Vesti > Politika

Mali: Srbija je danas LIKVIDNA, finansijski STABILNA i jaka da nastavi REFORME

Srbija ima skoro pet milijardi evra na računu države

Izvor: K1info/Tanjug

20/11/2023 > 18:01

podeli vest:

Mali: Srbija je danas LIKVIDNA, finansijski STABILNA i jaka da nastavi REFORME
Foto: Tanjug/Sava Radovanović/bs

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Srbija likvidna, finansijski stabilna i ekonomski jaka da nastavi reforme uz rast kvaliteta života građana, rast plata i penzija.

Srbija ima skoro pet milijardi evra na računu države, a 2012. godine nije bilo novca na računu ni za isplatu mesečnih penzija, koje su u proseku iznosile tek 204 evra, objavio je Mali. Kada je reč o zaduživanju zemlje, Mali je poručio Dušanu Nikeziću iz Stranke slobode i pravde da pomenutih pet milijardi evra predstavlja "bauk koji ga guši".

- Dok se 619 miliona evra slivalo na račune Vašeg šefa Dragana Đilasa, Srbija je tonula u ponor bankrota. Zato vam sad deluje kao naučna fantastika račun Republike Srbije. Ali, to je prosto tako kada znate da radite svoj posao i kada vam je dobrobit zemlje i njenih građana u fokusu - poručio je Mali.

Ministar je rekao da nije bilo zaduživanja po kamati od 10 odsto, već da ponderisana kamatna stopa danas iznosi 3,6 odsto, i to u uslovima kada u svetu kamate na kredite nekontrolisano rastu.

- U vaše vreme išla je i do 17 odsto. Dalje, Đilas i Vi ste se zaduživali za potrošnju i likvidnost, sa negativnom stopom rasta, sa nula kilometara izgrađenih auto-puteva, bez izgradnje i rekonstrukcije pruga, sa nikada manjim platama i penzijama, u okolnostima u kojima je 500.000 ljudi ostalo bez posla - izjavio je Mali.

Kako je naveo, Srbija danas kredite uzima za ulaganja u infrastrukturu, za podizanje kvaliteta života građana, a kao rezultat tih poteza očekujemo rast BDP-a ove godine od 2,5 odsto, sledeće očekivanih 3,5 odsto.

- Uz to, stvoreno je pola miliona radnih mesta, što je baš toliko porodica koje ste vi pustili niz vodu pod velom demokratskih promena, a koje su promenile samo vaš konto na računima - poručio je ministar.

Mali je rekao da je u Nikezićevo vreme Srbija propadala, kurs padao uz dvocifrenu inflaciju, a život građana se svodio na puko preživljavanje. Ministar je naveo da je javni dug Republike Srbije na centralnom nivou vlasti na kraju septembra 2023. godine iznosio 35,46 milijardi evra, dok je njegovo učešće u BDP-u iznosilo 51,3 odsto. Na kraju 2022. godine, kako kaže, učešće javnog duga u BDP-u je iznosilo 55,1 odsto, te je tokom prva tri kvartala 2023. godine došlo do njegovog pada od čak 3,8 procentnih poena.

- S obzirom na to da Republika Srbija ima na računu čak 550 milijardi dinara na današnji dan, neto stanje javnog duga, što je dug umanjen za sredstva na računu, na kraju septembra 2023. godine je znatno manji, i iznosi 30,8 milijardi evra, dok je u tom slučaju njegovo učešće u BDP-u 44,5 odsto - naveo je Mali.

Ministar je ocenio da je, zahvaljujući odgovorno vođenoj fiskalnoj i monetarnoj politici, u poslednjih nekoliko godina primetan kontinuirani pad učešća javnog duga u BDP-u. Kako kaže, politika upravljanja javnim dugom je jasno definisana i za naredne godine i obezbeđuje stabilnost kako duga, tako i javnih finansija.

- Ukoliko se naš javni dug uporedi sa dugom pojedinih članica EU, Srbija je u znatno povoljnijoj poziciji u odnosu na najveći deo njih - ocenio je Mali.

Evrostat je poslednje podatke o dugu objavio za drugi kvartal 2023. godine, te se tako može videti da Grčka ima javni dug od 166,5 odsto BDP-a, Italija 142,4 odsto javnog duga u odnosu na BDP, Francuska 111,9 odsto, Španija 111,2 odsto, evrozona 90,3 odsto.

- Nije mi cilj da nabrajam dalje evropske zemlje, kao što ni Vama nije cilj da zaista nešto pametno komentarišete o javnom dugu Srbije. Cilj mi je jasan, da Srbija nastavi da raste, da plate i penzije nastave da rastu, da naši građani žive bolje. Jasan mi je sasvim i Vaš cilj, s druge strane - poručio je ministar Nikeziću.

Mali je podsetio da se od 2012. do 2022. godine učešće troškova kamata u BDP-u kretalo u rasponu od 2,9 odsto 2015. godine do 1,5 odsto na kraju 2022. godine. Kako je dodao, očekuje se da učešće kamata u BDP-u u 2023. godini usled rasta kamatnih stopa iznosi 1,8 odsto. Ministar je naveo da je tokom 2022. i 2023. godine došlo do rekordnog rasta kamatnih stopa na globalnom finansijskom tržištu, što će znatno uticati na troškove servisiranja javnog duga svih država.

- Primera radi, šestomesečni Euribor je na početku 2022. godine iznosio -0,539 odsto, dok je sredinom oktobra ove godine iznosio 4,103 odsto, što je rast od čak 4,64 procentnih poena. Američka centralna banka (FED) je u istom periodu podigla u više navrata referentnu stopu, tako da je ona porasla sa 0,08 odsto na čak 5,33 odsto, kao i Evropska centralna banka, čija refentna kamatna stopa od nule porasla na 4,5 odsto - rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, Srbija je i u ovako teškim i izazovnim okolnostima uspela da minimizira uticaj globalnog rasta kamatnih stopa. Kako kaže, prosečno ponderisana kamatna stopa je uprkos ovako intezivnom rastu stopa na tržištu ostala na stabilnom nivou i u septembru je iznosila 3,49 odsto.

- To su sve, Nikeziću, rezultati odgovornosti, posvećenosti, angažovanja, truda i rada. Ti rezultati nisu nastali preko noći, niti bismo Vam dozvolili da ih uništite preko noći. Zato se izgleda morate pripremiti na činjenicu da će vas ovaj bauk likvidnosti gušiti i nakon 17. decembra - poručio je Mali.

Ostavite komentar