ZORA DOBRIČANIN U "URANKU" OTKRILA DO SADA NEPOZNATE DETALJE IZ PORODICE KECMANOVIĆ: "Ponašanje roditelja je strašno!"

U Višem sudu iznete su završne reči na suđenju roditeljima dečaka koji je pre tri godine ubio devetoro učenika i čuvara Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“.

Tužilac traži maksimalne kazne za Miljanu i Vladimira Kecmanovića.

Hoće li presuda doneti bar nekakav mir roditeljima stradalih i šta će ovo suđenje promeniti u životima svih nas? O tome su u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorili Anđelko Aćimović i advokatica Zora Dobričanin.

Zora Dobričanin o odluci da završne reči budu javne

“To je dobra vest i, ako nešto u sudnici može da se kaže da nas je obradovalo, onda je to ta činjenica. Svi smatramo, iako su pokušavali da imputiraju porodicama da porodice ne žele da to bude otvoreno za javnost, da su punomoćnici i porodice to želeli, jer mi nemamo šta da krijemo. Naprotiv, mislimo da javnost treba da zna šta se dešavalo u toj porodici i toj školi. Sve vezano za taj stravičan zločin“, kazala je Zora i objasnila zašto je javnost bila isključena.

“Zaštita interesa maloletnika, kako zaštita ubijene dece, tako i zaštita interesa oštećenih koji su živi, odnosno povređeni. Postoje detalji vezani za maloletnike koji ne smeju da se iznose u javnost, ali to ne znači da ne možemo da pričamo o atmosferi. Mi znamo šta po zakonu smemo, a šta ne smemo da govorimo. Sud nam je saopštio, s obzirom na to da će presuda biti javno objavljena, kao što je bila i prethodna, odnosno kao što mora da bude, da želi da javnost čuje ne samo njegovo obrazloženje dokaza i presude, već i obrazloženje onoga što punomoćnici kažu o dokazima, odbrana, okrivljeni i sami oštećeni. Šta je zaključak svakog od nas povodom sprovedenog postupka i svega toga. Ono što je generalni zaključak oštećene strane jeste da je u dokaznom postupku izvedeno dovoljno dokaza o krivici Vladimira i Miljane Kecmanović, da je u dokaznom postupku dokazano da je on na neadekvatan način držao oružje i da je dečak zajedno sa tim bio obučavan u streljani i na drugim mestima. Imajući u vidu i način vaspitanja, što je drugo krivično delo – zanemarivanje deteta – jednostavno, zaključak svih nas je da rezultat njegovog dolaska u školu 3. maja nije mogao da bude drugačiji nego desetoro mrtvih“, objašnjava.

K1 televizija

 

Anđelko Aćimović: Otvaranje suđenja pokazalo je pravo lice svih učesnika

“Dobili smo priliku da na jednom mestu, sublimiranjem celog procesa, koji je kroz završne reči mogao da se dočara, vidimo skoro sve što je bilo u ovom procesu. Za nas je bilo iznenađujuće, ali lepo da to bude javno, i drago mi je zbog toga. Otvaranjem za javnost svako je pokazao svoje pravo lice. Počev od gospodina Borojevića, pa dalje do onih koji su sedeli na optuženičkoj klupi, do naših advokata, tužilaca, roditelja, posebno onih koji su imali potrebu da iskažu svoje emocije i kažu istinu koju drže u sebi, jer je ne mogu na drugom mestu kazati. Nama je sve to značilo da svi ljudi na jednom mestu mogu to da vide. Bez velikog procesa svi su shvatili ko je na strani pravde, a ko je na strani licemerja, nemoralnog ponašanja i nečega nejasnog, pa mogu da sude po tome. Svako ko se stavi na stranu onih koji su nemoralni, a tu sigurno spadaju gospodin Borojević i njegovi štićenici, može da donese sud, a ako se poistovećuje sa njima, takvi su oni. Svaka druga kvalifikacija je za mene neispravna“, kazao je Anđelko.

Da li je tragedija mogla da bude sprečena?

Na pitanje da li je tom dečaku moglo da se pomogne, Anđelko kaže:

„On je na sve načine vapio za pomoći. Ne samo roditelji, već su i mnogi drugi u sistemu vaspitanja mogli to da vide, a o tome su govorili i u sudskom procesu, dajući izjave. Gospođica Tomić, koja je razredni starešina, i gospođa koja je bila kućna pomoćnica, govorile su o tome, ali nisu one te koje ta pitanja treba da rešavaju do kraja. Psiholozi i pedagozi, svi su oni to znali, ali neki, iz razloga da se ne zamere ili zato što su smatrali da to nije njihova stvar, nisu reagovali. Tu nema dileme da su osnovni i glavni krivci roditelji koji su zanemarili mentalno zdravlje svog deteta. Međutim, ono što je još dobro u ovom ponovljenom postupku jeste to da je optužnica proširena i proširena je u pravcu u kojem ja lično, moj advokat i Zora insistiramo, a to je uticaj interneta sa štetnim sadržajima na mentalno zdravlje deteta. Da je dete tokom dužeg vremenskog perioda, konzumiranjem igrica, društvenih mreža i slično, bilo pod velikim uticajem. Da je dete tokom kontinuirano dugog perioda pokazivalo znake bolesti koja se zvanično zove digitalna zavisnost. Dobro je i to što će to, očekujemo, ući u ovu osuđujuću presudu kao jedna velika opomena za sve roditelje koji ne vode dovoljno brigu“, kazao je Anđelko.

Optužbe na račun odbrane i ponašanja roditelja

„Nama jesu u fokusu roditelji, ali nas dodatno vređa ponašanje advokata koji jednim licemernim stavom i odnosom prema roditeljima dodatno povređuju. Kažu vam prvo da poštuju roditelje i ne žele da ih vređaju, a onda istog momenta kažu jednu grubu neistinu, poput toga da na ovom sudu treba da se vidi da je Kosta Kecmanović zlostavljan u razredu. Šta to znači? Da su naša deca, koja su pobijena, zlostavljala drugu decu, što je potpuna neistina i što je dokazano da ne postoji. To vam kaže advokat koji njih štiti. Svako ima pravo na odbranu, ali na moralnu odbranu. Posebno u ovakvom postupku ne možete lažima i licemerjem da štitite svog klijenta. Mislim da je to i po kodeksu advokata nedopustivo. To je za nas zabijanje noža u leđa, pored ponašanja roditelja koji sve vreme, po nagovoru advokata, glume žrtve i predstavljaju se kao najbolji. To im je taktika. Možda je upravo zbog toga bilo važno da se otvaranjem za javnost sve to vidi“, dodaje.

K1 televizija

 

Zora Dobričanin: Atmosfera u sudnici bila je strašna

“Mislim da je juče deo te atmosfere mogao da se vidi. Ali ono što sam rekla odmah posle suđenja jeste da je ponašanje druge strane bilo mnogo prihvatljivije kada je prisutna javnost nego kada nije bila prisutna. Ipak se tada malo više pazi. Mislim da je, između ostalog, bilo dobro da javnost bude prisutna i zbog toga da svaki roditelj u Srbiji ima priliku da odmeri i oceni ponašanje roditelja dečaka ubice, pa da se ubuduće u skladu sa tim ponaša, odnosno da takvo ponašanje prihvati ili da postupi suprotno tome, kako bi sprečili da se u njihovoj kući desi nešto slično“, kazala je Zora.

„U završnoj reči sam rekla da je u sudnici sa te strane postojalo potpuno odsustvo empatije i da je Vladimir Kecmanović samo dva puta tokom celog suđenja zaplakao, čak i kada su prikazivane fotografije i fotodokumentacija nakon ubistva devetoro dece i Dragana. Rasplakao se samo kada je njegov sin pomenuo njegovo ime i rekao da je oružje njegovo, i rasplakao se juče kada je najavljeno da će javnost ući u sudnicu.

Nikada se nije rasplakao nad sudbinom roditelja čija su deca ubijena, nikada nije pomislio kako je njima. U glasu mu se moglo čuti da je plačan, to traje deset sekundi, a onda posle toga kreće drugačije ponašanje koje je neprihvatljivo za tu sudnicu i za poziciju tog čoveka. Njegovo ponašanje na prethodnom suđenju bilo je katastrofalno. Apsolutno nisam htela da ga pogledam, osim kada mi je kolega skrenuo pažnju da plače. Ne želim da mi se pogled sretne sa njegovim“, kazala je Zora.

Detalji iz porodice koji su uznemirili javnost

„Mislim da je juče deo te atmosfere mogao da se vidi. Ali ono što sam rekla odmah posle suđenja jeste da je ponašanje druge strane bilo mnogo prihvatljivije u mnogo većoj meri kada je prisutna javnost nego kada nije bila prisutna. Ipak se tada malo više pazi. Mislim da je, između ostalog, bilo dobro da javnost bude prisutna, kao i zbog toga da svaki roditelj u Srbiji ima priliku da odmeri i oceni ponašanje roditelja dečaka, i da se ubuduće u skladu sa tim ponaša, odnosno da to ponašanje prihvati ili da postupi suprotno, kako bi se sprečilo da se u njihovoj kući desi nešto slično“, kazala je Zora.

„U završnoj reči sam rekla da je u sudnici bilo potpuno odsustvo empatije sa te strane i da je Vladimir Kecmanović samo dva puta tokom celog suđenja zaplakao, čak i kada su gledane slike i fotodokumentacija nakon ubistva devetoro dece i Dragana. Već se rasplakao kada je njegov sin pomenuo njegovo ime, da je oružje njegovo, i rasplakao se juče kada je najavljeno da će javnost ući u sudnicu. Nikada se nije rasplakao nad sudbinom roditelja čija su deca ubijena, nikada nije pomislio kako je njima. U glasu mu se moglo čuti da je plačan, to traje deset sekundi, a onda posle toga kreće drugačije ponašanje koje je neprihvatljivo za tu sudnicu i poziciju tog čoveka. Njegovo ponašanje na prethodnom suđenju bilo je katastrofalno. Apsolutno nisam htela da ga pogledam, osim kada mi je kolega skrenuo pažnju da plače. Ne želim da mi se pogled sretne sa njegovim“, kazala je Zora.

Pitanje digitalne zavisnosti i porodičnog okruženja

Tokom suđenja otvoreno je i pitanje digitalnih sadržaja kojima je dečak bio izložen, kao i porodičnog okruženja u kojem je odrastao. O tim detaljima govorila je punomoćnica oštećenih Zora Dobričanin, ocenjujući da su pojedine činjenice iznete tokom postupka posebno uznemirujuće.

“Nije čudo što mi ovde dolazimo sa mukom i ne možemo da izgovorimo ono što tamo vidimo, a što je katastrofalno. Cela noć pre ubistva to se dešavalo, a ono što je meni zaista poražavajuće i što ne mogu da prihvatim jeste činjenica da ne poznajem roditelje koji odu na posao ili izađu iz kuće, a da ne uđu u sobu svog deteta. Prema njihovim iskazima, to se nije dogodilo u ovom slučaju. Vladimir Kecmanović odlazi na posao i ne ulazi u sobu svoje dece, ni da ih vidi, a kamoli da ih poljubi. To je za sve nas bilo katastrofalno suočavanje sa takvom činjenicom. Dobro je što je javnost to čula, kao i određeni deo poruka koje su razmenjivali roditelji i deca. Posebno su značajne poruke koje je majka razmenjivala sa sinom, koje su apsolutno neprihvatljive, što je nedopustivo i pokazuje da duboko nešto nije u redu. Zamislite porodicu koja ima kameru u dnevnoj sobi i koja primeti da je kamera zamračena, pa umesto da dođe kući i proveri šta se dešava, samo pozove svoje dete da ga pita. Potom dođu kući i od 1. do 3. maja nijednom ne pogledaju snimke. A da jesu, mogli su da vide šta dečak radi i da ga spreče“, kazala je Zora i objašnjava:

“Oni su dostavili snimak iz streljane na kojem se vidi da dečaka obučava vlasnik streljane u prisustvu oca i da je taj snimak sačuvan na tri nosača podataka. Zašto snimate obuku svog deteta od strane instruktora streljane i čuvate taj snimak na tri nosača? Svako može da izvuče svoj zaključak. Možda snimate da bi to moglo ponovo da se gleda, možda snimate jer ste srećni zbog toga pa želite time da se pohvalite, a možda na taj način pravite sebi alibi. Možda postoji i neki drugi razlog. Imate tako 101 neverovatnu stvar. Zamislite da majka kaže sinu: „Je** se, sine“, a onda joj on odgovara: „Mrzim te“. Sve je to juče pročitano na suđenju. Tu su i poruke u kojima mu govori da je njegovo ponašanje prema sestri nedopustivo. Problemi su gurani pod tepih, a nažalost ima mnogo takvih porodica“, kazala je Zora.

„Njima su svi krivi, samo su oni žrtve. To je zaključak i nešto na čemu oni insistiraju“, dodaje.

Anđelko Aćimović: Vaspitanje se ne može kupiti

Govoreći o ponašanju roditelja dečaka tokom postupka, Anđelko Aćimović osvrnuo se na dokumentaciju koju je odbrana iznosila pred sudom, ocenjujući da se odgovorno roditeljstvo ne može dokazivati diplomama i sertifikatima.

„Juče je bilo istovremeno teško i pomalo apsurdno gledati kako donose diplome sa raznih kurseva, što je izazvalo i žaljenje, smeh i neku dodatnu težinu. Time su, po mom mišljenju, želeli da sudiji pokažu da su brinuli o detetu. Međutim, sve možete da platite, ali vaspitanje ne možete. Oni su ljudi koji sami nemaju osećaj za neke osnovne vrednosti i to nisu mogli ni da prenesu svom detetu. Misle da su uradili sve zato što su nešto kupili ili omogućili, ali ne vide gde su zaista pogrešili“, rekao je Anđelko.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar