SVETSKI KONGRES EKONOMISTA POTVRDIO UGLED SRBIJE! Profesor Mijušković u "Uranku" otkrio kako naša zemlja grabi ka vrhu evropskih ekonomija

Svetski kongres ekonomista u Beogradu predstavlja jasnu potvrdu međunarodnog ugleda Srbije. Ovaj impozantan skup okupio je više od 1.000 učesnika iz celog sveta, uključujući i dobitnike Nobelove nagrade. Da li će se sa ovog kongresa čuti odgovori na najveće ekonomske izazove današnjice, analizirali smo sa profesorom Veljkom Mijuškovićem, koji je o ovoj temi govorio u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

„Kad god investitori razmišljaju o nekoj zemlji, oni imaju preko 200 tačaka gde mogu plasirati svoja sredstva. Zato je važno da se dobro upoznaju i da znaju gde potencijalno mogu investirati. Elementi iz prethodnog perioda, poput dobijanja i organizacije EXPO-a, stavljaju nas na ekonomsku mapu sveta, a ovaj događaj vidim kao uvertiru za ono što ćemo imati naredne godine – samo u mnogo većem obimu“, istakao je profesor Mijušković.

On je dodao da mu je posebno drago što je akademski partner ove manifestacije njegova matična kuća, Ekonomski fakultet u Beogradu.

„Srbija je u dobroj poziciji i može da krene još boljim putem“, naglasio je profesor.

Više računa o nacionalnim interesima

Govoreći o geopolitičkim prilikama, Mijušković je istakao da je strategija države usmerena ka zaštiti nacionalnih interesa.

„To je mač sa dve oštrice. Često ćete čuti zamenu teza da je nešto posledica saradnje sa svima. Ovo je geopolitička implikacija na koju bismo trpeli posledice sve i da smo sarađivali samo sa jednom stranom, ukoliko bi se ona našla na udaru. Kada ste mala ekonomija, morate da sarađujete sa svima. Tu leži zaštita vaših nacionalnih interesa kroz diverzifikaciju, koja je jedan od osnovnih ekonomskih i političkih postulata. Kada to izmakne iz ruku i ne možete da uradite ništa, morate da pratite poteze velikih sila. Srbija je u datim okolnostima uradila sve što je moglo da se uradi, što se videlo i kroz dogovor Ministarstva sa kompanijom MOL“, objasnio je Mijušković.

Globalizacija u transformaciji

Osvrnuvši se na promene u svetskoj ekonomiji, profesor ističe da se proces globalizacije transformiše.

„Sve one slobode koje podrazumevaju globalizaciju sada dolaze do kraja, posledično se nacionalne ekonomije zatvaraju i na neki način pokušavaju da se snabdevaju 'u blizini kuće'. Tu treba praviti razliku: veliki pokušavaju da budu samoodrživi, a mali da što više skrate lance snabdevanja. U primeru Srbije, kineske kompanije u saradnji sa nama razmišljaju da se pozicioniraju ovde – njima je interes da plasiraju proizvode blizu Evropske unije. Globalizacija doživljava transformaciju, a vidimo i značajan upliv države, počevši od kineske ekonomije, čiji se model pokazao najrezistentnijim. Nemačka ima dobru tehnologiju, ali se zbog političkih razloga odrekla ruskih energenata i nema taj momenat intervencionizma kao Kina. Bez obzira na visok nivo carina, kada dođe do uvoza kineskih električnih automobila ili solarnih panela, oni preplave evropsko tržište i naše ekonomije ne mogu sa tim da se bore“, kaže Mijušković.

On dodaje da je iz ugla Srbije veoma nezgodno balansirati.

„Mi smo dominantno vezani za EU kao spoljnotrgovinskog partnera; kada njihova ekonomija 'štuca', mi imamo ozbiljne probleme. Nemačka auto-industrija je naš veliki partner, mi smo značajni snabdevači gumama, kablovima i auto-delovima. Moramo da jačamo saradnju sa Kinom, ili bilo kojom trećom stranom, kada se za to ukažu mogućnosti, jer moramo voditi računa o našem nacionalnom interesu.“

Da li je Srbija spremna za ekonomiju budućnosti?

Na pitanje da li je Srbija spremna za izazove koji slede, Mijušković zaključuje:

„Prepoznali smo ekonomiju budućnosti, sada moramo da radimo na tome. U nekim segmentima imamo kapacitete, ali smo najslabiji u tome da budemo tržišno jedinstveni oko onoga što su nam najvažniji ekonomski interesi.“

Srbija kao četvrta najbrže rastuća ekonomija u Evropi

Govoreći o trenutnoj poziciji naše zemlje, profesor Mijušković je istakao da su nedavni rezultati pokazatelj otpornosti domaćeg sistema.

„Srpska ekonomija je pokazala stepen rezistentnosti kakav neke druge ekonomije nisu imale. Ako pogledamo poslednju krizu u snabdevanju naftom i gasom, Srbija nije išla trasom Evropske unije; pomogla je svojim građanima, pronašla način da smanji akcize i ublaži cenovni udar. Ona koristi specifičnu kombinaciju tržišnog mehanizma i državnog intervencionizma, uz saradnju sa svim entitetima“, ocenio je profesor.

Iako strane investicije polako usporavaju, Mijušković smatra da je to trenutak za promenu fokusa.

„Donet je stav da se postojeći model unapredi, tako da fokus bude i na našim internim vrednostima – bilo da je reč o vodi ili drugim energetskim izvorima snabdevanja. Suštinski smo došli do nivoa koji je zadovoljavajući, ali sada moramo dalje; nemamo mogućnost da se zaustavljamo. To podrazumeva transformaciju koja će pomoći da se stvori dodatna vrednost kroz veštačku inteligenciju i druge tehnologije, oslanjajući se malo više na domaće resurse. Ovo je ’bust’ za podizanje domaće privrede i očekujem da će se to dogoditi“, zaključio je Mijušković.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar