AVIVIT BAR-ILAN: Čast je biti ambasador u Srbiji u trenutku kada naši odnosi dostižu nov, istorijski stepen
Izvor: K1info
18/05/2026 > 10:52
podeli vest:
Foto: K1 televizija
U trenucima kada predsednik SAD Donald Tramp govori o „dovršavanju posla“, a Izrael poručuje da su mu „oči otvorene prema Iranu“, postavlja se ključno pitanje: da li je Bliski istok bliži novoj eskalaciji ili ozbiljnim pregovorima?
Dok Pentagon razmatra nove vojne opcije prema Iranu, Teheran istovremeno priprema nove procedure za prolazak brodova kroz strateški važan Ormuski moreuz. O ovim temama, u emisiji „Uranak“, govorila je Avivit Bar-Ilan, ambasadorka Izraela u Srbiji.
„Najopasniji režim na svetu drži najopasnije naoružanje“
Ambasadorka Bar-Ilan upozorava da situacija na Bliskom istoku ostaje izuzetno nestabilna i da iranski nuklearni program predstavlja globalnu opasnost.
„Situacija je složena. Glavni problem koji postoji, ne samo za Izrael već i za SAD, jeste to da najopasniji režim na svetu drži najopasnije naoružanje. Potrebno je da ceo svet obezbedi da taj režim ne poseduje to naoružanje, jer znamo da je taj režim vrlo opasan i da predstavlja pretnju celom svetu“, istakla je ambasadorka.
Ona se osvrnula i na prethodne vojne akcije, iznoseći precizne podatke o količinama nuklearnog materijala kojima Teheran raspolaže.
„U prethodnoj operaciji u junu prošle godine, tada su napadnuta nuklearna postrojenja i više od 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma od 60 odsto, što je vojni nivo. Čovek treba da se zapita zašto taj režim poseduje visoki nuklearni materijal sa 60 odsto obogaćenja. Sada, teoretski, Iran i dalje poseduje to, tako da je jedini cilj da se to iznese iz Irana. Drugo, nisam sigurna da li gledaoci to znaju, osim tih 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma, Iran i dalje poseduje 9.000 kilograma nisko obogaćenog uranijuma. U kratkom periodu Iran može i dalje da obogati uranijum i onda će imati još više obogaćenog uranijuma. Poseduje centrifuge, njima to nije problem. Samo je potrebno to sklopiti na dalekometnu balističku raketu i eto vam nuklearna bomba“, objasnila je Bar-Ilan.
Nakon izjave američkog predsednika Donalda Trampa da je Iran pretrpeo ogromnu štetu, te da će mu trebati 20 godina da se vrati na nivo na kojem je bio pre dva meseca kada je reč o uranijumu, ambasadorka napominje da Izrael, zbog svog geografskog položaja, situaciju posmatra sa mnogo više opreza.
„Pošto smo mi u komšiluku Irana, mi više gledamo najpesimističniji scenario, a ne optimističan. To je jedina direktna egzistencijalna pretnja Izraelu i mi smo to sami iskusili. Ne mogu da opišem to prvo veče kada su prve rakete pale na Izrael pre dve godine, u pitanju su bile stotine raketa. Otišla sam da spavam, nisam znala da li ću biti živa i da li ću se probuditi ujutru. To osećaju obični Izraelci prema Iranu“, kazala je ambasadorka i dodala:
„U julu smo uspeli da uništimo većinu balističkih sposobnosti, ali su uspeli da se regrupišu, dobili su više od 3.000 balističkih raketa i opet su naciljali Izrael. Te rakete treba da podsete i evropske zemlje da mogu da stignu do Turske i Kipra, i da nas zabrinu.“
Pet zahteva iz Vašingtona i uloga „šatl diplomatije“
Govoreći o diplomatskim naporima i zahtevima koji dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, Bar-Ilan naglašava da je ključni cilj potpuno neutralisanje nuklearnih kapaciteta Teherana, ali i presecanje regionalnih mreža koje Iran finansira.
„Nisam upoznata sa svim pojedinostima. Najvažnije je da Iran nema sposobnost da obogaćuje uranijum. Verujemo američkim prijateljima. Tu su i balističke rakete, i imamo saveznike Irana koji rade uz finansijsku podršku Irana i po njihovim naređenjima – to su Hezbolah i Hamas.“
Ipak, uprkos ratnim dejstvima, u pozadini se odvijaju intenzivni diplomatski procesi preko trećih strana.
„Kao majka i državljanka Izraela, nadamo se da će doći do mira u Izraelu. Da naša deca mogu slobodno da se šetaju i da se ne brinu da će pasti raketa. Cilj je da imamo miroljubive odnose i miran život u Izraelu. Prema mojim saznanjima, u toku je takozvana šatl diplomatija posrednika – Pakistana, Egipta i Katara, koji pokušavaju da posreduju. Izrael ne učestvuje u direktnim pregovorima, već Amerika i predsednik Tramp. Predsednik Netanjahu je sinoć razgovarao telefonom sa Trampom i sastao se sa Savetom za bezbednost. Spremni smo na sve opcije, bilo za sporazum ili, nažalost, da nastavimo rat“, navela je ona.
Na pitanje da li je zvanični Tel Aviv miran ili nestrpljiv da se postigne dogovor, ambasadorka je jasna:
„Izrael čeka da egzistencijalna pretnja bude uklonjena. Kada budemo sigurni da te pretnje nema, bićemo zadovoljni. Nekoliko narednih dana biće presudno.“
K1 televizija
Najave iz Teherana: Da li Iran može da zatvori Ormuski moreuz?
Paralelno sa vojnim tenzijama, vodi se i pravna borba za jedan od najvažnijih svetskih pomorskih puteva. Iran priprema zakon o upravljanju Ormuskim moreuzom kojim bi izraelskim brodovima bio trajno zabranjen prolaz. Sa druge strane, Amerika i Bahrein spremaju predlog nove rezolucije o slobodi plovidbe. Postavlja se pitanje da li Teheran uopšte ima pravo na ovakav potez, da li će izmenjeni predlog naići na veto Rusije i Kine, i da li je ovaj moreuz najjače iransko oružje.
„Iran nema pravo na to, jer je to protiv međunarodnog prava. To je oblast gde bi sloboda plovidbe morala da postoji za sve aktere i zemlje, i u interesu je čitavog sveta da se to ne desi. Nadam se da će rezolucija biti ispoštovana i da će međunarodna zajednica to podržati“, jasna je Bar-Ilan.
Na pitanje kako će Izrael reagovati ako neka od svetskih sila prihvati iranske procedure, ambasadorka je poslala upozorenje međunarodnoj zajednici.
„Mi to ne prihvatamo, jer je to protiv međunarodnog prava. To bi bio opasan presedan i to će dovesti do drugih posledica. Takođe, opasno je za ceo svet i ne bi trebalo da sarađuju sa takvim pokušajima Irana“, zaključila je Avivit Bar-Ilan u razgovoru za „Uranak“.
Trauma 7. oktobra i borba za opstanak
Ambasadorka se osvrnula i na duboke unutrašnje promene u izraelskom društvu nakon napada Hamasa, objašnjavajući kako je taj događaj trajno oblikovao trenutnu vojnu i odbrambenu strategiju zemlje.
„Ono što se desilo izraelskom narodu 7. oktobra je velika trauma. Naš način razmišljanja se tada drastično promenio. Uradićemo sve što je potrebno da zaštitimo bezbednost našeg naroda i da se to nikada više ne ponovi“, naglasila je Bar-Ilan.
Ona je dodala da se Izrael svakodnevno suočava sa pretnjama koje regionalni mediji često prećutkuju, dok se istovremeno vodi intenzivan propagandni rat.
„Nije lako u našem susedstvu. Stalni osećaj Izraelaca jeste da se borimo za svoju egzistenciju, za opstanak i, nažalost, mnoge zemlje iz našeg okruženja ne prihvataju da Izrael postoji – one žele sve da nas poubijaju. Ako je reč o Libanu, od 2. marta je 10.000 projektila, dronova i raketa ispaljeno na izraelske civilne oblasti. Niko nije javio ništa o tome. Uvereni smo u našu viziju. Veoma nas brine i zanima nas šta drugi misle o nama, jer postoji velika kampanja lažnih vesti.“
Na optužbe o navodnoj „nezakonitoj agresiji Izraela i Amerike na Iran“, ambasadorka se pozvala na međunarodno pravo i zvanične stavove, uključujući i poziciju Beograda, a komentarisala je i nedavni sastanak država članica BRIKS-a.
„Po međunarodnom pravu imate rezolucije UN, koje je podržala i Vlada Republike Srbije, a koje osuđuju agresiju Irana na svoje susede, što je podržao i susedni region. Prema međunarodnom pravu, to su vojni sukobi i naše vojske se drže tog prava. Što se tiče sastanka BRIKS-a, nije postignut dogovor. BRIKS je sastavljen od različitih mišljenja i stavova, od različitih zemalja koje se ne slažu gotovo ni oko čega. Imate Kinu i Indiju, Rusiju i Brazil. Sastav BRIKS-a je kompleksan i ovoga puta nisu došli do zajedničkog dogovora o Bliskom istoku.“
Pored regionalnih sukoba, ambasadorka je sa velikim zadovoljstvom istakla i diplomatski uspeh ostvaren u bilateralnim odnosima između Tel Aviva i Beograda, naglašavajući da su oni podignuti na najviši nivo do sada.
„U poslednjih godinu i po dana uspeli smo da postignemo nov stepen tih odnosa i da naše partnerstvo bude bliže u različitim oblastima – ekonomiji, nauci, a pokrenuli smo i razgovore o Sporazumu o slobodnoj trgovini (FTA). Imaćemo prvi ekonomski savet, a pre dve nedelje imali smo istorijsku posetu šefa diplomatije Marka Đurića Izraelu, kao i prvi ikada strateški dijalog sa Izraelom. Veliko je zadovoljstvo i čast biti ambasador Izraela u Srbiji, biti svedok svega ovoga i napretka u bilateralnim odnosima“, rekla je Avivit Bar-Ilan.
Na samom kraju, ambasadorka se osvrnula i na nedavno završenu Evroviziju, na kojoj je Izrael ostvario sjajan uspeh zauzevši visoko drugo mesto. Ona je naglasila da kultura i umetnost moraju ostati imuni na političke pritiske.
„To veče je pokazalo da je muzika iznad politike i da ne bi trebalo da mešamo politiku sa kulturološkim kontaktima. Glasanje je to i dokazalo – dosta je politizacije kulture. Žao mi je zbog tih pet zemalja koje nisu učestvovale, ja njih žalim. Dobro je što je Bugarska uspela da uđe u finalni deo takmičenja zbog odustajanja tih drugih zemalja. Čestitam Bugarskoj na odličnoj pesmi i jedva čekam Evroviziju u Bugarskoj“, zaključila je.
Ostavite komentar