HOĆE LI CENE GORIVA EKSPLODIRATI? Stručnjaci u "Uranku" otkrili šta znači dogovor Rusije i Amerike: Jedna stvar posebno brine Srbiju

Ekonomisti Kerim Boran i Bojan Stanić govorili su u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 o energetskom dogovoru Rusije i Amerike, kretanju cena nafte, problemima evropske privrede i posledicama međunarodnih dešavanja po Srbiju.

Boran je ocenio da najavljene količine energenata nisu dovoljne za značajniju promenu na tržištu, dok je Stanić naglasio da bi smanjenje političkih rizika moglo da doprinese stabilnijem snabdevanju i oporavku investicija.

Kerim Boran smatra da ideja energetskog primirja može da doprinese smirivanju situacije, ali da njen značaj zavisi od konkretnog dogovora i njegove primene.

„Mislim da ovo nije loše kao relaksiranje. Ideja možda sama po sebi nije loša, samo je pitanje šta je okvir te ideje i kako ona treba da se realizuje“, rekao je Boran.

Kerim Boran K1 TV

Naglasio je da treba razlikovati najave od onoga što je zaista sprovedeno.

„Ništa od toga se praktično nije desilo. To ostavlja otvoreno pitanje koliko sve to ima smisla“, naveo je.

Govoreći o najavljenim količinama dizela, ocenio je da one nisu dovoljne da pokriju potrebe američkog tržišta i da je njihov neposredni tržišni uticaj ograničen.

Boran: Kada nema dovoljno ponude, cene odmah skaču

Boran je objasnio da su snabdevanje i tržišni odnosi poremećeni zbog nesigurnih transportnih pravaca i napada na energetsku infrastrukturu.

„Za sada na cenu utiče to što su strukturno poremećeni potražnja i snabdevanje. Snabdevanje je poremećeno kada su putevi nestabilni, kada je blokiran prolaz kroz Crveno more. U Rusiji imate situaciju da treba da doprinese globalnom snabdevanju, a svaki drugi ili treći dan energetska postrojenja su pod napadom“, rekao je.

Prema njegovoj oceni, takve okolnosti otežavaju redovnu proizvodnju i isporuke.

„Imate situaciju koja ne garantuje stabilne količine tržištu. Čim se to dešava, čim nema dovoljno ponude, cene odmah skaču“, istakao je Boran.

Dodao je da bi stabilizacija prilika mogla da utiče na pad cena.

„Pala bi cena nafte. To smo imali prilike da vidimo u prethodnih nekoliko meseci. Čim je delovalo da se situacija stabilizuje, cena se vraćala i na 70 dolara“, naveo je.

Objasnio je da tržište reaguje i na očekivanja da je dogovor postignut.

„Cena se vraćala na osnovu procene tržišta da postoji neki dogovor. Ne moraju svi da znaju šta je tačno dogovoreno, već da je neki dogovor napravljen“, rekao je Boran.

Stanić: Energetsko primirje znači predah za tržište

Bojan Stanić ocenio je da je jedna od važnih poruka energetskog primirja mogućnost da se zaustavi dalje pogoršavanje situacije.

„Energetsko primirje podrazumeva predah. Jednostavno, da situacija ne eskalira u energetskom smislu, odnosno da cena ne raste dalje“, rekao je Stanić.

Naglasio je da se mogući efekti dodatnih isporuka ne odnose samo na Ameriku, već i na globalno tržište.

Prema njegovom mišljenju, širi dogovor velikih sila mogao bi da doprinese smanjenju napetosti na više područja.

„Ukoliko Amerika, koja je globalna sila, i Rusija, koja je energetska sila, mogu da pronađu dogovor, taj dogovor bi možda uključivao i deeskalaciju u Ukrajini. Onda bi verovatno zajedno uticale i na deeskalaciju u regionu Persijskog zaliva. Sve to može da utiče na dugoročno smanjenje cene nafte“, ocenio je.

Bojan Stanić K1 TV

Boran: Reč je o zameni izvora snabdevanja

Boran se nije saglasio sa ocenom da bez ruskih energenata nije moguće obezbediti stabilnost tržišta.

„Ne treba to da nam bude zaključak. Do juče nije bilo ruskih energenata, pa su stvari funkcionisale. Radi se o pitanju supstitucije“, rekao je.

Objasnio je da problemi na Bliskom istoku otvaraju pitanje zamene izvora iz kojih se tržišta snabdevaju.

Govoreći o odnosima Evrope i Rusije, ocenio je da ne očekuje promenu evropske politike sankcija.

„Evropa je smanjila uvoz iz Rusije i, kao što je kolega rekao, planira da ga ukine. To se sigurno neće promeniti“, naveo je Boran.

Stanić: Država ublažava pritisak na domaće potrošače

Stanić je objasnio da na cene goriva u Srbiji, osim međunarodnih kretanja, utiču i administrativne mere.

„Kod nas nije samo stvar tržišta, već i administrativnih mera. Država na nedeljnom nivou propisuje kolika će biti cena za naredni period“, rekao je.

Na pitanje koliko bi gorivo koštalo bez tih mera, odbio je da iznosi proizvoljnu procenu.

„Ne bi trebalo nagađati. Šta bi značilo ako bih sada rekao 250 dinara? Ne mora da znači da bi cena bila tolika“, naveo je Stanić.

Naglasio je značaj održavanja stabilnosti cena i domaće potrošnje.

„Prioritet je da održavamo inflaciju u okviru cilja Narodne banke Srbije i da nemamo pritisak na domaću potrošnju, pošto je ona izvor rasta našeg BDP-a“, rekao je.

Dodao je da poređenja sa drugim zemljama moraju da uključe kupovnu moć stanovništva.

„Imajte u vidu kakav je standard u Srbiji, a kakav je, na primer, u Nemačkoj“, istakao je Stanić.

Boran: Nema osnova za očekivanje epohalnog rezultata

Govoreći o mogućim poslovnim interesima u pozadini dogovora, Boran je naglasio da za takve zaključke nema dovoljno podataka.

„Sigurno je da su poslovi važna tema i da se razgovara o komercijalnim stvarima. Ali da li toga ima u pozadini, ne mogu da tvrdim. Možemo samo da pretpostavljamo i govorimo na nivou spekulacije“, rekao je.

Ocenio je da ne treba očekivati veliki ekonomski preokret od najavljenog aranžmana.

„Nijedna renomirana institucija, ekonomista ili analitičar nije rekao da će ovo napraviti neki epohalan rezultat, pošto neće“, naveo je Boran.

U osvrtu na politiku Donalda Trampa, ukazao je na ograničen prostor za nove poteze.

„Manevarski prostor se sužava zbog niza pogrešnih koraka napravljenih u prethodnom periodu. Postavlja se pitanje šta je sada realno i šta još može da se uradi“, ocenio je.

Dodao je da pritisak ne mora nužno da dovede do boljih odluka.

„Kada je veliki pritisak, pitanje je da li se povlače dobri potezi ili neki nepromišljeni potezi koji se možda inače ne bi povlačili“, rekao je.

Veštačka inteligencija i ekonomija dve brzine

Boran je ocenio da razvoj veštačke inteligencije daje snažan doprinos ekonomskim rezultatima, dok se druge industrije suočavaju sa teškoćama.

„Veštačka inteligencija zaista pravi neverovatne stvari i rezultate. To drži ekonomiju, ne samo američku već i globalnu“, rekao je.

Prema njegovim rečima, tehnološka revolucija povećava očekivanja u pogledu buduće efikasnosti, ali ne uklanja probleme u ostalim sektorima.

„Možemo da kažemo da postoji ekonomija dve brzine. Jedna je vezana za veštačku inteligenciju i tehnologiju, a druga obuhvata ostale industrije koje su objektivno u problemu, gde nema rasta, gde je kriza i gde se teško ostvaruju rezultati“, objasnio je.

Naglasio je da geopolitički sukobi dodatno povećavaju pritisak.

Stanić: Politika potiskuje ekonomiju

Bojan Stanić ocenio je da politički prioriteti sve više određuju ekonomske odluke.

„Nažalost, politika je sada primarna stvar u očima stratega i u Vašingtonu i u Briselu, a ekonomija se stavlja po strani“, rekao je.

Objasnio je da prilagođavanje novim izvorima i pravcima snabdevanja ima svoju cenu.

„Tačno je da će se tržište stabilizovati i da će se priviknuti na nove rute snabdevanja, ali pitanje je po kojoj ceni“, naveo je.

Kao primer izdvojio je nemačku automobilsku industriju.

„Jedan od glavnih razloga krize u auto-industriji u Nemačkoj jeste visoka cena energenata. Morali su da se prilagode, ali je to rezultiralo manjim profitima“, rekao je Stanić.

Ocenio je da je za oporavak evropske privrede potrebno smanjiti političku neizvesnost.

„Potrebno je da se smanji politički rizik. To bi doprinelo obnavljanju investicija i većoj spremnosti da se ulaže“, istakao je.

Naglasio je da Evropa zavisi i od energenata i od sirovina potrebnih za zelenu transformaciju, dok privreda treba da stvara vrednost iz koje se finansiraju razvoj, socijalna zaštita i bezbednost.

OFAC licenca i pristup evropskom tržištu

Govoreći o Srbiji, Stanić je izrazio očekivanje da će operativna licenca OFAC-a biti produžena.

„Očekujemo da će licenca nastaviti da se produžava, bez obzira na to kako budu tekli razgovori između MOL-a i Gasproma“, rekao je.

Istovremeno je izdvojio pristup evropskom tržištu kao važno pitanje za domaću privredu.

„Ono što nas brine jeste šta će biti sa pristupom evropskom tržištu. Nismo dobili čak ni razumevanje za kamione da mogu bez ograničenja da prelaze šengensku granicu“, naveo je.

Opisao je primer malog transportnog preduzeća koje je zbog teškoća u poslovanju moralo da smanji vozni park i promeni delatnost.

„Firma ima pet kamiona i kredite. Prodaju se tri kamiona, ostaju dva da bi se otplaćivali krediti, a čovek se preorijentiše na uvoz peleta. To je jedan mali primer, a zamislite kako to u širem smislu utiče na celu državu“, rekao je Stanić.

Naglasio je značaj odnosa Srbije sa njenim evropskim okruženjem.

„Okruženi smo njima i nemamo luksuz loših odnosa“, zaključio je Stanić.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar