DA LI JE BRIŽIT MAKRON MUŠKARAC? Dr Kolaković u "Uranku" otkrila kako će se saznati prava istina o prvoj dami Francuske

U Parizu je počelo suđenje povodom neobičnog i uznemirujućeg slučaja koji je privukao pažnju svetske javnosti. Prva dama Francuske, Brižit Makron, našla se u centru teorije zavere prema kojoj je navodno zapravo muškarac po imenu Žan Mišel Trognje. 

Ove tvrdnje, koje su se godinama širile internetom, prerasle su u ozbiljan slučaj sajber uznemiravanja i dezinformacija. Njena ćerka izjavila je da je Brižit Makron zbog lažnih optužbi pala u depresiju, što ovom slučaju daje još dramatičniju dimenziju.

Šta se zapravo krije iza ovog oblika sajber uznemiravanja, kako nastaju i šire se ovakve teorije zavere, te koji su motivi onih koji ih pokreću – o svemu tome razgovaramo sa dr Aleksandrom Kolaković iz Instituta za političke studije, koja je gostovala u emisiji Uranak na televiziji K1.

K1 televizija

- Pre ovog procesa postojao je još jedan – pre dve godine optužene su dve žene za širenje lažnih informacija o Brižit Makron. Međutim, u junu ove godine dogodio se preokret: njihova žalba je usvojena i proces je vraćen na početak. Suđenje njima biće nastavljeno, i to paralelno sa ovim postupkom u Francuskoj, u kojem je optuženo deset osoba. Te informacije o sumnji u njen pol pojavljivale su se iz različitih izvora i korišćene su i ranije, ali tada nisu postale viralne - objašnjava dr Kolaković.

- Od 2017. godine prisutne su priče da je Brižit Makron veoma važna karika u donošenju odluka svog supruga, ali te tvrdnje nisu imale toliku vidljivost. Situacija eskalira od 2021. godine, što možemo povezati sa porastom teorija zavere koje su postale dominantne na internetu i društvenim mrežama tokom pandemije. U optužnici iz SAD-a navodi se 22 tačke sporne, među kojima su, s jedne strane, uticaj na imidž predsednika Francuske u svetskoj javnosti, a s druge strane, lični napadi na Brižit Makron kao ženu, uz pitanja koja se tiču ljudskih prava i rodnog identiteta. Čak i da je promenila pol, to ne bi uticalo na politiku njenog supruga, ali ovde je reč o potpuno lažnoj informaciji - kazala je i dodaje:

- Postoji i momenat forsiranih očekivanja – od žena se često zahteva da izgledaju ili se ponašaju na određeni način, pa se takve predrasude koriste kao ‘dokaz’ da ona nije žena. U slučaju Ovens, gde su predsednik Francuske i njegova supruga zajedno podneli tužbu, priloženi su i naučni dokazi da je Brižit Makron žena, a biće dostupne i dodatne fotografije i informacije - dodaje dr Kolaković.

Shutterstock

Kako veštaci dokazuju istinu

- U ovom postupku deset osoba u Francuskoj i jedna u Sjedinjenim Državama optuženi su za širenje lažnih informacija. Predmet suđenja biće dokazivanje zbog čega te tvrdnje nisu tačne. Teško je reći kakav će biti tačan dokazni postupak, ali se očekuje da konačna odluka u Francuskoj bude doneta oko 6. januara 2026. godine. Za optužnicu u SAD-u za sada nema informacija o daljem toku procesa. Ovakvi napadi imaju snažan uticaj ne samo na Brižit Makron i njenu porodicu, već i na širu percepciju položaja Francuske u međunarodnoj javnosti - kazala je dr Kolaković.

Kako odvojiti humor od uznemiravanja

Dvojica optuženih u Francuskoj tokom saslušanja izjavila su da su njihovi komentari o Brigitte Macron bili "samo humor". Međutim, dr Aleksandra Kolaković ističe da su takve objave daleko prevazilazile granice satire.

- Komentari o Brižit Makron predstavljaju sredstvo koje je prešlo granice i direktno utiče na život predsedničkog para. Postoji sajber prostor u kojem se plasiraju optužbe koje mogu ozbiljno ugroziti pojedince. S druge strane, ne možemo taj prostor u potpunosti ograničiti - on je potreban, jer zdrava i argumentovana kritika može biti korisna. Ali ovde ne govorimo o slobodi ili o satiri. Ovo je prostor koji još uvek treba pažljivo posmatrati i jasno odrediti gde su granice. U ovom slučaju te granice su odavno pređene - reč je o napadima koji su prevazišli i okvire humora i granice same Francuske - naglašava dr Kolaković.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar