POSLEDNJI AMERIČKI ROK ZA NIS ISTIČE U PETAK Kojičić i Beslać u "Uranku" - hoće li ključni dan doneti promenu?

U petak ističe poslednji američki rok za prodaju većinskog ruskog udela u NIS-u. Srbija traži dugoročno rešenje, poručila je ministarka Dubravka Đedović Handanović. Potpredsednik Vlade Siniša Mali najavio je napredak u pregovorima sa MOL-om. Ko će presuditi u slučaju NIS-a i šta možemo da očekujemo već u subotu, analiziraju Raša Kojičić i Milan Beslać.

Sagovornik ministarke Dubravke Đedović Handanović bio je Džerod Ejdžen, izvršni direktor Nacionalnog saveta Bele kuće za energetsku dominaciju. Sastanak je otvorio pitanje budućnosti energetskih odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, ali i rešavanja statusa NIS-a.

Pregovori o NIS-u ulaze u završnicu

Raša Kojičić smatra da produženje roka za rešavanje pitanja vlasništva u NIS-u ukazuje na to da se pregovori približavaju kraju.

“Sama činjenica da su dali dodatni rok do 6. juna govori da su pregovori u završnoj fazi i da je ostalo još nekoliko detalja koje treba definisati. Na osnovu dostupnih izjava, mislim da treba očekivati završetak pregovora. U ovom trenutku MOL pregovara sa Gaspromnjeftom, Srbijom i OFAC-om. Postoje tri pregovaračka tima“, kazao je Kojičić.

K1 televizija

 

Govoreći o sastanku ministarke Đedović Handanović sa američkim zvaničnicima, Kojičić ističe da je reč o nastavku saradnje koja traje već nekoliko godina.

“Imamo potpisan sporazum u oblasti energetike sa američkom administracijom. Priprema tog dokumenta započela je još 2020. godine, s obzirom na to da je američki energetski sektor veoma razvijen i dominantan. Sporazum obuhvata oblasti energetike, hidroenergetike i gasne infrastrukture. Američka strana pokazuje spremnost da investira u velike infrastrukturne projekte. Postoji mogućnost njihovog uključivanja u projekat Đerdap 3, kao i u gasnu interkonekciju sa Severnom Makedonijom. Takođe, zainteresovani su za izgradnju gasne interkonekcije između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, tako da je njihov fokus pre svega na energetici“, objasnio je Kojičić.

Dok Kojičić naglašava značaj energetskih projekata i investicija, Milan Beslać smatra da su aktuelni razgovori pre svega nastavak obaveza preuzetih Vašingtonskim sporazumom.

“Poseta naše ministarke posledica je Vašingtonskog sporazuma iz 2020. godine, kojim je definisano da Srbija radi na diverzifikaciji energetskog snabdevanja. Sada je došlo vreme da se ta pitanja razreše. Zato se vode ovi pregovori i razgovori, koji se odnose na energetsko snabdevanje, gas, hidroenergetske potencijale i obnovljive izvore energije. Mislim da je pitanje NIS-a bilo sporedna tema razgovora koje je ministarka vodila, dok je glavna tema bila dalja razrada Vašingtonskog sporazuma“, kazao je Beslać.

 

Energetika i geopolitički interesi velikih sila

Prema njegovim rečima, američka strana zainteresovana je za veće prisustvo u energetskom sektoru Srbije i regiona.

“Sada bi američka strana trebalo da se uključi u tu diverzifikaciju, kroz isporuke nafte i tečnog prirodnog gasa, ali i kroz učešće u projektu Đerdap 3. Taj projekat nam je veoma potreban i bio bi izuzetno koristan. Bilo bi dobro da u njemu učestvuju i američke kompanije, jer bi to dodatno doprinelo stabilnosti. Njihovi planovi nadovezuju se na zelenu agendu i razvoj obnovljivih izvora energije, poput hidroenergije, energije vetra i solarne energije“, rekao je Beslać.

Govoreći o širem geopolitičkom kontekstu, Beslać ocenjuje da je pitanje energetike neodvojivo od političkog uticaja velikih sila.

“Ne vidim da su po pitanju NIS-a preterano optimistični. Njihov cilj je da ruski uticaj u regionu bude sveden na minimum. Ako žele dominantan položaj na Balkanu, nastojaće da Rusija izgubi svoj uticaj. Kada Rusija izgubi energetski uticaj na Balkanu, izgubiće i politički uticaj, jer su te dve stvari usko povezane“, kazao je Beslać.

Beslać, međutim, ne očekuje rasplet odmah po isteku američkog roka i smatra da nije realno očekivati značajnije promene u vlasničkoj strukturi NIS-a.

“Mislim da se 6. juna neće dogoditi ništa značajno, jer ne verujem da će Rusi prodati svoj udeo. Za ove dve godine, koliko su na snazi američke sankcije, nisu prodali ništa. Bilo je slučajeva preuzimanja upravljanja i nacionalizacije, ali nije bilo dobrovoljne, niti prinudne prodaje njihovih udela“, dodao je Beslać.

Milan Beslać komentarisao je dogovore između MOL-a i Gasproma, ocenjujući da bi oni mogli dodatno da utiču na zaoštravanje situacije u energetskom sektoru.

“Dogovori između MOL-a i Gasproma mogu dodatno uticati na zaoštravanje situacije. Nova vlast formirana u Mađarskoj ne odriče se saradnje sa Rusijom, ali istovremeno ne odustaje ni od ispunjavanja svih obaveza koje postavlja Evropska unija. Među tim zahtevima je i ograničavanje snabdevanja energentima iz Rusije najkasnije do 2027, odnosno 2028. godine. Uveren sam da Rusija neće prodati NIS ni pod kojim uslovima“ - zaključio je

BONUS VIDEO

Ostavite komentar