"TRULJENJE MOZGA" NA EKRANU: Stručnjaci u "Uranku" razotkrili kako algoritmi stvaraju zavisnost kod dece i da li je zabrana jedino rešenje

U vreme kada sve više država razmatra zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina, u Velikoj Britaniji raste otpor takvim rešenjima. Kritičari upozoravaju da australijski model može doneti više štete nego koristi. Kako izgleda dobar model zaštite dece na internetu i da li je svet sa ovakvom regulacijom odavno zakasnio? 

O ovim temama u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili su IT konsultant Vojislav Rodić i edukatorka za bezbednost dece na internetu Dragana Obradović.

Dragana Obradović ističe da se deca u digitalnom svetu susreću sa opasnostima koje prevazilaze puko „neprimereno ponašanje“, ukazujući na to da bi 16 godina mogla biti razumna starosna granica:

“Deca sa 16 godina imaju neku vrstu životnog iskustva, ne dovoljno, ali mogu da prepoznaju zloupotrebe koje se dešavaju u onlajn svetu. Opasnosti su raznolike; to nije samo opasan kontakt zlonamernog čoveka, pedofila. Mladi ljudi se suočavaju sa jednom nerealnom slikom u digitalnom svetu, nerealnim životom, gde mogu da potpadnu pod osećaj nezadovoljstva, depresivnog stanja, nemogućnosti da realizuju to u realnom svetu. Susret sa opasnim aplikacijama može da ih odvede u pravcu opasnom po mentalno i psihičko zdravlje. To su zaista opasni linkovi; imali smo i takve slučajeve, susret sa opasnim sadržajima, poput gledanja ubistva uživo, ono što kruži. Ono što je bilo kao 'dark web', sada sve češće postaje dostupno, gde deca mogu da dele sadržaje jedni drugima. Ne možemo da poredimo dete od 10 godina sa detetom od 16. Svi su deca do 18. godine, ali se u nekom konsenzusu, evaluaciji, videlo da je 16 godina možda neka pristojna granica da oni budu sačuvani od nekih jako opasnih stvari.“

Dragana Obradović K1 TV

Obradovićeva naglašava da zabrane često nisu dovoljne i da je neophodno fokusirati se na suštinske uzroke problema:

“Zavisnost je samo jedan segment problema sa kojim se deca suočavaju. Psiholozi su to definisali na neki način – kada trpe druge stvari u životu i kada se dešavaju neke vrste ozbiljnih problema, onda je dete ušlo u zavisnost. Svi smo u riziku, posebno deca. Dok mi odrasli debatujemo u kom pravcu će otići, tehnologija napreduje, deca nalaze način da izvrdaju sva pravila koja se donesu. Jedino razumno rešenje je edukacija i treba raditi na prevenciji.“

Govoreći o savremenim rizicima na internetu i uticaju veštačke inteligencije na svakodnevni život, sagovornica je upozorila na sve češću zloupotrebu fotografija.

“Zloupotreba fotografija je veoma zastupljena, posebno sada sa veštačkom inteligencijom, gde deca svašta rade sa fotografijama. Danas je mnogo bitno biti viđen. To su deca pokupila, ali i mi odrasli. Važno je biti viđen, jer onda postojiš.“ - dodala je. 

S druge strane, Vojislav Rodić dovodi u pitanje pojam „digitalne pismenosti“ mlađih generacija i ukazuje na dublje ekonomske interese tehnoloških giganata:

“Oni znaju da koriste komande koje su im stavljene na raspolaganje, ali se ne slažem da su digitalno pismeni. Šta to uopšte i znači? Vratio bih se na to kako je sprovedena diskusija. 2. marta su raspisane konsultacije – da li treba pravno deci ograničiti društvene mreže. Do početka juna je stiglo 116 hiljada komentara, velikim delom od roditelja, dece, organizacija, zainteresovanih firmi, ali meni je najviše pažnje privukao komentar Ambasade SAD u Velikoj Britaniji. Malo sam se pakosno smejuljio kako jedna moderna imperijalna sila udara 'packe' starijoj imperijalnoj sili – ne kažu da moraju, već da izražavaju duboku zabrinutost. U suštini, sve je to poslovni interes, jer su najveći broj firmi uglavnom američke. (...) Njihovi poslovni modeli izazivaju zavisnost, svejedno kod dece u razvoju ili odraslih. Da li je rešenje zabrana za sve ili podešavanja? Može da se zahteva od tehnološke kompanije, kada se nalaze pred ovakvim zidom, da naprave izuzetak za decu, da ne prave beskonačni algoritamski niz koji izaziva 'truljenje mozga', jedno beskrajno besciljno lutanje.“

K1 TV

Rodić zaključuje da je tehnološko rešenje za verifikaciju uzrasta već dostupno, ali da politički akteri često koriste ovo pitanje zarad sticanja jeftinih poena:

“Postoji način ZKP (Zero knowledge proof), binarni dokaz da li si punoletan, sa nula saznanja o tebi – ne kad si rođen, kog si pola. Upravo se na tome radi. Američka vlada preporučuje da se koristi taj pristup, a ne davanje podataka do poslednjeg detalja. Oni koji su za ovaj princip su u najvećem broju roditelji, čak 89 odsto. A oni koji su protiv, to su deca ispod 16 godina, oni ionako ne glasaju. Eto kako funkcioniše politički zanat. Naljutiće one koji ne mogu da glasaju uopšte ili nisu moji glasači, a sa druge strane već imam podršku i to će za mene da bude veliki gol, u trenutku kada imam dosta drugih problema.“ - kazao je.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar