HAOS NA ULICAMA FRANCUSKE! Prof. dr Lazić u "Uranku" otkriva šta stoji iza nereda: Strah od terorističkih napada je opravdan

Profesor dr. Radojica Lazić ocenio je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 da su nemiri u Francuskoj posledica više faktora, među kojima su dugogodišnje socijalno nezadovoljstvo, delovanje ekstremnih grupa i propusti bezbednosnog sistema. Naglasio je da treba razlikovati mirne proteste od nasilja, kao i da odgovor policije mora da bude zakonit i srazmeran.

Lazić je rekao da se događaji u Francuskoj ne mogu objasniti samo jednim uzrokom. Prema njegovoj oceni, ekonomske teškoće i nezadovoljstvo građana stvaraju okolnosti koje ekstremne organizacije i huliganske grupe koriste za izazivanje nereda.

“Imamo ekonomsko i socijalno nezadovoljstvo koje traje već godinama, pre svega od korone. Sve su to elementi, uključujući ekstremno nastrojenu levicu, odnosno određene organizacije i huliganske grupe koje koriste ovakve situacije” - rekao je Lazić.

Posebno je naglasio da građane koji mirno izražavaju nezadovoljstvo ne treba poistovećivati sa učesnicima nasilja.

“S jedne strane imamo mirne proteste, organizovane i prijavljene skupove. S druge strane imamo ekstremne grupe koje koriste takvu situaciju za destabilizaciju kompletnog sistema i života” - naveo je.

Govoreći o delovanju ekstremne levice, ocenio je da izazivanje haosa predstavlja ozbiljan izazov za državne institucije.

“Šalje se poruka da Francuska treba da preraste iz demokratske države u državu haosa. Tu postoji veliki problem za bezbednosni sistem, službe i Ministarstvo unutrašnjih poslova: kako se tome suprotstaviti” - istakao je profesor.

Preventivne mere i odgovornost službi

Lazić smatra da je ključno utvrditi kakve su procene prethodile protestima i da li su institucije prepoznale opasnost od nasilja. Ukazao je na to da zadatak bezbednosnih službi nije samo praćenje najavljenih skupova već i sagledavanje svih okolnosti koje bi mogle da ugroze građane i institucije.

“Ono što je veoma bitno jesu preventivne mere. U kojoj meri su one preduzete kako bi se tako nešto sprečilo?” - upitao je.

Objasnio je da bezbednosna procena mora da obuhvati očekivani broj ljudi, moguće učesnike i rizike koji prate okupljanje.

“Unutrašnja služba bezbednosti bila je u obavezi da sagleda sve druge elemente koji bi mogli da utiču na narušavanje ustavnog poretka i napade na državne institucije” - rekao je Lazić.

Francusku Direkciju za unutrašnju bezbednost opisao je kao jednu od najmoćnijih službi na svetu. Ipak, naglasio je da ni snažan bezbednosni aparat ne isključuje mogućnost ozbiljnih propusta.

“Bezbednosno-obaveštajni sistemi bilo koje države nisu do kraja idealni. Podsetiću da Sjedinjene Američke Države imaju najmoćniji bezbednosno-obaveštajni sistem, a dogodio im se 11. septembar 2001. godine. Nakon toga su kompletan sistem reorganizovale” - naveo je.

Najavu parlamentarnog ispitivanja postupanja institucija ocenio je kao opravdanu.

“Sve je to potpuno logično i ta najava upravo govori da je bilo ozbiljnih propusta. Ipak, očekujem da će Francuska, kao moćna država, preko institucija sistema u narednom periodu stabilizovati situaciju kako se ona ne bi širila” - rekao je.

Komentarišući navode o nedostatku sredstava za policijsku intervenciju, ocenio je da je takva situacija nedopustiva. Dodao je, međutim, da pri proceni postupanja policije treba imati u vidu i to da su se neredi odvijali na više lokacija.

Upotreba sile mora da bude srazmerna

Govoreći o sukobima na ulicama, Lazić je ukazao i na nasilje učesnika nereda i na način na koji policija interveniše.

“Ono čime smo sada iznenađeni jeste brutalnost samih demonstranata, a s druge strane i upotreba sile od strane policije. Tradicionalno, francuska policija je prilikom razbijanja demonstracija brutalna. To smo imali prilike da vidimo i tokom protesta „žutih prsluka“ - rekao je.

Naglasio je da policijska ovlašćenja moraju da se primenjuju u zakonskim okvirima, uz poštovanje načela srazmernosti. Procena opravdanosti intervencije, prema njegovim rečima, zavisi od konkretne ugroženosti javnog reda i bezbednosti građana.

“Mere srazmernosti su veoma bitne i veoma je teško odrediti granicu” - istakao je Lazić.

Društvene mreže i podizanje tenzija

Lazić je upozorio i na ulogu društvenih mreža u širenju informacija, organizovanju okupljanja i podizanju tenzija.

“Društvene mreže imaju veoma važnu ulogu u podizanju tenzija, naročito u plasiranju takozvanih dezinformacija” - rekao je.

Prema njegovoj oceni, njihov uticaj posebno je izražen među mladima, koji ove platforme masovno koriste.

“Mladi masovno koriste društvene mreže i one su podsticajne za takvu vrstu okupljanja” - naveo je profesor.

Dodao je da bunt mladih može da bude iskorišćen za ostvarivanje drugih političkih interesa. Istovremeno je naglasio da među zahtevima učesnika protesta postoje i opravdani, koje treba razlikovati od pokušaja manipulacije.

Osvrćući se na bezbednosne rizike u Francuskoj, ocenio je i da postoji razlog za zabrinutost zbog mogućnosti novih terorističkih napada.

“Opravdan je strah od ponovnih terorističkih napada na francuskoj teritoriji” - rekao je Lazić.

Albaniju treba posmatrati u drugačijem kontekstu

Govoreći o protestima u drugim evropskim državama, Lazić je ukazao na sličnosti koje se odnose na ekonomske teškoće i nezadovoljstvo životnim standardom. Ipak, smatra da situacija u Albaniji ima poseban politički kontekst.

Ukazao je na odnos vlasti i opozicije, nezaposlenost i korupciju, a osvrnuo se i na optužbe albanskog premijera Edija Rame o uticaju Irana.

Podsetio je na ranije narušene odnose dve zemlje, ali nije želeo da potvrđuje tvrdnje za koje nema dovoljno podataka.

“Nemamo pouzdanih podataka da je to zaista tako, pa to ne bih više komentarisao” - naglasio je.

Na kraju razgovora poručio je da političke sporove treba rešavati kroz institucije i na izborima.

“Treba da se vratimo radu, a političke stvari treba da se rešavaju na izborima” - zaključio je Lazić.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar