ŠOK PODACI U "URANKU"! Srbi zbog nege ostaju bez hrane: Svaka treća porodica se odriče osnovnog da bi brinula o najbližima

Novo nacionalno istraživanje pokazuje da su troškovi nege prisutni u svim domaćinstvima u Srbiji, dok svako treće domaćinstvo navodi da zbog tih izdataka mora da smanjuje druge životne troškove. U fokusu su izdaci koji često ostaju van zvaničnih statistika, ali direktno utiču na standard građana.

O tome koliko zapravo košta briga o članovima porodice govorili smo sa koordinatorkom istraživanja Tijanom Veljković, gostujući u emisiji „Uranak” na televiziji K1.

“Cilj istraživanja bio je da vidimo u kojoj meri domaćinstva izdvajaju novac iz svog džepa kako bi pokrila troškove nege za nekog člana porodice. Odnosno, koliko troškovi nege predstavljaju opterećenje za samo domaćinstvo i kako utiču na kvalitet života. Ovo je prvi put da smo to sagledali na ovakav način. Troškovi nege podrazumevaju širok spektar izdataka. Pored zdravstvenih usluga, oni obuhvataju i troškove socijalne zaštite, kao i sve one troškove vezane za obrazovanje dece, brigu o deci, ali i brigu o starijim osobama i osobama sa invaliditetom. To uključuje i rad u kući, čišćenje, kuvanje itd. Neke od tih aktivnosti već se mere u statistikama, ali parcijalno. Troškovi nege kao posebna kategorija ne postoje u zvaničnim podacima. Prvi put je na ovaj način sagledano šta sve mogu biti troškovi nege”, objašnjava ona za K1 televiziju.

Na pitanje da li su građani svesni koliki je to teret, Veljković dodaje:

“Istraživanje pokazuje da postoje troškovi koji su neprimetni, kao što su mesečni troškovi prevoza kada vodite dete u vrtić, školu ili kod lekara. Na godišnjem nivou to su veće investicije, na primer prilagođavanje stambenog prostora osobama koje imaju poteškoće u funkcionisanju, uključujući infrastrukturne izmene u stanu.”

Ona ističe da su najteže situacije u seoskim sredinama:

“U seoskim sredinama izdvajanja su manja, ali su usluge slabije dostupne. Zbog toga se većina nege obavlja neformalno, a sve potrebe se uglavnom zadovoljavaju u okviru domaćinstva.”

Prema rezultatima, trećina stanovništva se zbog troškova odriče drugih stvari.

“U prethodnih godinu dana trećina ispitanika navela je da je morala da smanji troškove za gorivo i prevoz, a četvrtina da koristi jeftiniju ili manje kvalitetnu hranu kako bi mogla da finansira troškove nege. Strategije se razlikuju u zavisnosti od strukture domaćinstva. Ekonomske strategije kojima pribegavaju oni koji imaju decu razlikuju se od onih koji brinu o starijoj osobi ili osobi sa invaliditetom. Oni koji imaju decu češće rade prekovremeno ili dodatne poslove, dok oni koji brinu o starijima ili osobama sa invaliditetom češće koriste ušteđevinu ili podižu kredite”, kazala je ona.

Veljković ističe da se na osnovu rezultata istraživanja može pretpostaviti da ovi troškovi imaju značajan uticaj na povećanje rizika od siromaštva:

“Možemo reći da ovi troškovi povećavaju rizik od siromaštva. Oni se u zvaničnoj statistici ne mere, tako da ne možemo precizno tvrditi koliki je njihov efekat, ali možemo pretpostaviti da u značajnoj meri povećavaju rizik od siromaštva i predstavljaju svojevrsni skriveni trošak nege.” 

Veljković objašnjava da je vreme jedan od ključnih, ali često zanemarenih resursa kada je reč o nezi:

“Vreme je veliki problem kada je u pitanju nega, jer to je vreme koje ste mogli da potrošite na rad ili na neku drugu aktivnost kojom biste privređivali. Umesto toga, vi ga trošite na negu i neplaćeni rad. Pre nekoliko godina sprovedeno je istraživanje o neplaćenom radu žena, u kojem je preračunato koliku on ima ekonomsku vrednost. Vreme često ne primećujemo jer nije vidljivo u zvaničnim ekonomskim statistikama, ali se vrlo lako može prevesti u ekonomske pokazatelje”, kazala je Veljković.

Govoreći o uticaju nege na žene i posledice po mentalno zdravlje osoba koje godinama pružaju brigu članovima porodice, ona ističe:

“To je jedno veliko pitanje, posebno kada su u pitanju neformalni negovatelji, ali i svi koji pružaju usluge nege. Istraživanje je pokazalo da je velika većina njih, oko 70 odsto, u poslednjih godinu dana osetila neki vid stresa ili anksioznosti zbog toga što nisu imali dovoljno novca da plate negu i zbog brige kako će situacija izgledati u budućnosti. Mnogi se odriču slobodnog vremena i odmora kako bi to vreme posvetili pomoći članovima porodice kojima je ona potrebna. Žene nose veliki deo tog tereta, pa je njihov karijerni put često drugačiji, prekidaju ga, ili biraju manje plaćene i fleksibilnije poslove kako bi uskladile profesionalne obaveze sa obavezama nege.” - kazala je. 

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar