NOVI GENERAL KFOR-A MENJA SVE NA KiM?! Stručnjaci u "Uranku" otkrili šta Srbi mogu da očekuju

Dolazak italijanskog generala Roberta Vergorija na čelo KFOR-a mogao bi da donese više razumevanja za položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, ocenili su Nikola Vujinović i diplomata Zoran Milivojević u emisiji „Uranak” na televiziji K1.

Nikola Vujinović ocenio je da postoji razlog za oprezan optimizam, ali da promena komandanta sama po sebi nije dovoljna za zaključak da će se bezbednosna situacija promeniti.

„Rekao bih da postoji prostor za optimizam, ali moramo da sačekamo i vidimo kakve će biti njegove aktivnosti. Znamo da je gospodin Vergori započeo svoju vojnu karijeru na Kosovu i Metohiji krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina“, rekao je Vujinović.

Naglasio je da od novog komandanta očekuje drugačiji odnos prema zabrinutosti srpske zajednice.

„Ono što bih voleo da se promeni u odnosu na gospodina Ulutaša jeste pristup bezbednosti na Kosovu i Metohiji. Moraju da razgovaraju sa zajednicama, moraju da budu informisani. Pre nego što nešto postane politička odluka ili odluka KFOR-a, mora da se uzme u obzir šta srpska zajednica smatra“, naveo je.

Prema njegovom mišljenju, prethodni komandant nije pokazivao dovoljno razumevanja za primedbe Srba.

„Više puta sam rekao da je gospodin Ulutaš bio više turski general nego komandant KFOR-a. Verujem da će italijanski general, bez obzira na ograničenja i postojeće okvire, imati mnogo više sluha za srpsku zajednicu“, ocenio je Vujinović.

Nikola Vujinović K1 TV

Dodao je da se to posebno odnosi na prigovore na postupanje kosovske policije i Kosovskih bezbednosnih snaga.

„Očekujem više sluha kada kažemo da ne prihvatamo način na koji kosovska policija i Kosovske bezbednosne snage postupaju. Mora da se uzme u obzir šta srpska zajednica govori“, istakao je.

Milivojević: Mandat je važniji od imena komandanta

Zoran Milivojević naglasio je da razgovor o KFOR-u treba početi od obaveza koje misija ima.

„Kada govorimo o KFOR-u uopšte, najvažnije je da postoji mandat koji proizlazi iz Rezolucije 1244 i da se ispunjava ono što ta rezolucija nalaže. Dakle, da se obezbedi sigurnost i da KFOR preuzme odgovornost za bezbednost kao vojna snaga koja tamo postoji“, rekao je Milivojević.

Objasnio je da insistiranje na mandatu ne zavisi od toga ko se nalazi na čelu misije.

„Insistiram na mandatu zato što to mora da se ponavlja. Rezolucija 1244 je važeća i obavezujuća. Taj mandat je obavezujući. Ako bi ga poštovali, onda bi bilo manje važno ko je na čelu KFOR-a“, naveo je.

Prema njegovoj oceni, upravo je odstupanje od takvog pristupa razlog što nacionalnost i politička pozadina komandanta dobijaju veći značaj.

„Nažalost, u prethodnom periodu to nije bilo tako. Komandanti donose i interese svojih država. Turski general vodio je politiku koja je podrazumevala bilateralne interese i odnose Ankare i Prištine. Kroz NATO su ostvarivali deo svojih interesa, što je povezano sa dugoročnom geopolitičkom strategijom Turske u regionu“, ocenio je Milivojević.

Smatra da Italija ima drugačiji pristup i da to može biti povoljnije za razgovor o problemima srpske zajednice.

„Italija nije zainteresovana na isti način kao Turska. U tom smislu, to je za nas bolje rešenje. Bolje rešenje znači više poštovanja mandata i mogućnost da razgovaramo o svojim problemima. To je suština“, rekao je.

Izbor komandanta ima i političku dimenziju

Vujinović je ocenio da promenu na čelu KFOR-a treba posmatrati i kroz odnose unutar NATO-a.

„Činjenica da je zamenik komandanta KFOR-a turski oficir govori nam da politička rasprava koja je dovela do ovog izbora nije bila jednostavna. Države žele da imaju određeni uticaj na tom prostoru“, naveo je.

Dodao je da je i sam očekivao mogućnost nastavka turskog komandovanja.

„Prethodnih meseci mislio sam da će gospodin Ulutaš dobiti novi mandat, ako ne on lično, onda neki drugi turski general. Nisam video da se, kada se govori o KFOR-u, dovoljno razmišlja o suštini njegove uloge“, rekao je Vujinović.

Prema njegovom tumačenju, na izbor je mogao da utiče i odnos aktuelne američke administracije prema Aljbinu Kurtiju.

„Sadašnja administracija Sjedinjenih Američkih Država ima veoma nepovoljan odnos prema Aljbinu Kurtiju i njegovom ponašanju. Može se pretpostaviti da je odluka o italijanskom generalu povezana i sa tim, jer ne postoji poverenje da bi Turska prestala da podržava Kurtija“, ocenio je.

Milivojević je dodao da se odluke u okviru NATO-a ne donose odvojeno od interesa država članica.

„Postoje države koje pokazuju interesovanje, druge nisu toliko zainteresovane. I ja tu prepoznajem Amerikance. Postoji politički kontekst i postoji prethodna istorija zbog koje je odluka doneta upravo tako“, rekao je.

Zoran Milivojević K1 TV

Most na Ibru: Odluka može da se preispita

Govoreći o mogućem povlačenju KFOR-a sa mosta na Ibru, Vujinović je ocenio da nova komanda ima prostor da ponovo razmotri takvu odluku.

„Promena rasporeda KFOR-a i njegovog ponašanja na Kosovu i Metohiji zavisi od bezbednosnog okruženja. Dakle, ta odluka može da bude promenjena. Mislim da nije konačna“, rekao je.

Naglasio je da je potrebno novo sagledavanje okolnosti.

„Kada gospodin Vergori dođe i počne da donosi odluke, može ponovo da proceni situaciju, ponovo razgovara sa svima i onda donese odluku. Imajući u vidu okolnosti i činjenicu da je srpska zajednica protiv toga, mislim da postoji mogućnost odlaganja“, naveo je Vujinović.

Dodao je da bi i način reagovanja na incidente mogao da pokaže razliku u pristupu.

„Mislim da bi odgovor italijanskog generala bio drugačiji. Upravo u toj promeni i razlici u odgovoru vidim prostor za našu diplomatiju i proaktivno delovanje naše zajednice, kako bi se uspostavili mehanizmi koji bi bezbednost učinili stvarnom“, ocenio je.

Procene bezbednosti moraju da budu obrazložene

Vujinović je ukazao na razliku između onoga što o bezbednosti govore međunarodne misije i onoga što oseća srpska zajednica.

„Mi, Srbi i srpska zajednica, smatramo da bezbednost na Kosovu nije dobra. Euleks smatra da se bezbednost poboljšava. Kada srpska zajednica traži metodologiju i pita kako se došlo do takvog zaključka, mora da dobije odgovor“, rekao je.

Prema njegovom mišljenju, nije dovoljno izneti opštu ocenu da je stanje bolje, bez objašnjenja kako je ona doneta i šta pokazatelji znače za život ljudi.

Istakao je da se poverenje može graditi samo ako međunarodne misije saslušaju zajednicu i obrazlože odluke koje neposredno utiču na njenu sigurnost.

Milivojević: Dijalog mora da se vrati

Milivojević je naglasio da se bezbednosna pitanja ne mogu trajno rešavati bez političkog procesa.

„Postoji još jedna ključna stvar, a to je kontekst u kojem razgovaramo. Nema političkog procesa. Dijalog mora da se vrati. Mora da postoji politički proces koji bi bio osnova za rešavanje ovih pitanja“, rekao je.

Osvrnuo se i na poruke američke administracije Prištini da ispuni preuzete obaveze.

„Treba pročitati poslednja saopštenja Stejt departmenta, koja upozoravaju prištinsku stranu da ispuni svoje obaveze. To znači da američka administracija razmatra ono što se dešava na terenu“, ocenio je.

Dodao je da takve okolnosti treba koristiti za jasno predstavljanje srpskih zahteva.

„Imamo povod za delovanje u insistiranju da se ispune prethodne obaveze. To otvara prostor za naš nastup na najdirektniji način“, naveo je Milivojević.

Vujinović: Ne treba čekati da drugi pokrenu razgovore

Vujinović je ocenio da Srbija treba da bude još aktivnija u predlaganju narednih koraka.

„To je nešto što stalno predlažem, moramo da budemo proaktivni u tom dijalogu. Ne moramo da čekamo da se dijalog nastavi. Moramo sami da pokrećemo razgovor, ali ne samo razgovor“, rekao je.

Naglasio je da time ne osporava raniji angažman srpske strane.

„Bili smo proaktivniji od albanske strane, ali predlažem još proaktivnije delovanje“, objasnio je.

Govoreći o rezultatima sporazuma, naveo je da njihovo sprovođenje treba meriti uslovima života srpske zajednice.

„Imamo situaciju da smo poštovali Briselski sporazum i druge sporazume, a da nismo dobili ono što je trebalo da dobijemo. Živimo sa problemima na Kosovu koji ne bi postojali da je druga strana ispunila svoje obaveze“, rekao je.

Smatra da je potrebno razmotriti i dosadašnji pregovarački okvir.

„Moramo da promenimo pristup pregovorima. Ako se Evropska unija ponaša kao strana u dogovoru, a ne kao posrednik, onda i o tome mora da se razgovara“, ocenio je Vujinović.

Milivojević: Jasno postaviti pitanje statusne neutralnosti EU

Milivojević je naglasio da Srbija treba precizno da iznese primedbe na ulogu Evropske unije.

„Moramo da razjasnimo dve stvari kada je reč o Evropskoj uniji. Prva je kako se ona ponaša prema Prištini. Vidimo zajednički cilj, potvrđivanje kosovske državnosti. Tako se ponašaju u pregovorima i ono što se traži kroz Poglavlje 35 ide u tom pravcu“, ocenio je.

Prema njegovom mišljenju, to otvara pitanje poštovanja uloge statusno neutralnog posrednika.

„Ako želimo da branimo državni i nacionalni interes na Kosovu i Metohiji, moramo to da radimo jasno. Moramo da razjasnimo da li se pridržavaju mandata ili ne. Ako ga se ne pridržavaju, moramo to da kažemo. Onda moramo da se vratimo osnovi rešavanja pitanja Kosova i Metohije, a to je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija“, rekao je.

Dodao je da promene međunarodnih okolnosti zahtevaju aktivno delovanje Srbije.

„Ako želimo da iskoristimo prostor koji se otvara ili pojavu političkih snaga u Evropi koje imaju više razumevanja za naš položaj, moramo da delujemo proaktivno. Sa svojim argumentima, ali jasno iznetim“, poručio je Milivojević.

Oprez prema obećanjima stranaka u opoziciji

Vujinović je upozorio da promene političkih odnosa u zapadnim zemljama ne znače automatski i promenu njihove politike prema Kosovu.

„Moramo da uzmemo u obzir da ono što opozicija govori o principijelnim stavovima često važi dok ne dođe na vlast. Ne može se unapred očekivati da će neko ko najavljuje povlačenje priznanja Kosova to zaista i uraditi, jer država ima određeni pravac politike“, rekao je.

Naglasio je da Srbija treba da prati promene i prilagođava delovanje, ali da ne zasniva politiku samo na očekivanjima od drugih.

„Okolnosti u svetu se menjaju i zahtevaju da im se prilagođavamo proaktivno. To mora da bude prioritet“, ocenio je Vujinović.

Izmene propisa o Specijalizovanim većima: Potrebno je više od osude

Govoreći o pokušajima promene propisa koji se odnose na rad Specijalizovanih veća u Hagu, Vujinović je ocenio da je cilj zaštita nasleđa nekadašnje OVK.

„Suština je da se zaštiti nasleđe tih ljudi. Na priči o borbi za slobodu zasniva se i priča o nezavisnosti Kosova. Ako se pokaže da ta sloboda nije ostvarena na način na koji se predstavlja, to postaje važan argument za Srbiju pred državama koje se dvoume oko priznanja“, rekao je.

Naglasio je da treba pratiti konkretne posledice predloženih promena, ali i reakcije međunarodnih institucija.

„Evropska unija je osudila te promene, ali sada čekamo nešto više od same osude. Reč je o međunarodnoj obavezi koju je Priština preuzela“, naveo je Vujinović.

Milivojević je ocenio da se i na tom pitanju vidi širi odnos međunarodnih aktera prema Prištini.

„Ovde vidimo dvostruke standarde. Tolerisanje takvih postupaka povezano je sa tolerisanjem Kurtijeve politike u prethodnim godinama“, rekao je.

Prema njegovoj oceni, pojedinačne odluke i reakcije treba posmatrati kao deo iste političke slike.

„Sve je to isti kontekst, isti mozaik, podrška ili prećutkivanje zbog potrebe da se sprovede projekat koji još nije dovršen“, ocenio je Milivojević.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar