OVA NAMIRNICA POBOLJŠAVA REAKCIJU MOZGA NA INSULIN! Studija otkrila zanimljiv efekat kod starijih osoba

Redovno konzumiranje kikirikija moglo bi pozitivno da utiče na reakciju mozga na insulin u regijama povezanim sa pamćenjem, pokazala je nova holandska studija. Istraživanje je sprovedeno na starijim osobama, a rezultati su ukazali na promene koje bi mogle biti značajne za očuvanje kognitivnih funkcija tokom starenja.

Studiju su sproveli istraživači sa Medicinskog centra Univerziteta u Mastrihtu, a njeni rezultati objavljeni su nakon eksperimenta koji je trajao 16 nedelja, prenosi Juronjuz.

Šaka kikirikija svakog dana tokom 16 nedelja

U istraživanju je učestvovala 31 zdrava osoba starosti između 60 i 75 godina. Tokom eksperimenta, učesnici su svakodnevno jeli 60 grama neslanog pečenog kikirikija sa ljuskom.

Istraživači su zatim uporedili rezultate sa periodom tokom kojeg ispitanici nisu konzumirali ovu namirnicu.

Analiza je pokazala poboljšanje reakcije mozga na insulin u pojedinim delovima desne hemisfere, koji učestvuju u procesima pamćenja i drugim kognitivnim funkcijama.

Zašto je reakcija mozga na insulin važna?

Reakcija mozga na hormon insulin može da postane manje efikasna tokom starenja. Ova promena dovodi se u vezu sa kognitivnim opadanjem, odnosno slabljenjem određenih mentalnih sposobnosti.

Upravo zbog toga naučnici su želeli da ispitaju da li redovno konzumiranje kikirikija može da utiče na ovaj proces i doprinese boljoj reakciji mozga na insulin.

Kikiriki sadrži niz hranljivih materija

Istraživači smatraju da bi nutritivni sastav kikirikija mogao da objasni deo zabeleženih efekata.

Ova namirnica sadrži nezasićene masti, vlakna, vitamine, minerale, biološki aktivna biljna jedinjenja, ali i biljne proteine.

Ipak, naučnici naglašavaju da rezultati ne znače da kikiriki sprečava slabljenje pamćenja ili razvoj demencije.

Naučnici upozoravaju: Potrebna su dodatna istraživanja

Iako su zabeležene promene u reakciji pojedinih regija mozga na insulin, istraživači nisu dokazali da se one direktno odražavaju na bolje pamćenje ili mentalne sposobnosti.

Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li i u kojoj meri ove promene mogu da doprinesu očuvanju kognitivnih funkcija u starijem životnom dobu, navodi Juronjuz.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar