HILJADE LJUDI U SRBIJI IMAJU ŠANSU ZA ŽIVOT BEZ EPILEPTIČNIH NAPADA! Dr Ristić u "Uranku" otkrio detalje metode koja menja sve

Epilepsija pogađa oko 65.000 ljudi u Srbiji, a za pacijente kod kojih lekovi ne daju rezultate hirurško lečenje može da predstavlja priliku za život bez epileptičnih napada.

Profesor dr Aleksandar Ristić, neurolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, gostujući u emisiji „Uranak” na televiziji K1, govorio je o uvođenju savremene dijagnostičke metode stereo-EEG, njenim mogućnostima, rizicima, rezultatima operativnog lečenja i velikom napretku neurologije u svetu.

Stereo-EEG otkriva ono što standardni pregled ne može

Profesor Ristić objasnio je da stereo-EEG predstavlja savremenu dijagnostičku metodu koja lekarima omogućava da preciznije otkriju delove mozga u kojima nastaju epileptični napadi.

„EEG je stara metoda, koristi se više od 100 godina. Elektrode se praktično lepe na glavu i registruju električnu aktivnost mozga. Problem je što se ti mali električni signali, dok stignu do površine glave, značajno oslabe. Zbog toga običan EEG ne može da vidi mnoge stvari, naročito ono što se događa u dubljim strukturama mozga”, objasnio je Ristić.

Kako je istakao, upravo tu stereo-EEG donosi važnu prednost.

„Stereo-EEG nam omogućava da registrujemo aktivnost tamo gde standardni EEG ne može. To je posebno važno kod pacijenata sa epilepsijom, jer moramo precizno da utvrdimo odakle napadi počinju”, naveo je neurolog.

Postavljanje elektroda je složena procedura: Kroz mozak za minut prođe litar krvi

Govoreći o samom postupku postavljanja elektroda, profesor je naglasio da se radi o izuzetno zahtevnoj proceduri koja podrazumeva precizno planiranje.

„Mozak je veoma prokrvljen organ. Kroz njega za jedan minut prođe oko litar krvi. To znači da imamo veliki broj krvnih sudova koje moramo da izbegnemo prilikom postavljanja elektroda. Zbog toga je neophodno da sve bude veoma precizno isplanirano”, rekao je Ristić.

Kako je objasnio, neurohirurzi koriste različite snimke kako bi odredili bezbedne putanje za elektrode.

„Imamo jednu sliku krvnih sudova i drugu sliku mozga. Te slike se spajaju i na osnovu njih planira se putanja svake elektrode. One moraju da prođu tako da se ne ošteti nijedan važan krvni sud”, objasnio je.

Broj elektroda zavisi od individualnih potreba pacijenta.

„Kod jednog pacijenta postavili smo 17 elektroda. Nekada ih je potrebno sedam, nekada više. Sve zavisi od toga šta želimo da ispitamo i koliko precizno moramo da definišemo područje iz kojeg epileptični napadi potiču”, naveo je profesor.

Pacijent se prati dok se ne zabeleži dovoljan broj napada

Ristić je objasnio da se nakon postavljanja elektroda pacijent premešta na Kliniku za neurologiju, gde se njegova moždana aktivnost kontinuirano prati.

„Pacijent sa postavljenim elektrodama dolazi kod nas na neurologiju. Tu se snima pod nadzorom naših EEG tehničara i lekara. Potrebno je da zabeležimo određeni broj epileptičnih napada, nekada dva, tri, četiri, pet, pa i sedam, kako bismo dobili dovoljno informacija”, rekao je.

Nakon toga sledi dodatno ispitivanje moždanih struktura električnom stimulacijom.

„Koristimo veoma slabe električne struje da bismo izazvali iste napade i potvrdili da su upravo ti delovi mozga odgovorni za njihovo nastajanje. Kada završimo proceduru, imamo mnogo jasniju sliku o tome koji deo mozga neurohirurg treba da ukloni”, objasnio je Ristić.

Profesor je naglasio da ova metoda ne predstavlja samostalno lečenje epilepsije, već važan korak u pripremi pacijenta za eventualnu operaciju.

Koliko je metoda rizična?

Na pitanje o bezbednosti procedure, neurolog je istakao da svaka invazivna medicinska metoda nosi određene rizike.

„Ne postoji metoda bez rizika. Svaka intervencija ima svoj rizik. Kod stereo-EEG procedure jedan od najvažnijih je krvarenje, jer elektroda može da povredi krvni sud”, rekao je Ristić.

Kako je objasnio, učestalost takvih komplikacija u centrima koji primenjuju ovu metodu iznosi približno jedan odsto.

„Uobičajeno je da se u centrima koji rade ovu proceduru rizik od krvarenja kreće oko jedan odsto. Postoji i rizik od infekcije. Međutim, kada imate dobro uigran tim, nastojite da te komplikacije svedete na najmanju moguću meru”, naveo je.

Govoreći o trajanju intervencije, profesor je objasnio da postavljanje elektroda traje između dva i četiri i po sata.

„Pacijent mora da bude u anesteziji, glava mora da bude potpuno fiksirana, jer su koordinate izuzetno važne. Postavlja se poseban okvir koji omogućava precizno usmeravanje elektroda. Cela procedura traje od dva do četiri i po sata, a pacijent se nakon toga budi sa elektrodama u glavi”, rekao je.

U Srbiji oko 65.000 ljudi boluje od epilepsije

Profesor Ristić naveo je da epilepsija spada među najčešće neurološke bolesti i da se javlja kod približno jednog od 100 ljudi.

„Epilepsija je veoma česta neurološka bolest. Jedan od 100 ljudi boluje od epilepsije. To znači da u Srbiji imamo oko 65.000 ljudi sa ovom bolešću”, rekao je.

Prema njegovim rečima, deo pacijenata uspešno kontroliše bolest uz pomoć lekova, ali kod značajnog broja terapija ne daje željene rezultate.

„Postoji određeni broj pacijenata koji, uprkos primeni antiepileptičnih lekova, ne uspevaju da postignu stanje bez napada. To nazivamo farmakorezistentnom epilepsijom, odnosno epilepsijom otpornom na lekove”, objasnio je.

Kod takvih pacijenata, kako je naveo, razmatraju se druge mogućnosti lečenja.

„Kada govorimo o farmakorezistentnoj epilepsiji, više ne očekujemo da ćemo samo promenama lekova uspeti da uvedemo pacijenta u stanje bez napada. Tu hirurško lečenje postaje jedna od mogućnosti”, istakao je profesor.

Više od 300 pacijenata operisano, preko 65 odsto ostaje bez napada

Govoreći o rezultatima hirurškog lečenja epilepsije u Srbiji, Ristić je naveo da se ovaj program sprovodi duže od 17 godina.

„Mi imamo program hirurškog lečenja epilepsije koji traje više od 17 godina. Operisali smo više od 300 pacijenata i naši rezultati su potpuno uporedivi sa rezultatima koji se postižu u Evropi i svetu”, rekao je.

Posebno je istakao procenat pacijenata koji nakon operacije više nemaju epileptične napade.

„Više od 65 odsto naših pacijenata ostaje bez napada. To su ljudi koji su pre operacije imali veoma česte epileptične napade”, naglasio je.

Profesor je objasnio da nije svakom pacijentu potreban stereo-EEG da bi bio operisan.

„Hirurško lečenje možemo da sprovedemo i bez stereo-EEG elektroda. Međutim, kod nekih pacijenata standardna dijagnostika nije dovoljna da bismo jasno utvrdili odakle napadi potiču. Upravo tu nam ova metoda dodatno pomaže”, naveo je.

Govoreći o broju ljudi kojima bi takav pristup mogao da koristi, izneo je i procenu potencijalnih kandidata u Srbiji.

„Procenjujemo da u Srbiji postoji između 3.000 i 5.000 pacijenata koji bi potencijalno mogli da budu kandidati za ovu vrstu dijagnostike i lečenja”, rekao je Ristić.

Više od 35 lekova, ali problem otpornosti na terapiju ostaje

Ristić je govorio i o razvoju lekova za epilepsiju, ističući da je njihov broj tokom prethodnih decenija značajno porastao.

„Nekada smo imali dva, tri ili četiri leka. Danas je u svetu registrovano više od 35 antiepileptičnih lekova. Dakle, mogućnosti su mnogo veće nego ranije”, objasnio je.

Ipak, kako je naglasio, veći broj lekova nije u potpunosti rešio problem pacijenata koji ne reaguju na terapiju.

„Uprkos velikom razvoju antiepileptičnih lekova, procenat pacijenata koji su otporni na terapiju ostao je gotovo isti. Kreće se između 25 i 36 odsto. Drugim rečima, nismo rešili problem farmakorezistencije”, rekao je Ristić.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga jeste nedovoljno poznavanje mehanizama zbog kojih kod pojedinih pacijenata lekovi ne deluju.

Da bi objasnio razlike između starijih i novijih lekova, profesor je upotrebio poređenje sa automobilima.

„To je kao da poredite Mercedes iz 1963, 1997. i 2006. godine. Svi mogu da vas prevezu od tačke A do tačke B, ali je komfor drugačiji. Tako je i sa antiepileptičnim lekovima. Novi lekovi donose određene prednosti, ali kada govorimo o efikasnosti kod pacijenata otpornih na terapiju, nismo dobili onoliko koliko smo očekivali”, objasnio je.

Naveo je da najnoviji lekovi omogućavaju postizanje povoljnijeg ishoda kod dodatnog, relativno malog procenta pacijenata.

Da li operacija znači kraj epilepsije i prestanak uzimanja lekova?

Na pitanje da li pacijent nakon uspešne operacije može potpuno da se oslobodi epileptičnih napada i potrebe za lekovima, Ristić je odgovorio da je to moguće, ali ne u svim slučajevima.

„Često jeste tako, ali ne uvek. Epilepsija nije bolest samo jedne tačke u mozgu, već čitave mreže. Ta mreža može da bude različito organizovana kod različitih pacijenata”, objasnio je.

Kako je naveo, najvažnije je da lekari otkriju ključne delove epileptične mreže.

„Kada identifikujemo najvažnije delove te mreže, možemo da procenimo šta treba ukloniti. Tada očekujemo da pacijent nakon operacije ostane bez napada, a u nekim slučajevima i bez lekova”, rekao je.

Profesor je posebno naglasio značaj očuvanja moždanih funkcija tokom operacije.

„Pacijent ulazi u operacionu salu sa epilepsijom. Mi očekujemo da iz operacione sale izađe bez epilepsije, ali i bez neurološkog deficita. Ne želimo da pacijent nakon operacije ima slabost nekog dela tela, probleme sa pamćenjem ili govorom”, objasnio je.

Kako je istakao, upravo zato su detaljna dijagnostika i pažljivo planiranje operacije od presudnog značaja.

Od dijagnostike do operacije može da prođe nekoliko meseci

Govoreći o vremenu koje je potrebno za kompletan postupak, Ristić je objasnio da lečenje zahteva više faza.

„To zavisi od pacijenta. Kada identifikujemo kandidata za lečenje, do realizacije procedure može da prođe nekoliko meseci. Nakon postavljanja elektroda i snimanja, do operacije obično prođe još dva do tri meseca”, naveo je.

Profesor je istakao da su bolnički kapaciteti jedan od najvećih izazova.

„Ne samo mi, već svi u svetu imamo problem sa kapacitetima. Uvek nam je potrebno više kreveta i više mogućnosti za snimanje nego što trenutno imamo”, objasnio je.

Kako je naglasio, ovakav način lečenja ne zavisi od jednog stručnjaka.

„Ovo nije posao jednog ili dva čoveka. To je multidisciplinarni pristup koji zahteva saradnju više od 20 ljudi. Svi oni moraju da rade zajedno zbog jednog pacijenta. Za to su potrebni znanje, resursi i vreme”, rekao je Ristić.

Dodao je da je njihov centar jedini te vrste u Srbiji i da pruža usluge i pacijentima iz regiona.

Novi neurološki institut u Klivlendu vredan 1,2 milijarde dolara

Tokom razgovora u emisiji „Uranak”, profesor Ristić govorio je i o svom boravku u Sjedinjenim Američkim Državama i saradnji sa jednom od vodećih svetskih zdravstvenih ustanova, Klivlend klinikom.

Kako je naveo, nedavno je boravio na stručnom skupu posvećenom stereo-EEG metodi.

„Vratio sam se iz Klivlenda, gde smo imali sastanak posvećen stereo-EEG metodi. Oni su među prvima počeli da primenjuju ovu proceduru u Americi, a odatle se ona proširila širom zemlje”, rekao je.

Govoreći o značaju Klivlend klinike, istakao je da ona pripada grupi vodećih američkih bolnica.

„Klivlend klinika je jedna od četiri vodeće američke klinike, zajedno sa Mejo klinikom, Džons Hopkinsom u Baltimoru i Masačusets generalnom bolnicom u Bostonu. To su ustanove koje u velikoj meri određuju pravac razvoja savremene medicine”, naveo je Ristić.

Posebnu pažnju posvetio je novom Neurološkom institutu, koji objedinjuje više medicinskih disciplina.

„Nova zgrada košta 1,2 milijarde dolara. Reč je o ogromnoj bolnici koja će objediniti neurologiju, psihijatriju, neurohirurgiju, epileptologiju, lečenje multiple skleroze i druge discipline koje se bave nervnim sistemom”, objasnio je.

Kako je naveo, imao je priliku da obiđe objekat pre otvaranja.

„To je zgrada od 11 spratova. Imali smo priliku da je vidimo pre nego što počne da radi. Posebno je zanimljivo koliko se oslanjaju na veštačku inteligenciju”, rekao je.

Profesor je ocenio da će nove tehnologije imati veliki uticaj na budućnost medicinske prakse.

„Veštačka inteligencija će sigurno promeniti mnoge stvari. Neki ljudi će možda imati osećaj da zbog toga ostaju bez posla, ali očigledno je da je to pravac u kojem će se medicina razvijati”, naveo je Ristić.

Srpski i hrvatski neurolozi nastavljaju saradnju

Na kraju gostovanja profesor je govorio o Jadranskom neurološkom forumu u Opatiji, koji okuplja stručnjake iz Srbije i Hrvatske.

„Jadranski neurološki forum predstavlja zajednički sastanak Hrvatskog neurološkog društva i neurologa iz Srbije. Održava se svake dve godine. Ove godine je u Hrvatskoj, a naredne će biti u Srbiji”, rekao je Ristić.

Kako je objasnio, cilj je povezivanje stručnjaka i razmena iskustava.

„To je dobra ideja koja traje već neko vreme. U neurološkoj zajednici saradnja veoma dobro funkcioniše. Kada govorite istim jezikom i razumete se, mnoge stvari su mnogo jednostavnije i mi tu prednost koristimo”, zaključio je profesor dr Aleksandar Ristić u emisiji „Uranak” na televiziji K1.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar