VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Posao neće izgubiti oni koji koriste veštačku inteligenciju, već oni koji je odbijaju

Veštačka inteligencija menja planetu i način na koji funkcionišu ekonomija, tržište rada i tehnologija. Hoće li AI uništiti milione poslova ili stvoriti potpuno novu ekonomiju, da li će posao izgubiti samo oni koji odbijaju da se prilagode promenama i može li veštačka inteligencija bez čoveka – o tome je govorio Veselin Jevrosimović, predsednik IT kompanije "Comtrade", gostujući u Uranku na K1 televiziji.

“Svima nama će za tri godine trebati mnogo više prostora. Našim serverima, kompjuterima i telefonima. Veštačka inteligencija je ‘game changer’ u ovoj industriji. Ona se toliko brzo menja da čak ni mi, koji se bavimo ovim poslom, ne možemo da ispratimo taj tempo. Ono što je sigurno jeste da niko ne treba da se plaši gubitka posla zbog veštačke inteligencije. Posao će izgubiti oni koji je ne budu usvojili, jer ćemo od danas i ubuduće sa njom živeti i raditi”, kazao je Jevrosimović.

Ključ je u prekvalifikaciji

Govoreći o ekonomiji i prilagođavanju tržišta novim tehnologijama, Jevrosimović ističe da se promene dešavaju prirodno i brzo.

“Ekonomija nema granice, ona se sama adaptira u hodu. Moja kompanija ima veliku sreću jer se veštačkom inteligencijom bavimo više od 15 godina”, rekao je. On je podsetio da IT sektor godinama unazad nije imao dovoljno stručnjaka, ali da je razvoj AI tehnologije promenio čitavu industriju.

“Petnaest godina imali ste situaciju da nije bilo dovoljno inženjera na tržištu. To je bio ozbiljan problem sve do pre dve ili tri godine. S obzirom na to da su se modeli trenirali godinama, bilo je pitanje dana kada će mašina početi da razmišlja kao čovek. To se i desilo. Danas imamo veliku promenu, ne samo tehnološku, već i ekonomsku. Srbija je do sada imala veliki devizni priliv od uslužnog programiranja, što je bio važan izvozni proizvod Srbije, ali se to danas polako menja, jer tu kategoriju zamenjuje veštačka inteligencija”, kazao  je Jevrosimović.

Govoreći o suštinskoj implementaciji veštačke inteligencije na državnom nivou, Jevrosimović ističe da će ključ biti u prilagođavanju i prekvalifikaciji radne snage.

„To podrazumeva prekvalifikaciju svih onih koji nisu srodni sa veštačkom inteligencijom. Ona danas nije budućnost, već sadašnjost. Kada pričamo o njoj, govorimo o nečemu sa čim ćemo živeti od danas pa nadalje. Ona će zameniti sve što bude mogla da zameni. Sve što može da bude digitalno – biće digitalno. Sve što bude moglo da bude pod veštačkom inteligencijom – to će i biti”, kazao je Jevrosimović.

Strah od veštačke inteligencije

On smatra da strah od novih tehnologija nije ništa novo i podseća da su slične reakcije postojale tokom svakog velikog tehnološkog razvoja.

“Ne plašim se, jer su za ovih 40 godina, koliko sam u ovom poslu, sve nove tehnologije dolazile sa strahom od gubitka poslova”, rekao je. Jevrosimović veruje da će veštačka inteligencija uskoro postati sastavni deo svakodnevnog života.

“Svi smo se prilagodili mobilnom telefonu. Tako će biti i za nekoliko godina, kada nećete moći da zamislite život bez veštačke inteligencije”, kazao je.

Jevrosimović upozorava da paralelno sa razvojem veštačke inteligencije raste i sajber kriminal.

“Sa rastom veštačke inteligencije raste i sajber kriminal. Kada bi se sajber kriminal stavio pod jednu kapu, to bi bila treća najveća ekonomija na svetu. Za četiri do pet godina taj broj trebalo bi da se poveća pet puta”, rekao je.

Jevrosimović je upozorio da postoje dve vrste digitalnih pretnji - one koje targetiraju kompanije i one koje su usmerene ka građanima.

“Postoje dve vrste sajber kriminala – jedan koji napada korporacije i kompanije i drugi koji napada građane. Ovaj drugi je mnogo opasniji, jer uključuje seksualno nasilje i seksualne ucene”, kazao je. 

Kako je naveo, posebno su ugroženi tinejdžeri, koji su česta meta predatora na društvenim mrežama.

“Tome su najpodložniji tinejdžeri, oni su ozbiljna meta. Preko skrivenih naloga šalju zahteve na Instagramu, ulaze u komunikaciju dok ne dođu do eksplicitnih fotografija. Kada do njih dođu, počinju ucene”, upozorio je.

Tragične posledice sajber nasilja

“U ovom trenutku procenjuje se da više od hiljadu dece izvrši samoubistvo upravo zbog te vrste nasilja. Najviše je među muškarcima, prema statistikama uzrasta između 14 i 17 godina”, zaključio je Jevrosimović. On je objasnio da će ključnu ulogu u budućnosti imati kvantni kompjuteri, koji predstavljaju novu generaciju računara.

“Uz pomoć kvantnog kompjutinga, koji je nova generacija kompjutera ogromnih mogućnosti, dolazi i nova tehnološka era. Srce tog kompjutera veličine je nokta, dok sva ostala konstrukcija služi za njegovo hlađenje kako bi radio na temperaturi približnoj apsolutnoj nuli. On radi dve do tri milijarde puta brže od današnjeg superkompjutera”, naveo je.

Prema njegovim rečima, upravo zbog toga traje velika globalna borba za tehnološku dominaciju.

“Možete da zamislite kolika je tu borba za nadmoć. Trenutno je rivalstvo između kineskog DeepSeeka i američke kompanije Nvidia ravno trci za atomsku bombu tokom Drugog svetskog rata, jer onaj ko bude osvojio tu tehnologiju na pravi način, kontrolisaće svetsku ekonomiju” - kazao je Jevrosimović.

Značajan potencijal IT sektora u Srbiji

“Ono što mi treba da uradimo jeste da ne kočimo razvoj, jer se Evropa sa svojim zakonima, kada je reč o veštačkoj inteligenciji, ponaša kao uspavana princeza. Zato su Amerika i Kina otišle mnogo dalje nego sve evropske zemlje zajedno”, rekao je Jevrosimović. On ističe da je razvoj AI tehnologije već postao globalni prioritet, posebno u energetskom i tehnološkom sektoru.

“U Americi se grade nuklearne centrale koje će snabdevati isključivo AI data centre. Ako uzmete sve Microsoft data centre, oni troše više energije nego cela Holandija. To je definitivno trend kojim je krenuo ceo svet”, naveo je.

Govoreći o poziciji Srbije, Jevrosimović smatra da domaći IT sektor ima značajan potencijal.

“Mi se dosta dobro snalazimo u tome, pošto je Srbija prepoznata kao zemlja koja ima izuzetne inženjere. Znamo da su ovde prisutne strane kompanije sa svojim razvojnim centrima”, rekao je. Ipak, upozorava da razvoj softvera uz pomoć veštačke inteligencije mora da bude pod ljudskom kontrolom.

“Ako razvijete softver uz pomoć veštačke inteligencije, ne možete da se oslonite samo na AI, jer on sa interneta preuzima sve, pa i loše kodove. Zato neko mora da nadzire i kontroliše da sve zaista ide u smeru u kom treba”, kazao  je Jevrosimović.

 

Ostavite komentar