GROČANSKA ADA krije "GOLOG ĐOKU" i POSEJDONA: Raj na ZEMLJI nagrižen je ZUBOM VREMENA, ali je i dalje ČAROBAN

Kada se pomene Grocka, obično se pomisli na ukusno voće koje tamo uspeva, međutim ova opština oduvek je nudila mnogo više od toga. 

- Davnih pedesetih i šezdesetih godina, ovde je bila čuvena Gročanska ada. Koliko se ja sećam, Ada Ciganlija faktički nije ni bila plaža u gradu, kupalište je bilo na Savi između dva mosta, a Ada Ciganlija je imala jedno kupalište tamo prema Novom Beogradu, mislim da je tu sada obdanište. Beograđani su subotom i nedeljom, za vikend, svi dolazili u Grocku. Bilo je poznatih pevača, glumaca, mogli ste da vidite Šekularca, Boru Kostića, Bebu Lončar… Da kažemo da je ovo bilo jedno mondensko kupalište - ističe dr Mihajlo Veljković, fizijatar i zaljubljenik u reku.

Ovde je sada bujna vegetacija i više ne idemo na Gročansku adu, nego na jedno mesto koje ima pomalo lascivan naziv i uvek izaziva neko smejuljenje - kaže se, idemo na "Golog Đoku".

Ostrvo iza Gročanske ade dugačko tri kilometra, a široko 500 metara, naziv je dobilo zbog toga što je to nekada bio samo peščani sprud. Tokom godina, priroda je učinila svoje i oživela bujnu vegetaciju, ali šaljivi naziv je ostao.

Ako vas put nanese do ove oaze mira, upoznaćete i gročanskog Posejdona koji je ovde već 50 godina i ima nešto najvrednije u životu, nešto o čemu mnogi sanjaju, ali nemaju dovoljno hrabrosti da ožive taj san – ima slobodu.

- Ne znam, uvek sam, još kao dete bio malo buntovnik, drugačiji, malo odvojen od stvarnosti, dok nisam shvatio da je meni, bukvalno, ovo ovde život. Imam tu frižidere gde držim suđe, odvojeno hranu i piće, donosim redovno led da se to održi - kaže gročanski Posejdon Zoran Veljković Lujza.

Foto: RTS Printscreen

Kaže da ne ustaje previše rano.

- Onda uzmem prvo kašiku maslinovog ulja sa malo limuna, onda uzmem med, skuvam čaj od nane i uzmem rakiju od deke. To traje jedno dva sata, a onda počinjem da pravim akcije i da planiram šta ću i kako ću - objašnjava on. 

Zoran voli da u miru rešava sudoku, sluša rok muziku i uživa u prirodi. Neko bi rekao da uživa i u samoći.

- Nisam usamljen, imam ja ovde puno pravih ljudi oko sebe. Oni koji dolaze kod mene, ako su prvi put došli odmah dobiju pravilnik, a oni koji dolaze već znaju i opominju ove druge… Imamo tu džakove koji se nose po potrebi na jedan, dva dana kad se napune. Ovde nema pikavaca, sve ide u pepeljare, zna se šta može u Dunav, šta u džakove za reciklažu, odvojeno i sve posebno - objašnjava Zoran, i dodaje:

- Kad dođu kajakaši, ja ih dočekam rakijicom i pozovem da dođu gore. U početku, oni onako... to je neki drugi, zapadni svet, imaju neke druge običaje, na kraju pitaju koliko košta, ja kažem da ne košta ništa, oni odu do kajaka i ostave bar jedno 200 dinara ili nešto da se zahvale, ali sledeće godine dolaze i mašu mi, nose neka njihova nacionalna pića ili nešto od hrane i onda se tu družimo danima.

On je otkrio i ko su još rado viđeni gosti.

- Matori Babura, dolazio mi je i pokojni Branko Marušić Čutura, naš prvi roker. On je počeo još pedeset i neke godine da se bavi rokenrolom, a voleo je reku i ja njega, normalno. Slušam sve - od Betovena do Bitlsa, slušam i klasiku, i džez, i bluz, i rokenrol - kaže Zoran.

Foto: Tanjug printscreen

On dodaje da ipak ima nešto što ne prihvata.

- Ajde malo sam mator, ali to je ovo što deca sada slušaju, ja to zovem tuc, tuc, tuc, Oni donesu ozvučenje ovde od preko dve hiljade vati, čuje se od Pančeva do Smedereva, i onda cele noći, kad odu ovi... ja ih zovem turisti, onda oni počnu sa njihovom muzikom i to traje do sedam, osam ujutru i stalno isti ritam, stalno... ali, dobro, izdržim i to - kaže gročanski Posejdon.

Zoran izdrži sve, pa i komarce.

- Ujutru se popije kafa i rakijica, pa onda druga, treća, pa se posle ručka pređe na špricer, pivo, ko šta već pije, tako da kad dođu komarci, mi smo pod anestezijom, tako da je veselo sve. Ovde je samo bitno da preživim komarce jedno pola sata, posle toga mogu da sedim do ujutru i da gledam zvezde ili šta znam... interesantno je čak i kad pada kiša, kad grmi, tu je hiljadu munja u sekundi, a zalazak sunca, to je već nešto posebno i svaki je drugačiji - priča on. 

Iako je izabrao divljinu, gročanski Posejdon Zoran Veljković Lujza će uvek ugostiti dobre ljude, naročito one koji vole Dunav jer, kako kaže, ko voli prirodu i reku ne može biti loš čovek.

Ostavite komentar