KORKODELOVIĆ I KUMER U "URANKU": Sukob Huta i Saudijske Arabije mogao bi da zapali ceo region

U emisiji "Uranak" na K1 televiziji gostovali su spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović i analitičarka Lea Kumer.

Sukob Huta i Saudijske Arabije mogao bi da preraste u mnogo širu regionalnu krizu, dok posledice nestabilnosti već ugrožavaju ekonomiju i planove bogatih zemalja Zaliva. Spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović upozorio je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 da bi produžena kriza mogla da uzdrma i vladajuće dinastije, pa čak i položaj saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana.

Analitičarka Lea Kumer ocenila je da se sukob ne može svesti samo na odnose Rijada i Teherana, jer Huti imaju sopstvene interese, snažnu motivaciju i dugogodišnje neprijateljstvo prema Saudijskoj Arabiji. Istovremeno, zemlje Zaliva suočavaju se sa gubicima i narušavanjem imidža sigurnih destinacija.

Borislav Korkodelović: Sukob sa Hutima može da zapali širi region i uzdrma položaj saudijskog prestolonaslednika

Spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović u emisiji “Uranak” na televiziji K1, ocenio je da sukob Saudijske Arabije i Huta ima vojne, verske, teritorijalne i unutrašnje političke uzroke. Upozorio je da bi uključivanje drugih država moglo da proširi krizu daleko izvan Jemena i Saudijske Arabije, dok bi posledice produžene nestabilnosti mogle da osete i vladajuće dinastije u regionu.

Muhamed bin Salman ima složen položaj u kraljevskoj porodici Korkodelović je istakao da se položaj saudijskog prestolonaslednika ne može
razumeti bez odnosa unutar porodice Saud i načina na koji je preuzeo ključnu političku ulogu.

„Prestolonaslednik Muhamed bin Salman ima veoma problematičan položaj, pre svega zbog toga kako je došao na vlast. Njegov otac, kralj Salman, na neki način je prekršio nepisano pravilo porodice Saud da vladajućeg kralja, posle smrti ili kada postane nesposoban da obavlja funkciju, nasleđuje brat“, rekao je Korkodelović.

Kako je objasnio, kralj Salman je omogućio svom sinu da postane centralna figura saudijske vlasti, što je promenilo odnose unutar velike kraljevske porodice. Korkodelović je podsetio i na zadržavanje uticajnih članova porodice u luksuznom
hotelu.

„Mladi princ zatvorio je svoje najbliže rođake u jedan luksuzan hotel i rekao im da potvrde lojalnost novom stvarnom vladaru i da se odreknu dobrog dela imovine. Tek pošto su to uradili, puštao ih je jednog po jednog da izađu“, naveo je. 
Ocenio je da je takav postupak ostavio posledice na odnose u dinastiji. „On je ponizio tu ogromnu zajednicu, koja ima nekoliko hiljada članova velike porodice“, rekao je Korkodelović.

Prema njegovoj proceni, bezbednosna kriza dodatno opterećuje položaj prestolonaslednika, jer otvara pitanje njegove sposobnosti da zaštiti zemlju i očuva stabilnost. 

Posledice rata u Jemenu podstiču neprijateljstvo

Korkodelović je kao jedan od važnih uzroka sukoba izdvojio razorne posledice dugogodišnjeg rata u Jemenu. Ukazao je na ogroman broj stradalih i civilne žrtve, ocenjujući da ratno iskustvo predstavlja snažan motiv za neprijateljstvo prema Saudijskoj Arabiji. 
„Šta ćete veći motiv?“, rekao je, povezujući nastavak napada sa posledicama prethodnih vojnih operacija.

Dodao je da razmena udara produbljuje sukob i otežava mogućnost da se odnosi brzo smire. Pored ratnog nasleđa, izdvojio je i versku dimenziju.
„Drugi razlog je verski animozitet. Huti su pripadnici takozvanih zaidita, jednog od ogranaka šiitske vere. Šiitska vera je manjinska u okviru islama, za razliku od sunitske“, objasnio je Korkodelović. Ipak, naglasio je da se čitav sukob ne može objasniti samo verskim razlikama.
Teritorijalni sporovi i borba za pregovaračku poziciju Korkodelović je podsetio da između Jemena i Saudijske Arabije postoje i istorijski
teritorijalni sporovi.

„Postoji teritorijalni spor. Saudijska Arabija je tridesetih godina prošlog veka, u jednom ratu, uzela tri provincije koje Jemen smatra svojim i koje želi da vrati“, naveo je. Prema njegovoj oceni, pojačavanje vojnih aktivnosti Huta ima i političku svrhu: pokušaj da u budućim pregovorima nastupe sa snažnije pozicije.

„Sve to intenziviranje sa strane Jemena, odnosno Huta, jeste i jačanje pregovaračke pozicije“, rekao je Korkodelović. Objasnio je da postoji suštinsko neslaganje o ulozi koju Saudijska Arabija želi da ima u rešavanju jemenske krize. „Oni hoće da budu posrednici između različitih frakcija u Jemenu. U Jemenu se paralelno vodi građanski rat, tu se bore svi protiv svih. Saudijska Arabija kaže: mi ćemo biti posrednici. Huti kažu: ne, vi ste strana u ratu i vi ćete pregovarati sa nama, a ne biti posrednici“, istakao je.

Saudijska Arabija suočena je sa pritiscima sa više strana

Korkodelović je upozorio da bezbednosni izazovi za Rijad nisu ograničeni na Jemen. „Saudijska Arabija se nalazi između Huta na jugu i Iraka na severu. Irak ima istorijske probleme sa Saudijskom Arabijom“, rekao je. Ukazao je i na značaj šiitskih oružanih grupa u Iraku, koje su se ranije sukobljavale sa američkim snagama. Prema njegovoj proceni, promene u odnosima tih grupa sa Sjedinjenim Američkim
Državama mogle bi da utiču i na njihov odnos prema Saudijskoj Arabiji. Takvo okruženje, ocenio je, povećava rizik da se kriza razvija na više pravaca istovremeno.

Uključivanje Turske i Pakistana nosi opasnost od šireg rata

Korkodelović je posebno upozorio na moguće posledice većeg angažovanja Turske i Pakistana u podršci Saudijskoj Arabiji.

„Nije to sada samo ovih nekoliko zemalja koje smo pobrojali. Tu imate turske savetnike u Saudijskoj Arabiji, odavno stacionirane pakistanske vojnike, a dolaze i nove pakistanske trupe“, naveo je.

Podsetio je da se Pakistan istovremeno suočava sa napetostima na granici sa Avganistanom. „Malo-malo pa izbijaju čarke između Pakistana i Avganistana. Avganistan je takođe zemlja u kojoj značajan broj stanovnika čine šiiti“, rekao je. Ukazao je i na složene verske odnose u Pakistanu, zemlji koja poseduje nuklearno oružje.

„Eventualno rasplamsavanje rata između Jemena i Saudijske Arabije, uz intervenciju Turske i Pakistana, moglo bi da zapali mnogo širi prostor“, upozorio je Korkodelović. Prema njegovoj oceni, posledice se zato ne bi nužno zadržale unutar prostora koji se u
javnosti najčešće označava kao Bliski istok. Zapadni mediji dugo su zanemarivali Jemen Korkodelović je ocenio da je nedovoljno izveštavanje o ratu u Jemenu doprinelo nepotpunom razumevanju sadašnje krize.

„To je problem naših kolega na Zapadu, koji su dugo zanemarivali građanski rat u Jemenu. Mi, nažalost, i dalje u velikoj meri zavisimo od tih izvora“, rekao je. Naglasio je da se aktuelni događaji moraju posmatrati u širem regionalnom okviru. „Tu nije u pitanju samo taj region Bliskog istoka, nego ono što Ujedinjene nacije nazivaju Zapadnom Azijom“, naveo je Korkodelović.

Amerika mora da uvaži zahteve zalivskih partnera

Govoreći o mogućnostima za okončanje sukoba, Korkodelović je ocenio da će Vašington imati važnu ulogu, ali da neće moći da zanemari interese država Zaliva. „Na kraju će verovatno ipak dosta biti slušane Sjedinjene Američke Države, ali će i one morati da uvaže nešto od zahteva zalivskih zemalja“, rekao je. 

Kao važan faktor izdvojio je rast saradnje tih država sa Kinom. „Postoji trend da su zalivske zemlje sve više naklonjene saradnji, i to intenzivnoj saradnji sa Kinom. Tuda prolazi jedan od krakova kineskog Puta svile“, objasnio je.

Dodao je da ekonomski interesi Pekinga u Zalivu imaju veliku težinu. „Kina ima mnogo snažniju privrednu saradnju sa zemljama Zaliva nego sa Iranom, svojim strateškim partnerom“, naveo je Korkodelović. Teheran može da utiče na Hute, ali nema potpunu kontrolu
Korkodelović smatra da Iran može da učestvuje u diplomatskim pokušajima smirivanja krize, ali upozorava da njegov uticaj na Hute ima granice. 

„Sigurno je da Iran pokušava da utiče na Hute. Moskva pokušava da utiče na Teheran, a Teheran da utiče na Sanu, gde stoluje rukovodstvo Huta. Međutim, Huti i čitava organizacija osovine otpora veoma su autonomni“, rekao je. Prema njegovoj oceni, ne treba očekivati da će sve snage povezane sa Iranom automatski prihvatiti dogovor velikih sila. „Tu ne treba imati iluzija“, naglasio je.

Ukazao je i na to da sam Iran čvrsto zastupa svoje interese u razgovorima sa partnerima. „Za Irance se kaže da su veoma tvrdoglavi u pregovorima i sa Pekingom i sa Moskvom“, naveo je.

Produžena kriza mogla bi da uzdrma vladajuće dinastije Korkodelović je na kraju izneo procenu da bi dugotrajna nestabilnost mogla da
izazove političke promene u pojedinim državama regiona. Kao posebno ranjive pomenuo je manje države i njihove vladajuće dinastije, a kao jedan od mogućih scenarija izdvojio je i promenu u saudijskom vrhu. „Mogu da stradaju najslabije države Zaliva i njihove dinastije, Kuvajt, Bahrein, kao i Jordan, koji nije u Zalivu. Može da dođe i do smene u Rijadu, da princ Muhamed bin Salman bude žrtvovan radi mira u porodici i stabilnosti u zemlji“, zaključio je Korkodelović.

Kumer: Huti imaju svoje račune sa Saudijskom Arabijom

Lea Kumer: Huti imaju svoje račune sa Saudijskom Arabijom, a zemlje Zaliva gube sigurnost i milijarde Analitičarka Lea Kumer u emisiji “Uranak” na televiziji K1, ocenila je da se sukob Huta i Saudijske Arabije ne može posmatrati samo kroz odnose Rijada i Teherana.
Kako je istakla, Huti imaju sopstvene interese, iskustvo dugogodišnjeg ratovanja i snažnu motivaciju, dok se bogate zemlje Zaliva suočavaju sa posledicama nestabilnosti koja ugrožava njihove ekonomske planove.

Savremeno oružje ne garantuje pobedu

Kumer je istakla da postoji velika razlika između finansijske i vojne moći zalivskih država i borbene sposobnosti snaga koje im se suprotstavljaju. „Zemlje Zaliva čine najbogatiji deo tog prostora, a zajedno imaju relativno malo stanovnika, pri čemu veliki deo čine stranci. One su naoružane, a Saudijska Arabija je najveći uvoznik američkog oružja. Sa druge strane, Huti spadaju u najbolje borce tog regiona“, rekla je Kumer.

Prema njenim rečima, jedna od ključnih prednosti Huta jeste teren na kojem deluju. „Imaju još i tu prednost koju ima Iran, a to je geografija. To je planinski deo. Kao što se za Iran kaže da mu geografija pomaže da bude nepobediv, tako je i sa Jemenom“, navela je. Objasnila je da planinski predeli omogućavaju Hutima da zaštite ljudstvo i naoružanje, što dodatno otežava vojne operacije protiv njih.
„Huti žive u nekim pećinama, zajedno sa svojim oružjem. Odlični su borci i motivisani su, za razliku od Saudijaca, koji se nikada nisu kao takvi pokazali“, ocenila je Kumer.

Podsetila je da su države regiona upozoravale na opasnost od širenja sukoba. „Pre početka rata Izraela i Amerike, sve zemlje Zaliva intervenisale su kod Donalda Trampa da do tog rata ne dođe, uključujući i Tursku, koja nije arapska zemlja. Tvrdili
su da će to zapaliti ceo region i to se desilo“, rekla je. 

Ubistva lidera ne uklanjaju organizacije

Govoreći o uklanjanju političkih i vojnih lidera, Kumer je ocenila da takva strategija ne znači da će organizacije kojima su pripadali prestati da deluju. „Zašto ne žele da se oglase? Zato što je sledeći na meti. Tako su radili sa Hamasom, tako su radili sa Iranom. Koliko to pratim, a pratim dugo, istorija nas je naučila da, ako ubiju jednog, doći će drugi, i to najčešće radikalniji od prethodnog“, istakla je.

Prema njenom mišljenju, strah od novih napada otežava i pronalaženje sagovornika za pregovore. Uklanjanje jednog rukovodstva, kako je objasnila, ne rešava uzroke sukoba niti garantuje da će njegovi naslednici biti spremniji na dogovor.

Rat u Jemenu ostao je u senci drugih sukoba

Kumer je podsetila da neprijateljstvo između Huta i Saudijske Arabije traje godinama i da je povezano sa posledicama rata u Jemenu.
„Sa Hutima i Saudijskom Arabijom to je konflikt koji dosta dugo traje. Saudijska Arabija i Jemen imaju zajedničku granicu koja je veoma propusna. Ratovali su, a taj rat nije bio mnogo medijski pokriven. O njemu se nije dovoljno pisalo“, rekla je. Ocenila je da Saudijska Arabija, uprkos vojnoj i finansijskoj nadmoći, nije ostvarila pobedu koju je očekivala. 

„Nije pobedila, kao što vidimo. To je zemlja koja je jedna od najsiromašnijih na svetu. Jemen je potpuno uništen, ali Huti imaju motivaciju i animozitet prema Saudijskoj Arabiji“, navela je Kumer. Posebno je ukazala na posledice blokade i ograničenja u snabdevanju stanovništva.
„Saudijska Arabija je u tom ratu uvela blokadu Jemena. Ne može da uđe nafta, ne može da uđe hrana. Onda neko kaže: ulazi oružje. Huti prave i svoje oružje, uz pomoć Irana“, rekla je.

Huti nisu potpuno zavisni od Teherana

Kumer je naglasila da iransku podršku Hutima ne treba poistovećivati sa potpunom kontrolom nad njihovim odlukama. 
„Oni nisu toliko zavisni od Irana koliko se voli prikazivati, jer je to politički pogodno. Imaju svoje računice sa Saudijskom Arabijom. Traže da se blokada ukine, traže novac od Saudijske Arabije“, istakla je. Objasnila je da Rijad podržava međunarodno priznatu jemensku vladu, dok se Huti bore protiv snaga koje imaju saudijsku podršku.

„U svim ovim ratovima verski faktor ima ulogu. Huti su šiiti i odatle ta veza sa Iranom, a Saudijska Arabija podržava sunite“, rekla je Kumer.
Govoreći o odnosu Huta i Vašingtona, navela je da su postojali dogovori o nenapadanju američkih trgovačkih brodova.

„Malo je poznato da je Donald Tramp prošle godine potpisao dogovor sa Hutima da ne napadaju američke trgovačke brodove i brodove saveznika. To Huti poštuju. Da li će se sada uključiti, zbog tog dogovora i svega što ga čeka, to je pitanje“, ocenila je.
Amerika i Izrael imaju različite interese Kumer smatra da mogućnosti za smirivanje krize otežava i to što američko i izraelsko
rukovodstvo nemaju iste političke ciljeve.

„Amerika i Izrael nemaju iste interese kada je Iran u pitanju. Netanjahu želi da nastavi rat sa Iranom. On sada ima izbore i to je dosta tesno“, rekla je. Ukazala je na političko nadmetanje u Izraelu i pravne probleme sa kojima se suočava izraelski premijer. 

„Njegov protivnik je Gadi Ajzenkot, vojnik koji nije tako elokventan kao Netanjahu, ali ima veliki ugled u narodu. Netanjahua prate afere zbog kojih može da završi u zatvoru. Pratile su ga i pre početka rata“, navela je Kumer. Prema njenoj oceni, unutrašnja politička situacija utiče na odnos izraelskog premijera prema nastavku sukoba i mogućim pregovorima.

Saudijska Arabija ulaže u imidž, ali ostaju unutrašnji problemi

Govoreći o saudijskom rukovodstvu, Kumer je pomenula ubistvo novinara Džamala Kašogija i odnos međunarodne javnosti prema tom slučaju. Odgovornost za ubistvo pripisala je prestolonasledniku Muhamedu bin Salmanu. „Kašogi je bio Saudijac koji se usudio da kritikuje. U tim autokratijama nema kritike. To je jedna posebna vrsta diktature i sve mu je prošlo kroz prste“, rekla je Kumer.

Ocenila je da je odnos američkih demokrata prema Saudijskoj Arabiji kritičniji, posebno kada je reč o ljudskim pravima. „Bajdenova vlada bila je veoma hladna prema Saudijskoj Arabiji. Javnost u Americi nije mnogo naklonjena Saudijskoj Arabiji, naročito članovi Demokratske stranke“, navela je.

Dodala je da Rijad izdvaja veliki novac za popravljanje međunarodne reputacije. „Saudijska Arabija odvaja ogromne pare za pozitivan imidž u svetskim medijima. Demokratska stranka je kritikuje zbog prava žena“, rekla je Kumer. Rat ugrožava turizam i predstavu o sigurnosti
Kumer je istakla da zemlje Zaliva imaju snažan interes da se sukob zaustavi, jer nestabilnost direktno pogađa njihove prihode i razvojne planove.

„Sve bogate zemlje Zaliva, od Bahreina do Kuvajta, vrše ogroman pritisak da se taj rat zaustavi. Izgubile su milijarde. Izgubile su i tu predstavu da su zemlje koje su sigurne, najbezbednije, da je tamo raj i da ima svega“, ocenila je. Objasnila je da je Saudijska Arabija počela više da se otvara nakon što je Muhamed bin Salman prepoznao ekonomske koristi od turizma. „Saudijska Arabija se otvorila kada je došao Muhamed bin Salman, jer je video kako Dubai privlači turiste. U Saudijskoj Arabiji postojao je striktan kodeks oblačenja za
žene“, rekla je.

Navela je i svoja iskustva iz boravka u toj zemlji.

„Kada sam ja bila tamo, morala sam da nosim hidžab. Postojala je segregacija, sa jedne strane muškarci, sa druge žene. On je to popustio jer je shvatio da Emirati zarađuju ogroman novac od turizma“, objasnila je Kumer. Ipak, prema njenim rečima, promene nailaze na otpor konzervativnih krugova. „On ima problem sa klericima. Smatraju da ne sprovodi vahabizam. Pokušava da promeni zemlju, ali ima otpor iznutra, naročito među konzervativnim krugovima“, zaključila je Kumer.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar