KO ĆE VODITI GLAVNU REČ NA POLITIČKOJ SCENI SVETA U BUDUĆNOSTI? Dimitrijević i Šunter za K1 analizirali posete Kini

Putin i Si Đinping objavili su zajedničku deklaraciju o razvoju multipolarnog sveta i novom tipu međunarodnih odnosa. Ruski predsednik se u Moskvu vraća bez sporazuma o izgradnji gasovoda, iako je u Pekingu postignut načelni dogovor. Kako će izgledati međunarodni odnosi u budućnosti i ko će voditi glavnu reč na svetskoj političkoj sceni, analiziraju Slobodan Dimitrijević i Danijel Šunter.

Danijel Šunter smatra da izostanak konkretnog dogovora o gasovodu pokazuje da odnosi Pekinga i Moskve, uprkos bliskoj političkoj saradnji, i dalje imaju snažnu ekonomsku i pragmatičnu dimenziju.

- Izostao je razgovor o gasovodu. Kina neguje političko partnerstvo sa Rusijom, ali sa druge strane postupa na jedan biznis-portfolijo način u odnosima. EU je drugi najvažniji trgovinski partner Kine, a SAD su joj ekstremno važno tržište. Kina nije priznala rusku aneksiju Krima 2014. godine. Ona priznaje Ukrajinu u njenim granicama, nije priznala ni anektirane oblasti istočne Ukrajine koje je Rusija proglasila posle invazije 2022. godine. Tako da teško može da se govori o nekom savezništvu.

Odnosi Kine i SAD

Analizirajući odnose Kine i Sjedinjenih Američkih Država, Šunter ocenjuje da su i Vašington i Peking poslali jasnu poruku da ne žele dodatnu eskalaciju.

- Rezultat susreta Trampa i Si Đinpinga jeste poruka sigurnosti, kao i da ni jedna ni druga strana ne žele eskalaciju odnosa. Kina je najavila da će od Amerike naručiti 200 novih aviona „Boing“, što je veliki novac za SAD. Pričalo se o poljoprivredi i mineralima. Tramp je rekao da ostaje na Vašingtonu odluka šta će biti sa američkom vojnom pomoći Tajvanu. Vrlo je jasno poslat signal od Trampa i Sija da neće biti eskalacije, već stabilnosti, iako govorimo o najvećem rivalitetu dve velesile u 21. veku. Sa Rusijom je to više politička koordinacija, gde se tržište snage u novim okolnostima okrenulo sa Moskve ka Pekingu – kazao je Danijel Šunter.

Multipolarni svet i nova raspodela moći

Slobodan Dimitrijević ocenjuje da se svet ubrzano kreće ka novom multipolarnom poretku, u kojem će geopolitičko pozicioniranje biti važnije od pojedinačnih ekonomskih interesa.

- Živimo u svetu u kojem je nešto nezamislivo. Kada govorimo o velikim silama, one ne reaguju – one projektuju i planiraju. Oni koji daju analize možda komentarišu bez postavljenog pitanja, koje ne mora da bude tačno. Kada su ovi događaji u pitanju, ja ih postavljam u ravan multipolarnog sveta koji je već započeo. To je apsolutno važnije od bilo kakvog ekonomskog interesa. To je moje mišljenje. Važna je ekonomija, ali je najvažnije geopolitičko pozicioniranje, nešto što okupira sve tri sile. O tome razmišljaju i Indija i Evropska unija. Oni su i te kako svesni da je raspodela budućih uticaja na prvom mestu. Kina i Rusija sigurno neće javno govoriti o strateškim pitanjima, na primer o „Sili Sibira 2“. Njih dvojica se sigurno ne bave time direktno, već će to prepustiti ekspertima, a oni će parafirati sporazum kada bude postignut. Ali to nije važnije od strateškog partnerstva. Oni su svojom komunikacijom pokazali da su veoma bliski i da se vide na istoj strani. Poslali su poruku sporazumima koji su potpisani i koji usmeravaju ponašanje treće strane - Amerike - da je prošlo vreme kabadahijskog ponašanja, ali i da je ta ista strana dobrodošla. Ja očekujem sledeće godine trojicu lidera koji će ravnopravno razgovarati o raspodeli moći – kazao je Dimitrijević.

On smatra da nepotpisivanje energetskog sporazuma nije znak političkog neslaganja, već posledica pregovora o finansijskim i investicionim uslovima.

- Nisu ga potpisali iz jednostavnog razloga što obe strane, odnosno njihovi predstavnici, pregovaraju oko toga ko će više novca da uloži i investira. Ovo je jedna trgovačka priča. Koji deo će pokriti jedna strana, a koji druga. Svaka želi da uloži što manje, a da dobije što više. To je proces koji će trajati i u vezi sa tim slede pregovori i razna dešavanja. Ono što je bitno jeste da su oni svojim ponašanjem i potpisima potvrdili strateško partnerstvo, a sve ostalo je pitanje nižeg intenziteta – kazao je Dimitrijević.

Srbija u odnosima velikih sila

Govoreći o poziciji Srbije u odnosima velikih sila, Dimitrijević ističe da Kina Srbiju vidi kao važnog i stabilnog partnera u ovom delu Evrope.

- Imate predsednika Rusije Vladimira Putina, predsednika Amerike Donalda Trampa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je tu četvrti – veoma smo važni. Da li smo važni zbog toga što Kina želi da se pozicionira na naših 80 do 90 hiljada kvadratnih kilometara, pored njenih devet miliona kvadratnih kilometara? Dakle, mora da postoji nešto drugo. Postojimo mi, naša pamet, vizija i ljudski resurs koji je neprevaziđen i oni su svesni da je to najvažnije. Mi smo stabilna država koja svetu daje smernice. Nije neophodno da vas neko vojno porazi, stavi pod kontrolu i okupira državu. Može da vam okupira državu tako što će prisvojiti vaše resurse. To je danas veoma važno. Ovladavanje jednim prostorom i narodom zahteva oprez. To je jedna od opcija, a mi treba to da iskoristimo i razvijemo partnerstvo po našim uslovima – dodaje.

Srbija i sopstveni interesi

Dimitrijević poručuje da Srbija svoju poziciju u međunarodnim odnosima treba da gradi isključivo u skladu sa sopstvenim interesima i kapacitetima.

- Mi ne treba da brinemo o tome ko se opredelio za nas. Mi se opredeljujemo prema našim potrebama i onako kako će odgovarati našoj državi. Ukoliko poštujete sebe i sopstvene vrednosti, poštovaće vas svako. Vaša je stvar da li želite i možete da se nametnete kao bitni, a ja mislim da mi možemo. U meri naših kapaciteta, koji nisu ravni kineskim, američkim ili ruskim, ali su na ovom prostoru dovoljno važni i značajni. Istorijski je potvrđeno, hiljadu godina unazad, da smo bitni – dodaje.

Ostavite komentar