SRBIJA ULAŽE MILIJARDE U ZELENU BUDUĆNOST! Ministarka Pavkov u "Uranku" otkrila šta nas čeka do 2030. godine

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je u emisiji "Uranak" na televiziji K1 da Srbija intenzivno ulaže u zaštitu životne sredine i razvoj zelene infrastrukture, ističući da zelena tranzicija nije trošak, već investicija u održivi razvoj i bolji kvalitet života građana.

Govoreći o podizanju svesti o značaju zaštite životne sredine, Pavkov je podsetila na kampanju koju je Ministarstvo pokrenulo prošle godine.

“Započeli smo kampanju prošle godine, 'Priroda nema alternativu, zato deluj i ti'. Obišli smo 15 lokalnih samouprava, gde smo uključili mlade da rade sa nama, da vide koji je pravi doprinos i zašto je važno da budu deo učešća u državnom boljitku“, kazala je.

Osvrnuvši se na predstojeće izbore, ministarka je rekla da će građani imati priliku da ocene rezultate dosadašnjeg rada i planove za naredni period.

“Uključena sam kao predstavnik Predsedništva SNS-a i trudiću se da kroz konkretne stvari, koje građanima mogu da budu vidljive, pokažemo šta radimo, šta smo uradili i šta će biti ispred njihovog praga u naredne četiri godine. To nisu ljudi koje niko ne vidi i ne zna, to smo mi ispred SNS-a, koji jasno i glasno govorimo i sprovodimo naš program i plan. Mislim da će to biti jedna od ključnih stvari zbog kojih će ljudi izabrati nas“, kazala je Pavkov.

Govoreći o infrastrukturnim projektima u oblasti zaštite životne sredine, ministarka je istakla da su u toku veliki investicioni ciklusi koji bi trebalo da budu završeni do kraja decenije.

“Odlučivaće o boljoj budućnosti svakog od nas, o izgradnji revolucionarne infrastrukture, u koju ulazi i zelena infrastruktura. Do 2030. godine završavamo šest regionalnih centara za upravljanje otpadom, preko 20 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, više od 900 kilometara kanalizacione mreže i stotine kilometara vodovodne mreže, koja se gradi i u drugim resorima. U prethodnih pet godina, polovina sredstava uložena je u pripremu dokumentacije“, kazala je.

Pavkov je objasnila da je jedan od najvećih izazova bio objedinjavanje nadležnosti i priprema projektne dokumentacije u lokalnim samoupravama, što je bio preduslov za obezbeđivanje međunarodne finansijske podrške.

“JKP na lokalu dele razne ingerencije komunalnih delatnosti. Zaštita životne sredine zašla je u razne pore, od grobalja i kanalizacije do raznih usluga. Dešavalo se da u raznim lokalnim samoupravama imate jednog predstavnika i više komunalnih ustanova koje dele iste ingerencije i dokumentaciju. To je sve trebalo sabrati na jedno mesto, angažovati ozbiljne inženjere da to pregledaju kako bismo uopšte mogli da uđemo u izbor da nas neko finansijski podrži, a to je uradila CEB, Razvojna banka Saveta Evrope. To nije mala stvar, jer smo morali da ispunimo sve kriterijume po evropskim standardima“, kazala je.

Govoreći o postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, ministarka je naglasila da je u poslednjih nekoliko godina ostvaren značajan napredak.

“2020. godine imali smo svega nekoliko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a danas znamo da ćemo do 2030. godine izgraditi i završiti 20 postrojenja. Samo u periodu od 2023. godine do danas biće završeno osam postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Trenutno je ugovorena izgradnja 900 kilometara kanalizacione mreže, što znači da će biti završena u naredne dve godine“, dodala je.

Govoreći o razvoju sistema za upravljanje otpadom, Pavkov je istakla da su u međuvremenu realizovani ključni projekti i da se očekuje početak rada Regionalnog centra Kalenić.

“2020. godine, sem začetka Regionalnog centra Pirot i Subotica, kao i određenih manjih regionalnih centara, nismo imali nijedan operativni centar. Od tada smo dobili Vinču u Beogradu, uz veliku podršku privatnih partnera iz Japana i Francuske. Od tada smo započeli i veoma važan projekat na zapadu Srbije – Kalenić, u opštini Ub, koji predstavlja žilu kucavicu za zapadni deo Srbije kada je reč o upravljanju otpadom, jer obuhvata 15 lokalnih samouprava i veliki broj građana koji će imati potpuno rešen sistem. Desetog juna dobijena je probna dozvola, a već u avgustu možemo da očekujemo prve kontingente otpada koji će stizati u Kalenić, uz opremu koju mi obezbeđujemo“, dodala je.

Govoreći o finansiranju projekata u oblasti zaštite životne sredine, Pavkov je istakla da se veliki infrastrukturni poduhvati realizuju uz podršku međunarodnih finansijskih institucija i bespovratnih sredstava Evropske unije.

“Zadužujemo se kroz nekoliko paralelnih izvora, po pitanju kreditnih linija Razvojne banke Saveta Evrope, kao i od IBRD-a i EBRD-a. Sve to zajedno iznosi oko 400 miliona evra investicija koje će biti uložene kod nas. Do sada je uloženo 200 miliona evra za kanalizaciju i prečišćavanje otpadnih voda, a kada je reč o bespovratnim sredstvima kroz IPA projekte Evropske unije i druge fondove, već su obezbeđene stotine miliona evra. I u budućnosti će biti obezbeđene stotine miliona evra kroz grantove i sufinansiranje iz budžeta, koji to može da izdrži“, kazala je.

Govoreći o međunarodnoj podršci za projekte zaštite životne sredine, Pavkov je istakla da Srbija trenutno koristi više bespovratnih sredstava nego kreditnih linija, kao i da je ostvarila značajne rezultate u povlačenju novca iz međunarodnih fondova.

“Više je sredstava koje u ovom trenutku dobijamo bespovratno nego kroz kredite. Trenutno možemo da se pohvalimo da smo jedina zemlja na evropskom kontinentu koja je iskoristila sredstva iz fonda Global Environment Facility (GEF), koji se bazira na zaštiti biodiverziteta. Tokom 20 godina korišćenja tog fonda obezbedili smo više od milijardu dolara kroz različite programe finansiranja u oblasti zaštite životne sredine. Takođe, jedina smo zemlja u ovom ciklusu GEF-a koja je učestvovala u programu održivih gradova, u okviru kojeg smo uložili u Beograd, Novi Sad i Zrenjanin. Reč je o šest miliona evra dodatnih bespovratnih sredstava koja nemaju veze sa IPA fondovima. Otvaramo i Green Climate Fund, potpuno novi fond koji se bavi borbom protiv klimatskih promena, iz kojeg ćemo u narednom periodu obezbediti dodatna bespovratna sredstva za Srbiju, nezavisno od IPA fondova“, kazala je.

Srbija domaćin Svetskog dana životne sredine

Govoreći o međunarodnim aktivnostima Srbije u oblasti zaštite životne sredine, Pavkov je istakla da će Srbija naredne godine biti domaćin obeležavanja Svetskog dana životne sredine, što predstavlja veliko priznanje za zemlju.

„Velika je čast za Srbiju što će biti prva zemlja u ovom delu Evrope koja će biti domaćin Svetskog dana životne sredine. Očekujemo da na EXPO stigne više od 140 delegacija. Moja želja je da bar polovina njih povede najmanje po jednog predstavnika visokog nivoa iz oblasti zaštite životne sredine. Time bismo organizovali seriju događaja, bez obzira na to što je reč o jednom danu, tokom kojih bismo predstavili šta su svi okruzi u Srbiji, zajedno sa državom, uradili u oblasti zaštite životne sredine. Istovremeno bismo uključili veliki broj međunarodnih delegacija i stvorili dodatne okvire za međunarodnu saradnju i zajedničko delovanje.

Obeležavanje Svetskog dana životne sredine, 5. juna 2027. godine, održaće se neposredno uoči EXPO-a. Već uspostavljamo i formalnu saradnju kako bismo iskoristili sve resurse koje će EXPO do tada imati, ali i okupili međunarodne delegacije na visokom nivou i pokazali da je Srbija zemlja koja može da prednjači u oblasti zaštite životne sredine“, dodala je.

Uredba o Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje cene ugljenika

Govoreći o prilagođavanju domaće privrede evropskim propisima, Pavkov je istakla da Srbija radi na uspostavljanju nacionalnog modela oporezivanja ugljenika, kako bi domaći proizvođači izbegli dvostruko oporezivanje prilikom izvoza na tržište Evropske unije.

“Na vreme smo prepoznali potrebu da napravimo naš srpski porez na ugljenik, a osnov za to postavili smo usvajanjem dva zakona. Svim proizvođačima čelika, gvožđa, đubriva i električne energije koji plasiraju svoje proizvode na tržište Evropske unije biće definisan porez koji će plaćati Srbiji, a Srbija će kroz uredbu i podsticaje taj novac vraćati njima za procese dekarbonizacije. Na taj način izbegavamo dvostruko oporezivanje“, kazala je.

Regionalni centri Rančevo i Kalenić

Na kraju razgovora, Pavkov je govorila o značaju regionalnih centara za upravljanje otpadom, navodeći da će oni predstavljati ključne tačke budućeg sistema cirkularne ekonomije i zelene tranzicije u Srbiji.

“To je tema upravljanja otpadom, cirkularne ekonomije i zelene tranzicije. Kalenić i Rančevo rešiće upravljanje otpadom u tri regiona. Konkretno, Rančevo će biti namenjeno za Sombor i Severnobački okrug, dok će Kalenić pokrivati Kolubarski i Mačvanski okrug. To će biti regionalni centri u kojima će se otpadom upravljati u skladu sa svim standardima, tako da će građani imati mogućnost razdvajanja suvog i mokrog otpada u kantama koje će dobiti od svojih opština. Biće obezbeđena i sva neophodna logistika kako bi otpad koji ne može da se reciklira na lokalnom nivou, kroz reciklažna dvorišta, bio transportovan na sanitarne deponije regionalnih centara Rančevo i Kalenić“, rekla je.

“Do 2030. godine, svaki drugi kilogram otpada koji izlazi iz našeg domaćinstva biće zbrinut po evropskim standardima u regionalnim centrima za upravljanje otpadom“, zaključila je.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar