PROTESTI TRESU EVROPU, A KO STOJI IZA SVEGA?! Spasić i Bjegović u "Uranku" otkrili šta se krije iza nemira u Albaniji i Francuskoj

Protesti u Albaniji i Francuskoj, mogući uticaji stranih obaveštajnih službi i sposobnost države da odgovori na nasilje bili su teme razgovora profesora bezbednosnih nauka Miroslava Bjegovića i nekadašnjeg obaveštajca Božidara Spasića u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

Bjegović je naglasio značaj zaštite institucija i postupanja u skladu sa zakonom, dok je Spasić ocenio da se iza pojedinih demonstracija odvija i politička borba za vlast.

Spasić: U Albaniji je u pitanju borba za vlast

Božidar Spasić ocenio je da se događaji u Albaniji ne mogu posmatrati isključivo kroz početne zahteve demonstranata. Prema njegovom mišljenju, važan deo krize predstavlja sukob političkih protivnika.

„Mislim da je to direktna borba za vlast između Beriše i Rame“, rekao je Spasić.

Govoreći o širem evropskom kontekstu, naveo je da istovremeni protesti u više zemalja otvaraju pitanja o njihovim uzrocima, političkim posledicama i mogućim spoljnim uticajima.

„Da li su to pokušaji revolucija ili neke kombinacije kojima se pokušavaju destabilizovati ti režimi, kod mene ostavlja veliku dilemu“, kazao je.

Božidar Spasić K1 TV

Spasić je izneo pretpostavke o mogućem delovanju različitih stranih službi, ali u razgovoru nije predstavio konkretne dokaze kojima bi se potvrdila njihova umešanost u pomenute proteste.

Upozorio je da bi nestabilnost mogla da potraje i tokom narednih meseci.

„Ne predviđam ništa dobro tokom zime“, rekao je Spasić, dodajući da bi se protesti mogli proširiti i na druge evropske države.

Prema njegovoj proceni, u analizi takvih događaja ne treba unapred isključivati nijedan centar moći.

„Često potcenjujemo neke službe sa Istoka. Naravno da ih ne treba potcenjivati“, naveo je.

Bjegović: Studentski zahtevi mogu da prerastu u političke

Miroslav Bjegović ocenio je da protesti mogu promeniti karakter kada se početnim socijalnim ili studentskim zahtevima pridruže zahtevi za smenu vlasti.

Prema njegovom mišljenju, u takvim okolnostima mladi mogu postati deo šireg političkog nadmetanja.

„To je političko upravljanje u kojem se koriste mlade generacije, studenti“, ocenio je Bjegović.

Govoreći o reakciji institucija, naglasio je da treba posmatrati kako države odgovaraju na nasilje i napade na javne objekte.

„Pogledajte reakciju nacionalne bezbednosti, odnosno države. Pogledajte kako se država odnosi prema onome što se zove nasilje“, rekao je.

Bjegović je izneo stav da postoje sličnosti između pojedinih protesta u različitim zemljama, koje je povezao sa mogućim delovanjem širih interesnih centara. Te tvrdnje predstavljaju njegovu procenu iznetu tokom gostovanja.

Bjegović: Potrebno je ojačati bezbednosnu zaštitu države

Govoreći o domaćem bezbednosnom sistemu, Bjegović je ocenio da bi trebalo razmotriti vraćanje pojedinih nadležnosti koje su službe ranije imale.

„Naša agencija se zove Bezbednosno-informativna. Vidim akcenat na informativnom, a ne na bezbednosnom delu“, rekao je.

Objasnio je da smatra da prikupljanje informacija mora da bude praćeno odgovarajućom sposobnošću zaštite države i institucija.

„Naša služba je izgubila neke nadležnosti za koje mislim da bi trebalo da joj budu vraćene“, naveo je Bjegović.

Posebnu pažnju posvetio je zaštiti diplomatskih predstavništava i ljudi koji predstavljaju državu u inostranstvu. Ocenio je da je važno obezbediti njihovu kontraobaveštajnu zaštitu od mogućih stranih uticaja.

Bjegović je istakao i da je dokazivanje špijunaže zahtevno.

„Teško je dokazati da je neko zaista bio špijun“, rekao je, ukazujući na složenost prikupljanja dokaza za takva krivična dela.

Miroslav Bjegović K1 TV

Prema njegovim rečima, svako postupanje prema pojedincima mora da bude zasnovano na zakonu.

„Treba da postupaju u skladu sa zakonom i Ustavom“, poručio je.

Spasić: Službe ne pokazuju javnosti sve što znaju

Spasić je naglasio da odsustvo hapšenja ili javnog saopštenja ne mora da znači da bezbednosne službe nemaju saznanja o određenim aktivnostima.

„Ne hapsimo agente odmah zato što želimo da vidimo gde su ostali ljudi“, rekao je, objašnjavajući da praćenje može da posluži za otkrivanje šire mreže kontakata.

Prema njegovim rečima, rad službi podrazumeva proveru okruženja osobe koja je predmet interesovanja, njenih veza i načina delovanja.

Istovremeno je kritikovao ono što smatra zakašnjenim prepoznavanjem organizovanja blokada i protestnog pokreta u Srbiji.

„Kako se stvorio taj studentski, blokadni pokret, a da to ne znate? Dozvolili ste da se formira pokret, pa ste tek onda počeli da reagujete“, ocenio je Spasić.

Izneo je i uverenje da postoje kapaciteti da se sačuva javni red.

„Svi resursi biće usmereni na očuvanje mira“, rekao je.

Bjegović: Ministri treba da budu servis građana

U delu razgovora o domaćim političkim pitanjima, Bjegović je podržao ideju smanjenja broja ministarstava, ocenjujući da bi racionalnija organizacija mogla da doprinese efikasnijem radu izvršne vlasti.

„Želim da kažem da postoji neko ko razmišlja o racionalizaciji države, o smanjenju troškova i većoj produktivnosti“, naveo je.

Naglasio je da funkciju ministra treba posmatrati kroz odgovornost prema građanima.

„Ministri ne treba da vladaju, već da budu servis i da rade u najboljem interesu svih naših građana“, poručio je Bjegović.

Govoreći o izborima, istakao je da odluku donose birači.

„Građani odlučuju o sudbini svoje zemlje i svog naroda. Glasajte za onoga za koga verujete da će uraditi najbolje stvari za svoj narod i svoju državu“, rekao je.

Spasić je, sa druge strane, izneo očekivanje da će lista koju predvodi Aleksandar Vučić ostvariti ubedljivu pobedu. To je predstavio kao sopstvenu političku procenu.

Na kraju razgovora, Bjegović je naglasio da eventualno nasilje zahteva reakciju nadležnih, ali i odgovornost onih koji su dužni da postupaju.

„Pojedinci koji ne bi reagovali u slučaju nasilja morali bi da budu sankcionisani“, rekao je, dodajući da bezbednosne institucije treba da obave svoj posao.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar