ŠTA ĆE PROMENITI TREĆI IZBORI U GODINU I PO DANA NA KiM? Jerković i Šajn u "Uranku" o dugoročnoj strategiji Prištine

Velika izlaznost Srba na parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji. Može li Priština da izađe iz duboke institucionalne krize? Šta će promeniti treći izlazak na birališta u godinu i po dana?

I da li je osvajanje svih deset srpskih mandata ključ za očuvanje političkog jedinstva Srba na severu pokrajine, pitamo Aleksandra Jerkovića i Željka Šajna u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

Jerković: Srbi poslali jasnu poruku

Komentarišući rezultate parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji, Aleksandar Jerković ističe da su Srbi velikom izlaznošću pokazali i hrabrost i odgovornost, dok pokušaje uticaja na raspodelu srpskih mandata vidi kao deo dugoročne političke strategije Prištine.

“Ljudi su pokazali ogromnu dozu hrabrosti zbog svega što im je Kurti priredio, a sa druge strane i veliku dozu odgovornosti. Poslali su veoma jasnu poruku da nikakav inženjering, pa ni pritisci, čak i uz toliko ćutanje međunarodne zajednice, ne mogu da slome ono što se zove volja naroda“, kazao je Jerković.

K1 televizija

 

Upozorenje o promenama u političkom sistemu

“Postoji jedna stvar koja je veoma važna, čak važnija i od otimanja jednog mandata srpskom narodu. Po Ustavu Kosova, ukoliko više od 50 odsto srpskih poslanika prihvati određene promene, moguće je menjati Ustav Kosova. U ovom izbornom ciklusu, prepakivanjem izbornih jedinica i opština tako da Albanci glasaju za srpske poslanike, a zatim i daljim promenama te strukture u narednim ciklusima, malo po malo doći ćete u situaciju da pet srpskih glasova u parlamentu Kosova zapravo budu albanski. To je strateški plan za narednih desetak godina“, kazao je.

“Formiranjem Zajednice srpskih opština život Srbima na Kosovu i Metohiji bio bi znatno olakšan. To bi bio veliki uspeh i upravo zato se Aljbin Kurti toliko bori da preuzme makar taj jedan srpski mandat“,kazao je Jerković.

Šajn: Izbori nisu rešili institucionalnu krizu

Željko Šajn smatra da izborni proces nije doneo izlaz iz institucionalne krize na Kosovu i Metohiji i upozorava da će ključni izazov u narednom periodu biti uspostavljanje poverenja između vlasti i opozicije. On ističe značaj manjinskih zajednica u budućem radu institucija, ali i potrebu za aktivnijim angažovanjem međunarodne zajednice u rešavanju političkih problema na KiM.

“Izbori su takvi kakvi jesu, ali nisu doneli rešenje za institucionalnu krizu. Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kosovo i Metohija teritorijalno pripadaju Srbiji, dok je Briselskim sporazumom, sa strane Beograda, prihvaćen proces normalizacije odnosa. Na osnovu Rezolucije 1244 i dalje su prisutne privremene mere”- kazao je Šajn i dodaje:

Manjinske zajednice mogu imati presudan uticaj

“U ovom trenutku postavlja se pitanje kako će biti izgrađeno poverenje između opozicije i vlasti na Kosovu i Metohiji. Imamo deset mandata koji pripadaju srpskoj zajednici, ali i deset mandata rezervisanih za ostale manjinske zajednice, što je stvorilo jednu neuobičajenu političku situaciju. Romi su politički razvrstani na Rome, Aškalije i Egipćane, pa su od jedne zajednice praktično stvorene tri, što predstavlja svojevrsnu političku konstrukciju. Tu su i Bošnjaci i Turci, tako da govorimo o ukupno dvadesetak mandata manjinskih zajednica. Zbog toga je važno kako će vlast i opozicija uspostaviti dijalog i postići dogovor o daljem radu institucija. Tih dvadeset glasova može imati značajan uticaj, ne samo kada je reč o srpskoj zajednici i pitanjima koja se pominju u okviru Briselskog sporazuma, već i na širem političkom planu”.

K1 televizija

 

Uloga SAD i Evropske unije

Željko Šajn ukazuje na promene u spoljnopolitičkim prioritetima Sjedinjenih Američkih Država, ali i na odgovornost Evropske unije u rešavanju aktuelne institucionalne krize.

“Ako posmatramo globalni kontekst, imamo i novu situaciju u kojoj su Sjedinjene Američke Države ovih dana postavile novu spoljnopolitičku strategiju, koju će braniti pred Senatom. Istovremeno, događaji na Kosovu i Metohiji koji se povezuju sa pitanjima korupcije, bezbednosti i organizovanog kriminala mogu imati direktan uticaj na angažovanje SAD, ukoliko budu procenjeni kao faktor koji ugrožava njihovu bezbednost.

Kada se sagleda celokupna situacija, Evropska unija, ukoliko želi da reši postojeću krizu i omogući da institucije na Kosovu i Metohiji funkcionišu nakon izbora, mora aktivnije i politički realnije da se uključi u proces. To ne sme da bude politika koja se vodi iza zatvorenih vrata, posebno imajući u vidu podršku koju pojedine države, poput Nemačke i Francuske, pružaju Aljbinu Kurtiju“, kazao je Šajn.

Kosovo i evropski put Srbije

Govoreći o evropskim integracijama Srbije i pitanju Kosova i Metohije u tom procesu, Željko Šajn ocenjuje da se ključna pitanja neće otvarati tokom pregovora, već u završnoj fazi pristupanja Evropskoj uniji.

“U Tivtu je poručeno da Evropska unija neće uslovljavati Srbiju priznanjem Kosova. Međutim, prema svim parametrima koji će važiti do pristupanja i potpisivanja pristupnog ugovora sa EU, moguće je sprovesti sve neophodne korake. Ipak, u trenutku kada dođe do potpisivanja ugovora, postavlja se pitanje prenosa dela suvereniteta na Evropsku uniju, na primer u oblasti spoljne politike, gde države zadržavaju bilateralne odnose, ali istovremeno učestvuju u zajedničkoj politici EU.

Tada se otvara pitanje da li će Srbija moći da prenese suverenitet koji se odnosi na celokupnu teritoriju države ili će biti postavljeni određeni uslovi“, kazao je Šajn.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar