavalac Delta bluza. Erni je predložio Džonsonu da snimi pesme koje je izvodio, što je urađeno u San Antoniju i Dalasu. Robert i muzički producent poreklom iz Velike Britanije Don Lou, snimili su ukupno 29 numera na dve odvojene sesije. Ovo su ujedno jedine pesme koje je Delta bluzer snimio tokom svog kratkog života.

Međutim, ploče Roberta Džonsona tada nisu bile popularne. U eri sving bendova i džez grupa, Delta bluz nije pripadao tadašnjem muzičkom mejnstrimu - u pitanju je bio specifičan žanr sa posebnom publikom koja je tragala za njegovim jedinstvenim zvukom.

Od duhovne muzike do svinga

Godinu i po dana potom, njegova muzika stigla je do lovca na talente kompanije Columbia Records Džona Hemonda, koji je sredinom 1930-ih otkrio Bili Holidej i Kaunta Besija, da bi kasnije drugim velikim imenima dodao buduće zvezde Aretu Frenklin i Boba Dilana.

Kada je preslušao Džonsonove snimke, znao je da je u pitanju nešto posebno. On je redovno priređivao svirke kako bi predstavio nove umetnike i u avgustu 1938. planirao je događaj na kojem bi publiku upoznao sa crnačkom muzikom i njenim korenima. Koncert, nazvan From Spirituals to Swing, trebalo je da se održi u čuvenom Karnegi holu 23. decembra. Hemond je želeo da približi muziku crnaca od njenih početaka do aktuelnog muzičkog fenomena svinga. Među izvođačima su bili Orkestar Kaunta Besija, Albert Emons, Džo Tarner sa Pitom Džonsonom, Sestra Rozeta Tarp, Džimi Rašing, The Golden Gate Quartet i - Robert Džonson.

Hemond je uvrstio Džonsona na spisak učesnika pre nego što je dobio njegovu saglasnost. Potom se dao u potragu za drugim snimcima, kao i samim Džonsonom, ali je doživeo neuspeh. Konačno, stupio je u kontakt sa Ernijem Ertlom - čovekom koji je otkrio bluzera u zadimljenim krčmama zvanim džuk džoints - i zamolio ga je da nađe Džonsona i dovede ga u Njujork.

Ertl se dao u potragu za Džonsonom po Delti. Međutim, ubrzo je saznao da je Robert Džonson, kralj Delta bluza, preminuo 16. avgusta. Imao je samo 27 godina i mnogi ga smatraju prvim članom "Kluba 27", u koji će kasnije biti uvršćeni i drugi umetnici preminuli u istoj starosnoj dobi - Brajan Džons (The Rolling Stones), Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Džim Morison, Žan-Mišel Baskijat, Kurt Kobejn i Ejmi Vajnhaus.

Priče o smrti Roberta Džonsona prerasle su u legendu. Glasine su se prenosile od usta do usta godinama posle njegovog tragičnog kraja - od onih da je umro zbog bolesti, do toga da ga je ubio suprug žene koju je Džonson zaveo, otrovavši mu viski. Džonsonova strast prema ženama i viskiju nije bila tajna, i to je moglo da objasni poreklo glasina da je otrovan. Po drugim verzijama bluzera su opseli demoni i umro je zavijajući na Mesec, a najpopularnija je bila da ga je đavo odveo na raskrsnicu kako bi izmirio svoj dug. Bez obzira na stvaran uzrok smrti, ovo je predstavljalo problem za Hemonda.

Ipak nastupio u Karnegi holu

Džonsonovo upražnjeno mesto popunio je drugi Delta bluz gitarista i pevač Big Bil Brunzi. Ali na plakatima za koncert nisu napravljene izmene - ime Roberta Džonsona i dalje se nalazilo na njima. Ulaznice su bile rasprodate i pretežno bela publika došla je da se upozna sa korenima crnačke muzike.

Svetla su se prigušila, publika je utihnula, a reflektor je osvetlio Hemonda dok se približavao mikrofonu na bini. Pozdravio je pristune, zahvalio im se i ispričao priču o umetnicima i poreklu muzike koju su izvodili. Naposletku je najavio najvećeg bluz muzičara za kojeg nikada nisu čuli. Opisavši Džonsona kao muzičkog genija i rodonačelnika Delta bluza, završio je izlaganje glasinama o njegovoj smrti - alkohol, žene, đavo... Potom je rekao da će bez obzira na smrt Roberta Džonsona njegova muzika biti izvedena u Karnegi holu.

Hemond je dao znak dvojici radnika koji su na scenu izneli gramofon, postavivši mikrofon na samo nekoliko centimetara od zvučnika, a on je stavio gramofonsku ploču, pogledao prema publici i rekao:

- Evo Roberta Džonsona!

Glas i gitara preminulog kralja Delta bluza ispunili su prostor čuvene dvorane.

Hemond je pustio jednu pesmu (Preachin’ Blues: Up Jumped the Devil), a potom još jednu (Walkin’ Blues), da bi publika ogromnim aplauzom nagradila Džonsonov virtuelan post-mortem nastup. Hemond je takođe ponosno aplaudirao - Džonson je upravo debitovao u Karnegi holu.

Te večeri, na bini Karnegi hola, muzika Roberta Džonsona izdigla se iz zabačenih naselja, džuk džointsa, prašnjavih drumova i plantaža Delte. Isto se može reći za osobu koja se zvala Robert Džonson - muzičar se vinuo iz Delte, donoseći niz priča  kroz svoju muziku.

Iako nije stekao veću popularnost posle Karnegi hola, Džonson i njegov bluz s vremenom su počeli da se šire daleko izvan granica Delte Misisipija. Ljubitelji bluza počeli da traže njegovih 29 pesama. Umetnici su izvodili njegovu muziku. Robert Džonson postao je besmrtan kao i njegov bluz, a priča o ovom jedinstvenom umetniku i dalje inspiriše muzičare, nagoveštavajući da uspeh može, ali i ne mora, da uključuje ugovor sa đavolom.

Ostavite komentar