DA LI SE ISPLATI KUPOVINA KINESKIH ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA? Stručnjak u "Uranku" o novini koja menja auto-industriju

U emisiji „Uranak“ na televiziji K1 gostovao je Lazar Radanov Radičević, koji je govorio o tome kako su kineski električni automobili izazvali značajne promene u globalnoj auto-industriji, kao i o tome da li je isplativo kupiti vozilo kineskog proizvođača, te koje su njegove prednosti i mane.

"U vrlo kratkom roku modernizovali su svoju industriju i uspevaju da polako menjaju percepciju svojih brendova“, kazao je na samom početku.

Govoreći o brzini razvoja i konkurentnosti kineske auto-industrije, Radanov ističe da je ključ u prilagodljivosti i obimu proizvodnje:

„To je rezultat više faktora. Imaju neverovatne proizvodne kapacitete, što nije novost za nas. Kina je proizvodna velesila i kada se usmere dovoljna sredstva, sistem funkcioniše veoma dobro. Fokusirali su se na električnu mobilnost posle pandemije. Decenijama su zaostajali u segmentu motora sa unutrašnjim sagorevanjem, a sada je praktično počela nova trka, u kojoj su krenuli na vreme. Veoma su fokusirani na investicije u istraživanje i razvoj. Iako Evropa i evropska auto-industrija ulažu više u istraživanja nego Kina, evropska industrija je rastrzana između zakonodavnih zahteva, smanjenja emisija izduvnih gasova i održavanja motora sa unutrašnjim sagorevanjem u igri, uz veliki broj fragmentiranih investitora. Kina je fokusirana na električnu mobilnost i zato napreduje izuzetno brzo“, dodaje on.

Da li kineski automobili ispunjavaju evropske standarde?

O standardima i prilagođavanju evropskom tržištu, objašnjava:

„Da biste registrovali automobil ovde, on mora da ispuni određene uslove i tehničke propise. Kineski proizvođači u početnoj fazi razvoja nisu pravili vozila koja su u potpunosti bila usklađena sa evropskim standardima, ali bezbednosni standardi koji se primenjuju na našem tržištu uglavnom su kompatibilni. Najveća razlika je u segmentu motora sa unutrašnjim sagorevanjem, gde je Evropa nastavila razvoj, dok se Kina fokusirala na električne platforme. Zbog toga je nastala velika razlika, jer je Evropa istovremeno razvijala više tehnologija, dok je Kina ostala usmerena na električnu mobilnost“.

Ko kupuje kineske automobile u Srbiji?

Govoreći o kupcima kineskih vozila u Srbiji, Radanov navodi:

„Kineski brendovi su na našem tržištu prisutni poslednje tri godine, a ozbiljniji broj modela pojavio se tek prošle godine. To su kupci koji su zainteresovani za nove tehnologije i koje ne vezuje lojalnost određenim brendovima. Mlađi kupci posebno gledaju opremu i tehnologiju u vozilu, a kineski brendovi su doneli opremu koja je ranije bila rezervisana za više klase vozila.“

Najveće dileme kupaca

Ipak, određene rezerve i dalje postoje:

„Postoje rezerve, pre svega u vezi sa servisnom mrežom, dostupnošću rezervnih delova i vrednošću vozila nakon nekoliko godina korišćenja. Pitanje nije samo dostupnost delova, već i to ko je lokalni predstavnik brenda i koliko je razvijena servisna mreža.“

Na kraju, ističe raznolikost kineskog tržišta i potencijal daljeg razvoja:

“U Kini postoji preko stotinu brendova, što znači da je tržište izuzetno veliko i raznoliko – od proizvoda nižeg kvaliteta do vrhunskih tehnologija. Kupci će vremenom početi jasnije da prepoznaju pojedinačne brendove i njihovo mesto na tržištu. U Srbiji još nismo videli vrhunac tog segmenta. Prisutan je miks brendova niže, srednje i više srednje klase, dok se premijum kineski proizvođači tek očekuju. U aprilu smo potpisali ugovor o zastupanju za Zapadni Balkan sa jednim premijum kineskim brendom. Reč je o visokotehnološkim brendovima, a radi se o saradnji tri velike kineske kompanije – brend se zove ‘Avatar’. Krajem godine ćemo promovisati modele ovog proizvođača i verujem da će se do kraja godine pojaviti još dva premijum brenda. Tada ćemo videti kako izgleda vrhunac onoga što Kina može da ponudi, a to su zaista odlični proizvodi- dodaje.

Da li je evropska automobilska industrija ugrožena u odnosu na kinesku?

“Ovo je jedan od najvećih izazova sa kojima se evropska industrija suočava. Nije prvi put da se suočava sa sličnim promenama – imali smo situaciju osamdesetih godina sa dolaskom japanskih, a kasnije i korejskih brendova. Međutim, ovo je mnogo veći i dinamičniji proces transformacije. Ono što smo naučili iz prethodnih iskustava jeste da se ovakve promene ne završavaju krahom, već konsolidacijom i restrukturiranjem. Već sada se vide saradnje evropskih i kineskih brendova u razvoju i zajednička ulaganja u proizvodnju. Obe strane imaju svoje prednosti i nedostatke i verujem da će se ceo proces završiti novim oblikom konsolidacije tržišta“, navodi on.

Šta očekuje tržište Srbije?

Rast prodaje automobila u Srbiji i sve veće prisustvo kineskih brendova otvaraju pitanje kako će se globalni trendovi odraziti na domaće tržište u narednim godinama.

“Voleo bih da naše tržište nastavi da raste. Ove godine beležimo zdrav rast od oko 15 odsto, što je veoma dobro. I dalje zaostajemo za Evropom po broju automobila na 1.000 stanovnika i voleo bih da u tom kontekstu nastavimo da smanjujemo tu razliku. Verujemo da će u narednih pet godina u top 10 brendova biti tri kineska, zatim još četiri evropska, kao i brendovi iz Japana i Koreje“, dodaje on.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar