PREMIJERI SE OD BREGZITA SMENJIVALI KAO NA TRACI: Aleksandra Joksimović u "Uranku" otkrila šta čeka Veliku Britaniju

Politička scena Velike Britanije već godinama prolazi kroz period velike nestabilnosti. Od izlaska iz Evropske unije smenjivali su se premijeri, menjali ministri i državni funkcioneri, dok su unutrašnje stranačke krize postale gotovo svakodnevica. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li aktuelni premijer može da vrati političku stabilnost ili će i njegov mandat ostati upamćen kao još jedan kratak eksperiment.

Hoće li ući u istorijske čitanke kao reformator koji je uspeo da konsoliduje zemlju ili će završiti svoju političku avanturu poput Liz Tras? Može li da se oporavi posle poslednjeg Trampovog poniženja i povrati poverenje javnosti?

O ovim pitanjima u emisiji „Uranak“ govorila je Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji.

“Nije to slučaj samo na nivou premijera. Ogromnom brzinom smenjivali su se i ministri, pomoćnici ministara i drugi visoki funkcioneri, pa je protok ljudi na tim pozicijama bio još brži. Ta konstantna kadrovska promena predstavljala je pokušaj svake vlasti da se dodvori biračkom telu, ali i da prevaziđe unutrašnje stranačke krize. Do sada ste imali dvopartijski sistem, ali mislim da je sada došao njegov kraj. I Konzervativna i Laburistička stranka već duži vremenski period suočavaju se sa ozbiljnim unutrašnjim problemima“, objašnjava Joksimović.

Kako ističe, upravo su unutrašnji sukobi u najvećim političkim partijama doveli do čestih promena na vrhu vlasti i dodatno produbili političku neizvesnost.

“Kada su laburisti u pitanju, Starmer je u jednom trenutku uspeo da smiri situaciju. Čak je i prethodnog lidera Džeremija Korbina izbacio iz stranke. On je bio previše levo orijentisan za ukus britanskih birača i nije mogao da ostvari značajniji izborni rezultat. Konzervativci, koji su 14 godina bili na vlasti, zbog unutrašnjih stranačkih trvenja često su dolazili u situaciju da menjaju lidere. Ako pomenemo i okolnosti u kojima je bila Liz Tras, ona je svojim ekonomskim planom gotovo uzdrmala finansijski sistem zemlje, zbog čega je njen mandat trajao koliko je trajao. Izbor Starmera bio je odgovor na neizvesnost koja je obeležila period vladavine konzervativaca i delovalo je da on, svojom ozbiljnošću, ima šansu da stabilizuje politički sistem“, kaže Joksimović.

Ona podseća da je izborni sistem Velike Britanije jedan od razloga zbog kojih izborni rezultati često ne odražavaju procenat osvojenih glasova na nacionalnom nivou.

“Starmer je uspeo da ostvari gotovo nemoguće – osvojio je 412 od ukupno 650 poslaničkih mandata. Međutim, u Velikoj Britaniji poslanici se biraju u jednomandatnim izbornim jedinicama po jednokružnom sistemu. Kandidat koji u prvom krugu osvoji najveći broj glasova, čak i ako je to 34 odsto, postaje pobednik. To znači da stranka u ukupnom zbiru glasova ne mora da osvoji većinu da bi odnela pobedu na izborima. Imate i suprotan primer - stranka Najdžela Faraža osvojila je oko 14 odsto glasova, ali je dobila samo šest poslaničkih mesta“, kazala je Joksimović.

Poslednja istraživanja da više od polivine stanovnika Velike Britanije želi da se vrate u EU, I da bi taj potez laburistima doneo 14% biračkog tela

Govoreći o mogućnosti promene odnosa Velike Britanije i Evropske unije, Aleksandra Joksimović ističe da istraživanja javnog mnjenja ne moraju uvek da budu pouzdan pokazatelj konačnog ishoda.

“Istraživanja javnog mnjenja su i 2016. godine pokazivala da će odgovor na referendumu biti 'ne', pa se to nije dogodilo. To je veoma rizična tema. Verovatni budući premijer Endi Bernam veliki je zagovornik bližih odnosa sa Evropskom unijom, ali se tokom kampanje nije usudio da se poigrava tom temom“, kazala je Joksimović.

Ona ocenjuje da je aktuelni premijer Kir Starmer najveće rezultate ostvario upravo na polju spoljne politike, gde je uspeo da ublaži tenzije nastale nakon Bregzita.

„Starmer je najviše uspeha imao u spoljnoj politici. Uspeo je da prevaziđe mnoge negativne sentimentе koji su od vremena Bregzita postojali između Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva“, navodi Joksimović.

Kako dodaje, otkazivanje samita Evropske unije, planiranog za 22. jul, otvorilo je pitanje budućih odnosa Londona i Brisela i političkog pravca koji bi nova britanska vlada mogla da zauzme.

“Postavlja se pitanje kako će se Bernam potencijalno postaviti u budućnosti, ali se očekuje da će imati pozitivan stav prema Evropskoj uniji“, ističe ona.

Joksimović podseća da je Bernam 2017. godine napustio parlament i preuzeo funkciju gradonačelnika Mančestera, gde je stekao veliku popularnost.

“Tokom pandemije kovida posebno se istakao suprotstavljajući se tadašnjem premijeru Borisu Džonsonu zbog strogih mera i restrikcija. Istovremeno je uspeo da očuva finansijsku stabilnost grada, što mu je dodatno donelo podršku građana“, kazala je Joksimović i dodaje:

“Takođe, u ekonomskoj sferi načinio je određene poteze koji su se odnosili na nacionalizaciju. Sa druge strane, podržao je mala i srednja preduzeća i napravio model koji je dao dobre rezultate u Mančesteru, pa se nada da bi mogao da isti pristup primeni i kao premijer“, dodaje ona.

Joksimović ističe da je britanskoj javnosti teško udovoljiti kada je reč o tome kakvog premijera želi, kao i da u zemlji postoji izražena kriza liderstva.

“Starmer nije bio harizmatičan, nije veliki govornik, i to su bile mane koje su dovele u pitanje njegovu kandidaturu za lidera Laburističke stranke“, navodi ona.

Govoreći o mogućnosti povratka Ujedinjenog Kraljevstva u Evropsku uniju, Joksimović ocenjuje da je takav scenario u ovom trenutku nerealno očekivati.

“Bojim se da je to težak zadatak i da nije realan, bez obzira na potencijale koji se vide u biračkom telu i na neke naznake koje postoje. Mislim da bi sam proces doveo do tolikih političkih i društvenih problema, da će se pre raditi na tome da se odnosi postepeno približavaju“, zaključuje Joksimović.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar