UGLJEŠA MRDIĆ U URANKU: Neprijavljeni skupovi su poligon za incidente, policija i tužilaštvo moraju reagovati efikasno

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) apelovalo je na akademsku zajednicu da ne podstiče aktivnosti koje mogu dovesti do ugrožavanja bezbednosti i narušavanja javnog reda i mira. Nadovezujući se na bezbednosnu situaciju, šef poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov poručio je iz skupštinske sale: „Da se nisu okupili na neprijavljenom skupu, niko ne bi mogao da bude povređen.“

O tome koliko će najavljene blokade uoči protesta sledeće subote dodatno zaoštriti situaciju u društvu i kakav će biti odgovor vlasti, u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorio je Uglješa Mrdić, narodni poslanik i predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe.

„Ulične bande i neprijavljeni skupovi“

Mrdić je istakao da je suština problema u održavanju skupova koji nisu prijavljeni nadležnim organima, što po pravilu vodi ka incidentima.

„Suština je u tome da smo imali neprijavljeni skup, a kada su skupovi neprijavljeni, uglavnom dolazi do incidenata. Neprijavljeni skup je zabranjen. Da ih nije bilo, verovatno ne bi došlo ni do neželjenih posledica, poput incidenta u kojem je mladić vozilom - pokušavajući da prođe napred-nazad — udario jednog od demonstranata, starijeg gospodina. Nadam se da će se on brzo oporaviti; prema onome što sam čitao, nije životno ugrožen. Ipak, zastrašujuće je što imamo ulične bande koje se neprijavljeno okupljaju i zauzimaju raskrsnice. Ko god prođe, a drugačije misli ili im zasmeta, biva izložen napadima. Tu policija mora efikasno da reaguje“, izjavio je Mrdić.

Na pitanje šta podrazumeva pod efikasnom reakcijom, on je bio jasan: „Efikasno je da, ako se neko pojavi na neprijavljenom skupu, bez obzira na političku opciju, policija dođe i rastera tu bandu.“

O „ispumpavanju“ i ekstremizmu

Mrdić se osvrnuo i na činjenicu da energična reakcija policije do sada nije bila česta praksa.

„To nije bila praksa iz poznatih razloga. Mislili smo da će se 'pumpadžije' na kraju ispumpati. Verovatno i jesu, jer je na blokadama sve manje ljudi, ali je najgore to što su oni koji i dalje dolaze ekstremni i puni mržnje prema svima koji misle drugačije“, dodao je on.

Opisujući lična iskustva ispred Narodne skupštine, Mrdić je naveo da se svakodnevno susreće sa demonstrantima.

„Viđam te ljude kada idem u Skupštinu. Neko me pohvali, neko dobaci, mada je više onih koji me pohvale. Ipak, problem je struktura lica tih ljudi — iz njih isijava mržnja. Tokom poslednjeg incidenta, jedan od njih je počeo da dobacuje. Kada sam prišao i pitao u čemu je problem, nastavio je sa uvredama: 'Mrzimo vas, treba vas pobiti, ne možemo više da izdržimo'. Kada ih pitate šta smo loše učinili, vidite da tu nema razuma i da se sa njima ne može razgovarati. Srećom, oni su manjina“, objasnio je poslanik

„Traže krvave glave zbog finansijera“

Mrdić tvrdi da se skupovi namerno ne prijavljuju kako bi se isprovocirali sukobi koji bi poslužili u propagandne svrhe.

„Ne prijavljuju skupove jer žele incidente. Organizatori bi najviše voleli da bude što više krvavih glava kako bi njihovi mentori i finansijeri rekli: 'Evo vam još novca, samo nastavite'. Voleli bi da u 50 gradova imaju 50 krvavih glava, pa da optuže vlast kako bije 'mirno okupljen narod'. To nije mirno okupljen narod. Nemam ništa protiv da opozicija ili studenti prijave skup, dovedu 10.000 ljudi i da policija to obezbeđuje“, poručio je Mrdić, dodajući da država mora reagovati preko tužilaštva i sudova protiv svih koji učestvuju u, kako je rekao, „pripremanju terorističkih aktivnosti“.

Kritika pravosuđa i „obojene revolucije“

Poseban osvrt Mrdić je napravio na rad pravosuđa, objasnivši zašto je bio uzdržan prema izveštajima tužilaštva.

„Deo tužilaštva i sudstva je odmetnut. Nadam se da će tužilaštvo biti efikasnije. Upravo zato podnosim prijave i nisam glasao za usvajanje izveštaja Vrhovnog javnog tužilaštva i tužiteljke Zagorke Dolovac. Kao narodni poslanik želim da utičem na to da pravosuđe bude efikasno. Ako neko bude ekspresno uhapšen i osuđen zbog napada na policajca, novinara ili građanina, deset drugih će odustati od takvih namera.“

Mrdić je ocenio da su dosadašnji događaji bili deo šireg plana za destabilizaciju zemlje.

„Iza nas je pokušaj obojene revolucije i državnog tužilačkog udara. To su bili događaji pripremani da se sruši država. Od 15. marta prošle godine smenjivali su se termini - maj, jun, jesen, zima. Sada vide da u tim pripremama za proleće imaju sve manje ljudi i da nemaju snagu koju su imali ranije. Suština onoga što propagiram je pravo građanina da se mirno šeta ulicom. To je osnovno ljudsko pravo zagarantovano Ustavom. Hoću da mirno idem od tačke A do tačke B, a ako me neko napadne, taj mora biti procesuiran“, kazao  je Uglješa Mrdić.

Pravo na slobodu kretanja i kritika sudstva

Kako je naglasio, zalaže se za primenu svih zakonskih mehanizama kako bi se zaštitila svakodnevica običnih građana, koji često postaju taoci blokada.

„Ja sam za to da se koriste svi raspoloživi mehanizmi, jer svakome od nas može da se desi da mu — dok se kreće kao pešak, biciklista ili vozač — ispred izleti deset ljudi i kaže: 'Ne možeš dalje'. U tom trenutku u automobilu može biti bolesna majka, malo dete ili neko ko žuri na posao“, istakao je on.

Analizirajući profil ljudi koji protestuju i njihove metode, Mrdić je povukao paralelu sa ranijim događajima, ocenivši rad policije kao efikasan, ali rad pravosuđa kao nedovoljan.

„Ako analiziramo druge pokušaje, gde su sprovođene te agresivne i, rekao bih, terorističke aktivnosti, imali smo efikasan rad policije. Prošle godine su ti isti agresivci pokušali da upadnu u institucije, uključujući i Skupštinu, ali je policija reagovala. Rezultat je bio taj da je najveći deo njih uhapšen i rasteran. Kada su se sutradan ponovo okupili, policija je opet intervenisala i nakon toga ih više nije bilo; bežali su od Ulice kneza Miloša do Hrama Svetog Save“, podsetio je Mrdić.

On je, međutim, ukazao na to da je lanac odgovornosti zakazao u kasnijim fazama postupka.
„Problem je što tada tužilaštvo i jedan deo suda nisu dobro uradili svoj posao, jer je veliki broj uhapšenih bio veoma brzo pušten na slobodu“, rekao je predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe.

Apeli institucijama i stabilizacija prosvete

Mrdić je istakao da javni apeli nosilaca vlasti nisu pritisak, već način da se podstakne rad institucija, što je prema njegovim rečima dovelo do smirivanja tenzija u društvu.

“Moje nije da vršim pritisak, ali kada sve veći broj političara i narodnih poslanika apeluje na državne institucije, svedoci smo da to ima efekta. Sada je mirnije na ulicama, manje su tenzije, a škole i fakulteti rade. Zamislite kako je bilo onim prosvetnim ustanovama koje su želele da rade dok su trajale opstrukcije. Preduzete su odgovarajuće mere, država je stala iza njih, te škole su nastavile sa radom i danas sve funkcionišu normalno“, kazao je Mrdić.

Prava studenata i bezbednost na univerzitetu

U nastavku razgovora, Mrdić se osvrnuo na granicu između građanskih prava i protivzakonitog delovanja, naglasivši da akademske slobode ne smeju biti paravan za ekstremizam.

„Studenti imaju pravo da se okupljaju, ali nemaju pravo da planiraju terorističke aktivnosti bilo gde. Terorizam je zabranjen. Takve situacije se rešavaju onako kako je to urađeno u Novom Sadu, kada su izgrednici pohapšeni“, izjavio je Mrdić.

On je podsetio i na tragičan slučaj koji je uznemirio javnost, a koji se dogodio u krugu univerziteta.

„Setite se šta je bilo na Filozofskom fakultetu. Stradala je dvadesetpetogodišnja Milica Živković, a mi još uvek ne znamo precizne okolnosti pod kojima se to desilo. Znamo da je pala sa zgrade Filozofskog fakulteta i da je nađena mrtva. Nakon toga je kriminalistička policija ušla da radi svoj posao. U trenutku kada je policija bila u zgradi Rektorata, ispred su održani minimalni protesti na čelu sa Đokićem, ali su se oni ubrzo razišli. Policija i dalje radi na tom slučaju“, objasnio je on.

Na pitanje o trenutnoj prohodnosti i radu visokoškolskih ustanova, Mrdić je zaključio da je situacija pod kontrolom.

„Da li je sada onemogućen ulaz studentima ili zaposlenima na Filološki ili Filozofski fakultet? Nije. Sve funkcioniše normalno i institucije su otvorene za one kojima su namenjene”.

Preventivno delovanje i odgovornost rukovodstva

Kao ključni faktor stabilnosti unutar obrazovnog sistema, Mrdić je istakao ličnu i profesionalnu odgovornost onih koji upravljaju fakultetima.

“Odgovornost za svaku visokoškolsku ustanovu snosi onaj ko je na njenom čelu. Ja sam za to da i dekani i saveti tih fakulteta odgovaraju za svoje postupke. Dekan je odgovoran za sve što se dešava na fakultetu i, ukoliko je nešto prekršio, mora za to da snosi posledice. Suština je u tome da promovišemo poštovanje zakona, kako na fakultetima, tako i na ulici“, naglasio je Mrdić.

Slabljenje podrške blokadama

Mrdić je ocenio da opada broj ljudi koji podržavaju blokade saobraćajnica, tvrdeći da se raspoloženje menja čak i kod onih koji nisu pristalice vlasti.

“Narod ne da na sebe, a blokadera je sve manje, jer je i onaj deo naroda koji je protiv vlasti iz određenih razloga, postao protivnik blokadera“, kazao je Mrdić.

Jovanov i Mrdić: Incidenti su plod provokacija ispred štabova SNS-a

Na temu učestalih sukoba oglasio se i Mrdićev partijski kolega Milenko Jovanov, koji je izjavio da „ratno stanje“ postoji isključivo u opozicionim medijima, naglasivši da su se svi incidenti događali ispred prostorija vladajuće stranke.

Uglješa Mrdić je u emisiji podržao stav svog kolege, ističući da svaka politička organizacija treba da zadrži svoje aktivnosti u okviru sopstvenih prostorija.

“Potpuno se slažem sa izjavama Milenka Jovanova, mog saborca i kolege. Šta bismo mi iz SNS-a imali da tražimo ispred prostorija neke druge stranke? Isto tako, ni blokaderi nemaju pravo da dolaze ispred prostorija naše stranke“, kazao je Mrdić.

Napadi na funkcionere i kadrovske promene u policiji

Mrdić je istakao da su stranačke prostorije i funkcioneri SNS-a bili česta meta ozbiljnih napada, navodeći konkretne primere iz Novog Sada.

“Prijavljivali smo na stotine napada i paljenje stranačkih prostorija. U Novom Sadu su pokušali da ubiju Miloša Vučevića — zamalo su zapalili njega, njegovog sina i ostale funkcionere. Žarku Mićinu, šefu kabineta, nekoliko puta su dolazili direktno ispred kućnih vrata, kao i gradonačelniku Novog Sada“, naveo je Mrdić.

Na pitanje da li je policija adekvatno reagovala na ove pretnje, Mrdić je izneo kritički stav, ali i optimizam povodom novih imenovanja u MUP-u.

“Policija u mnogim slučajevima nije adekvatno reagovala. Ipak, raduju me nedavne kadrovske promene. Nadam se da će ti novi ljudi nastaviti da rade svoj posao čestito, kao što su to činili na prethodnim zadacima. Videli smo da je određen broj kvalitetnih profesionalaca sada zauzeo bitne pozicije. Drago mi je što su pojedinci smenjeni jer su loše radili svoj posao, dok su neki, uključujući i pojedine generale, otvoreno bili na strani blokadera i doprinosili rušenju države i samog sistema MUP-a“, naglasio je on.

Odgovornost vlasti u prevazilaženju haosa

Uprkos incidentima, Mrdić tvrdi da država nije u dubokoj krizi, već da je reč o izolovanom delovanju pojedinih grupa.

“Društvena kriza uvek postoji kada jedan deo društva svesno pravi haos, ali mi nismo u opštoj političkoj i društvenoj krizi. Imamo odgovornu vlast koja u svim ovim dešavanjima uvek na prvo mesto stavlja interes države i naroda, te insistira na striktnoj primeni zakona“, kazao je Uglješa Mrdić.

Prevremeni izbori u Srbiji

Govoreći o mogićim vanrednim izborima u Srbiji, Mrdić je podsetio na rezultate iz 2022. i 2023. godine, ocenivši da su vanredni parlamentarni izbori potvrdili legitimitet vlasti, uprkos osporavanjima.

“Imali smo izbore 2022. i vanredne parlamentarne izbore 2023. godine. Ubedljivo smo pobedili, ali dobar deo opozicije nije bio zadovoljan tim rezultatima i nastavio je sa destruktivnim ponašanjem — setimo se samo incidenata u Skupštini. Taj blokaderski deo opozicije i dalje priželjkuje incidente, kad god da se izbori održavaju. To ih neće zaustaviti, jer će nastaviti da se žale. Aleksandar Vučić je dobio milion i sedamsto hiljada glasova više u odnosu na svog protivkandidata, a oni i dalje plasiraju neistine da su izbori pokradeni“, naglasio je Mrdić.

Implementacija preporuka ODIHR-a i uloga Venecijanske komisije

U utorak se u Narodnoj skupštini nastavlja rasprava o setu od četiri izborna zakona. Mrdić naglašava da su ove izmene rezultat usklađivanja sa međunarodnim standardima.

„Zakoni su pisani prema zahtevima ODIHR-a. Imali smo četiri javna slušanja - u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. Prihvatili smo sve što je bilo izvodljivo, a što je u skladu sa Ustavom i našim ostalim zakonima. Uključeni su predlozi civilnog društva i opozicije; smatram da su ovi zakoni dobri. Ono što je opoziciji najviše zasmetalo tokom tri dana rasprave jeste činjenica da će SNS i Aleksandar Vučić učestvovati na narednim izborima. To je suština cele priče“, objasnio je on.

Prema njegovim rečima, cilj zakonskih izmena je stvaranje fer uslova za političku utakmicu, što, kako tvrdi, opoziciji ne odgovara.

“Smetaju im zakoni koji vode ka demokratskoj borbi u kojoj pobeđuje najbolji. Oni bi najviše voleli da mi ne učestvujemo na izborima, kako bi mogli da na ulici formiraju prelaznu vladu i preuzmu vlast bez volje građana“, kazao je Mrdić.

Na pitanje o daljim koracima i mogućnosti da Venecijanska komisija ne bude u potpunosti zadovoljna predlozima, Mrdić ističe spremnost na saradnju.

“Mi ćemo svakako poštovati odluku Venecijanske komisije. Njihova redovna sednica je 12. juna, a novo mišljenje očekujemo već u maju. Poštovaćemo te preporuke i razmotriti koje izmene i dopune možemo da primenimo kako bismo dobili još bolje pravosudne zakone, uvek vodeći računa o interesima Srbije i usklađenosti sa Ustavom. Venecijanska komisija je već pohvalila najvažnije aspekte koji se tiču tužilaštva u mojim zakonskim predlozima“, zaključio je Mrdić.

Bonus video

 

Ostavite komentar