"DEČAK IZ RIBNIKARA JE SADA DRUGA OSOBA..." Advokati u "Uranku" o detaljima suđenja Kecmanovićima - jedna stvar ostaje misterija

Vladimir i Miljana Kecmanović osuđeni na ukupno 17 godina i pet meseci zatvora zbog masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“, koji je njihov sin počinio pre tri godine. Žalbe na presudu najavili su i Tužilaštvo i odbrana.

Šta je donela presuda Kecmanovićima i koja su pitanja ostala bez odgovora i nakon njenog izricanja? O tome su u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorili advokati Zora Dobričanin, Snežana Dunjić i Goran Petronijević.

Zora Dobričanin: Odahnuli smo nakon izricanja presude

“Kada smo čuli presudu i njeno obrazloženje, odahnuli smo. Pre svega zato što više nećemo morati da dolazimo u sudnicu i suočavamo se sa ljudima na optuženičkoj klupi. To mi veoma teško pada jer osećam izrazito negativnu energiju. Obrazloženje koje je sudija dao ulilo mi je sigurnost i verujem da će ovakva odluka opstati.

Pravda u ovom slučaju nikada neće moći u potpunosti da bude zadovoljena, jer osoba koja je ubila devetoro dece i radnika obezbeđenja nikada neće krivično odgovarati, budući da je ispod granice krivične odgovornosti. U sud se ne ide da bi se zadovoljila pravda u apsolutnom smislu, već da bi se utvrđeno činjenično stanje podvelo pod pravne norme i došlo do sudske istine i sudske pravde. Mislim da je ova presuda ispunila kriterijume sudske pravde i nadam se da će ostati na snazi“, kazala je Dobričanin.

K1 televizija

 

Ona je dodala da javnost treba da ima u vidu da su svi veoma uznemireni kada je reč o 3. maju.

“Javnost treba da zna da smo svi veoma uznemireni i emotivni kada govorimo o 3. maju, ali sud nije sudio na osnovu emocija, već na osnovu dokaza, što je u obrazloženju veoma jasno pokazano“, istakla je.

Poruke koje je sudija poslao kroz obrazloženje

Govoreći o obrazloženju presude, advokatica Zora Dobričanin istakla je da je sudija, osim pravnih razloga, poslao i važne poruke koje bi, prema njenim rečima, mogle da imaju širi društveni značaj.

„Sudija je u završnom obrazloženju citirao deo iskaza dečaka koji je počinio zločin, u kojem je rekao da to ne bi učinio da mu oružje nije bilo dostupno. Time je ukazao na jasnu uzročno-posledičnu vezu.

Takođe je izrazio želju da ova presuda ima širi društveni efekat. Govorio je o potrebi da se razmotri spuštanje granice krivične odgovornosti, da se uvede veća kontrola korišćenja interneta, kao i da se deci ograniči nekontrolisana upotreba pametnih telefona. Telefon sam po sebi nije zlo, ali njegova nekontrolisana upotreba može da bude problem.

Sudija je, takođe, ukazao da bi ova presuda trebalo da doprinese i promeni prakse kada je reč o odlascima dece u streljane, koji su trenutno mogući pod postojećim uslovima. To je dobra poruka, jer svaka presuda, osim kažnjavanja, treba da ima i preventivnu ulogu. Specijalna prevencija odnosi se na uticaj presude na osuđenog, dok generalna prevencija podrazumeva njen uticaj na celo društvo“, rekla je Dobričanin.

Snežana Dunjić: Roditelji i dalje nemaju odgovor na najvažnije pitanje

Govoreći o najtežim trenucima u protekle tri godine, advokatica Snežana Dunjić istakla je da je najteže bilo odgovarati roditeljima ubijene dece.

“Najteže je bilo odgovarati na pitanje roditelja zašto se ovo dogodilo. To pitanje postavljano je svakodnevno i postavlja se i danas – zašto su njihova deca izgubila živote, a vi niste u mogućnosti da date zadovoljavajući odgovor.

Tokom parničnog i krivičnog postupka dolazili smo korak po korak do novih saznanja, ali i dalje postoje činjenice koje nisu rasvetljene. Ne znamo šta se tačno događalo neposredno pre ovog zločina. Roditelji maloletnog počinioca nisu bili voljni da govore o tome, kao ni pojedini predstavnici škole. Direktorka, pedagozi i razredna starešina odbijali su da se pojave i daju odgovore na pitanja“, rekla je Dunjić.

Na to se nadovezala Zora Dobričanin:

“Od ukupno 137 nastavnih dana, dečak koji je počinio zločin čak 47 dana nije pohađao školu. Opravdanja postoje za svega 17 dana, i to iz klinike u kojoj je radio okrivljeni Vladimir Kecmanović. Za preostalih 30 dana opravdanja ne postoje, jer je, prema navodima razredne starešine, dokumentacija izgubljena. To predstavlja ozbiljan propust.“

K1 televizija

 

Maloletni počinilac bio je psihički zapušten, ali uračunljiv

Govoreći o psihičkom stanju maloletnog počinioca, advokatica Snežana Dunjić istakla je da su veštačenja pokazala da je u trenutku izvršenja krivičnog dela bio potpuno uračunljiv.

„Postoje veštačenja koja su sprovedena u okviru parničnih postupaka, a koja su se odnosila na psihičko stanje maloletnog počinioca u vreme izvršenja dela. Njihov zaključak je da je bio potpuno uračunljiv i da je mogao da shvati značaj svog postupka i njegove posledice.

Kada govorimo o psihičkoj zapuštenosti, ne mislimo na neuračunljivost, već na vaspitnu i emocionalnu zapuštenost, odnosno na zanemarivanje njegovih razvojnih i psiholoških potreba. Roditelji su zanemarili činjenicu da je imao određene potrebe na koje nisu mogli ili nisu hteli da odgovore. Sve se, na kraju, završilo na način na koji se završilo – da je, iz nekog svog unutrašnjeg bunta, učinio ono što je učinio“, rekla je Dunjić.

Goran Petronijević: Presuda ne daje odgovore na sva pitanja

Advokat Goran Petronijević ocenio je da se u javnosti često pogrešno tumači čitav slučaj.

“U medijima se često stvara pogrešna slika o ovom postupku. Malo je važno šta je nas, kao branioce ili punomoćnike, lično potreslo. Ništa se ne može porediti sa atmosferom koja vlada u sudnici i sa patnjom roditelja ubijene dece. To je ono što je najupečatljivije – njihova tuga, koja je ostala trajno prisutna. Oni sada pokušavaju da pronađu način da žive sa tim bolom“, rekao je Petronijević.

Govoreći o značaju postupka, istakao je da je svaki ovakav slučaj važan i zbog prevencije.

“Kada se u društvu dogodi ovakva devijacija, jedini način da se deluje preventivno jeste da se slučaj što detaljnije istraži kako bi se izvukle pouke za budućnost. Ovaj postupak vođen je u skladu sa dokazima. Tužilaštvo je radilo svoj posao, a sud je u najvećoj meri prihvatio izvedene dokaze i doneo prvostepenu presudu.

Nadamo se da će ona opstati i pred Apelacionim sudom. Sudeći po usmenom obrazloženju, očekujem da će pisano obrazloženje biti još ubedljivije i da će takva presuda izdržati drugostepeno preispitivanje, kako bi konačno postala pravosnažna.

Međutim, ni pravosnažna presuda neće dati odgovore na sva pitanja. Ona nam govori šta je uradio Vladimir Kecmanović, ali ne može da odgovori na sva pitanja koja javnost i porodice žrtava i dalje postavljaju“, rekao je Petronijević i dodaje:

“Majka i otac imaju zakonsku obavezu, dok svi ostali imaju profesionalnu odgovornost da prepoznaju i reaguju na određene pojave. Dete nije ispoljavalo agresivno ponašanje, ali je pokazivalo određene devijantne obrasce. Iskazivalo je asocijalne tendencije koje su nadležni morali da uoče. Roditelji su to bili dužni po zakonu, a ostali u skladu sa svojim profesionalnim obavezama. Nažalost, niko nije reagovao“, dodao je.

Petronijević je kazao i šta je rekao u završnoj reči

“Da je Kosta imao sreće da sa ocem ode na jutrenje, a ne u streljanu ovo se ne bi dogodilo, ili se ne bi dogodilo sa ovakvim posledicama. Od 66 ispaljenih hitaca, za dva minuta i jedne sekunde, 50 pogodaka. Znate šta to znači za dete od 13 godina i šest meseci? - objašnjava.

Govoreći o mogućem ishodu žalbenog postupka, advokat Goran Petronijević izrazio je uverenje da prvostepena presuda ima dovoljno čvrsto pravno utemeljenje da bude potvrđena.

“Apelacioni sud može da potvrdi presudu ili da otvori glavni pretres i postupak vodi pred tim sudom. Ipak, uveren sam da bi ovakva presuda trebalo da opstane kao pravna činjenica“, rekao je Petronijević.

K1 televizija

 

Reakcije na žalbeni postupak

Na njegove reči nadovezala se advokatica Zora Dobričanin, koja je istakla da razume procesne poteze odbrane, ali da pojedine postupke ipak ne može da opravda.

“Razumem procesna postupanja i pravo odbrane da koristi sva zakonska sredstva, ali neke druge postupke zaista ne mogu da razumem“, rekla je Dobričanin.

Snežana Dunjić ocenila je da se procesne primedbe često ističu onda kada činjenice ne idu u prilog odbrani.

“Kada činjenice ne idu u nečiju korist, onda se pažnja preusmerava na procesna pitanja i procesne propuste“, istakla je Dunjić.

Dečak koji je počinio zločin danas je potpuno druga osoba

Govoreći o spekulacijama koje su se pojavile u javnosti nakon izricanja presude, Zora Dobričanin se osvrnula se na pitanje psihijatrijskog veštačenja maloletnog počinioca i promene kroz koje je prošao tokom prethodne tri godine.

“Sudija je u obrazloženju objasnio i pitanje veštačenja. Rekao je da nije postojao nijedan nalog niti obrazložen zahtev da se obavi novo veštačenje. Dečak je više od tri godine potpuno izolovan od porodice, u kojoj su, očigledno, postojali određeni problemi. Nalazi se pod stalnim nadzorom u sasvim drugačijem okruženju. Danas živi sa dvojicom policijskih službenika koji su dužni da se prema njemu ophode u skladu sa pravilima službe. O njemu svakodnevno brinu i lekari i drugi stručnjaci, sa ciljem da njegovo stanje bude što bolje. Zbog svega toga, on je danas praktično druga osoba”, kazala je i dodaje:

“Promene smo mogli da primetimo od njegovog prvog iskaza pa do svedočenja koje je dao pre nekoliko meseci. Kako je sazrevao, menjao se i njegov pogled na određene događaje. U javnosti se pojavila i jedna netačna tvrdnja, koju su plasirali oni kojima je to odgovaralo, da je svojim iskazom pokušao da pomogne roditeljima. Sudija je juče vrlo jasno objasnio da je suština u tome da on tek sada, posle tri godine, razume pojedine postupke svojih roditelja. U vreme kada se sve dogodilo smatrao je da su ti postupci bili loši po njega, dok ih danas, sa većim stepenom zrelosti, možda sagledava drugačije. Upravo zato je važno da roditelji svoje ponašanje prilagode uzrastu deteta i njegovom psihofizičkom razvoju“, rekala je Dobričanin.

“Dečak koji je počinio zločin znao je i očekivao da će biti smešten u pritvor ili sličnu ustanovu. Sudija je to takođe naglasio u obrazloženju, navodeći da je on na to pristao i da je to želeo. To dovoljno govori o porodičnim odnosima, s obzirom na to da je, prema tim navodima, bežao iz porodice“, navela je Dobričanin.

Govoreći o promenama koje su kod maloletnog počinioca uočene tokom boravka u zdravstvenoj ustanovi, advokatica Snežana Dunjić ocenila je da je njegovo shvatanje granica prihvatljivog ponašanja bilo ozbiljno narušeno.

„Granica između dozvoljenog i nedozvoljenog, onoga što je usvojio u svojoj porodici, očigledno je bila problematična, jer je i ono što je učinio smatrao nečim što je dozvoljeno. Tokom vremena, kroz rad sa lekarima i terapije, i sam je rekao da su ga naučili kako da pokaže emocije, jer je u kući bio vaspitan da nije pristojno pokazivati ih. To su obrasci ponašanja koji su veoma neobični. Jasno je da su stručnjaci kroz razgovore, terapijski rad i kontinuiranu brigu uticali na to da postane, uslovno rečeno, emotivno otvoreniji i da shvati koliko je ono što je učinio bilo strašno. U jednom trenutku rekao je i da se kaje, ali posledice njegovog dela su toliko teške da to kajanje, nažalost, ne može da promeni ono što se dogodilo“, rekla je Dunjić.

Pitanja o snimcima iz streljane

Zora Dobričanin ponovo je istakla da je otac maloletnog počinioca snimke iz streljane čuvao na više nosača podataka.

“Ceo postupak su snimali i čuvali – obuke, pucanja, punjenja oružja. Ta činjenica da su ti materijali sačuvani na tri nosača podataka otvara određena pitanja. Sve vreme se govori da je otac obučavao dete u streljani, a da pri tome ne snosi nikakvu odgovornost, kao da ga je neko drugi doveo. Otac ga je tamo vodio i sve snimao. Postavlja se pitanje zašto je to čuvano – da bi se detetu puštalo da gleda i uči, da bi se neko time hvalio ili da bi se unapred gradio alibi. To bi neko trebalo da proveri“, kazala je Dobričanin.

Ona je dodala da je, prema njenom mišljenju, krajnji trenutak da se i taj aspekt detaljno ispita.

“Krajnje je vreme da se i to proveri sa tog aspekta. Posebno nas, koji tako razmišljamo, pogađa ponašanje roditelja dečaka koji je počinio zločin. Majka, koja – kako je rekao otac jedne od ubijene dece – u sudnicu ulazi kao da ide da primi Nobelovu nagradu, i ponašanje oca, odaju utisak potpunog odsustva empatije. Kada su jednom prilikom upitali šta da urade, moj klijent je rekao da bi trebalo da priznaju krivicu i time makar olakšaju porodicama žrtava“, navela je Dobričanin.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar