TELO PAMTI SVAKI STRES! Psihosomatizacija pretvara psihičku napetost u fizičke tegobe, a evo kako da je prepoznate i sprečite

Stres, dugotrajna zabrinutost, strah i potisnute emocije ne utiču samo na raspoloženje – mogu da se odraze i na fizičko zdravlje. Glavobolja, stezanje u grudima, bolovi u stomaku, napetost mišića i problemi sa snom ponekad su povezani sa psihičkim opterećenjem. Ova povezanost uma i tela poznata je kao psihosomatizacija.

Iako se o njoj sve više govori, mnogi ljudi ne prepoznaju koliko svakodnevni stres može da utiče na organizam. Kada psihička napetost traje dugo, telo može da reaguje nizom neprijatnih simptoma, zbog čega je važno naučiti kako da prepoznamo signale i na vreme uvedemo promene u svakodnevni život.

Šta je zapravo psihosomatizacija?

Psihosomatizacija je proces u kojem psihički faktori, poput stresa, anksioznosti, straha ili emocionalnog opterećenja, utiču na pojavu, intenzitet ili pogoršanje telesnih simptoma.

To ne znači da osoba umišlja bol ili da su tegobe izmišljene. Simptomi su stvarni, čak i kada psihički faktori imaju značajnu ulogu u njihovom nastanku ili održavanju.

Kada smo pod stresom, organizam aktivira mehanizme koji nas pripremaju za reakciju na opasnost. Ubrzavaju se puls i disanje, mišići se zatežu, a menja se i rad sistema za varenje. Ako takvo stanje traje dugo ili se često ponavlja, može doprineti različitim fizičkim tegobama.

Kako se psihički stres pretvara u fizičke simptome?

Psihičko opterećenje može da se ispolji na različite načine, a simptomi nisu isti kod svih ljudi. Među tegobama koje mogu biti povezane sa stresom nalaze se:

Glavobolja i migrena – napetost i stres kod nekih ljudi mogu da pokrenu ili pogoršaju glavobolje.

Bolovi u stomaku – mogu se javiti grčevi, mučnina, nadutost ili promena u radu creva.

Ubrzan rad srca – stres i anksioznost mogu izazvati osećaj lupanja srca.

Stezanje u grudima i osećaj nedostatka vazduha – mogu se javiti tokom intenzivne uznemirenosti, ali zahtevaju medicinsku procenu.

Bolovi i napetost u mišićima – naročito u predelu vrata, ramena i leđa.

Problemi sa snom – teško uspavljivanje, često buđenje ili osećaj umora nakon spavanja.

Važno je naglasiti da ovi simptomi ne znače automatski da je uzrok psihički. Nove, jake, uporne ili neobjašnjive tegobe treba proveriti kod lekara, kako bi se isključili drugi zdravstveni problemi.

Ko je posebno izložen psihosomatizaciji?

Psihosomatske tegobe mogu se javiti kod različitih ljudi, ali veći rizik od dugotrajnog stresa imaju osobe koje su stalno pod pritiskom, imaju mnogo obaveza ili prolaze kroz težak životni period.

Posebno opterećujuće mogu biti dugotrajni porodični i poslovni problemi, nedostatak odmora, emocionalni konflikti, neizvesnost i potiskivanje osećanja.

Dodatni problem nastaje kada osoba počne da se plaši svakog novog simptoma, stalno proverava svoje telo i očekuje da će se tegobe ponoviti. Takva zabrinutost može dodatno pojačati napetost i stvoriti začarani krug stresa i fizičkih simptoma.

Fizičke vežbe koje pomažu telu da se oslobodi napetosti

Redovno kretanje jedan je od načina da se smanji stres i poboljša opšte psihofizičko stanje. Nije neophodno provoditi sate u teretani – važno je pronaći aktivnost koja prija i praktikovati je u kontinuitetu.

Šetnja je jednostavan način da se uvede više kretanja u svakodnevicu. Brža šetnja od 20 do 30 minuta može pomoći u smanjenju napetosti i poboljšanju raspoloženja.

Istezanje može biti korisno osobama koje osećaju ukočenost u vratu, ramenima i leđima. Lagani pokreti i istezanje mišića pomažu da se ublaži telesna napetost.

Joga kombinuje pokret, disanje i usmeravanje pažnje na telo. Može doprineti opuštanju i boljem osećaju kontrole nad stresom.

Plivanje i vožnja bicikla takođe su dobri oblici fizičke aktivnosti, jer omogućavaju postepeno povećavanje kondicije i mogu biti deo zdrave rutine.

Važno je početi postepeno i prilagoditi intenzitet vežbanja svojim mogućnostima. Cilj nije iscrpljivanje, već redovno kretanje i stvaranje navike.

Mentalne vežbe za smirivanje uma

Pored fizičke aktivnosti, važno je naučiti kako da se izborimo sa mislima i emocijama koje stvaraju ili pojačavaju napetost.

Jedna od jednostavnih tehnika je kontrolisano disanje. Potrebno je udobno se smestiti, opustiti ramena i polako udahnuti kroz nos, a zatim lagano izdahnuti. Vežba se može ponavljati nekoliko minuta, bez forsiranja i zadržavanja daha.

Meditacija i svesna pažnja pomažu da se pažnja usmeri na sadašnji trenutak, umesto na stalno razmišljanje o problemima i mogućim lošim ishodima. Dovoljno je nekoliko minuta dnevno, uz mirno sedenje i praćenje disanja.

Zapisivanje misli i osećanja može pomoći da osoba bolje razume šta je opterećuje. Vođenje dnevnika omogućava da se prepoznaju situacije koje izazivaju stres i obrasci reagovanja koji se ponavljaju.

Korisna je i vežba postepenog opuštanja mišića: različite grupe mišića kratko se blago zategnu, a zatim opuste. Na taj način osoba uči da prepozna razliku između napetosti i opuštenosti.

San, odmor i svakodnevne navike imaju veliku ulogu

Psihičko i fizičko zdravlje ne mogu se posmatrati odvojeno, zbog čega je važno voditi računa i o svakodnevnim navikama.

Redovan raspored spavanja, uravnotežena ishrana, dovoljno tečnosti i pauze tokom radnog dana mogu doprineti boljem podnošenju stresa.

Takođe je važno napraviti prostor za aktivnosti koje pričinjavaju zadovoljstvo, druženje sa bliskim ljudima i odmor bez osećaja krivice.

Ako osoba primeti da joj određene situacije redovno izazivaju napetost, korisno je da pokuša da prepozna okidače i pronađe zdravije načine reagovanja, umesto da sve probleme potiskuje.

Kada je potrebno potražiti stručnu pomoć?

Ako se telesne tegobe ponavljaju, traju dugo ili utiču na svakodnevno funkcionisanje, važno je obratiti se lekaru. Ne treba samostalno zaključivati da je svaki bol posledica stresa, jer fizički simptomi mogu imati različite uzroke.

Kada se utvrdi da psihički faktori imaju značajnu ulogu, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može pomoći u prepoznavanju i promeni obrazaca koji doprinose tegobama. Kod nekih osoba korisna je i kognitivno-bihejvioralna terapija.

Posebno je važno da se iznenadan ili jak bol u grudima, ozbiljno otežano disanje, nesvestica ili drugi nagli i zabrinjavajući simptomi ne pripisuju automatski stresu, već da se odmah potraži medicinska pomoć.

Psihosomatizacija nije nešto što treba ignorisati

Psihosomatske tegobe nisu znak slabosti niti razlog za stid. One mogu biti signal da je organizam pod velikim opterećenjem i da je potrebno obratiti više pažnje na psihičko stanje.

Redovno kretanje, vežbe disanja, kvalitetan san, odmor i stručna podrška mogu pomoći u boljem upravljanju stresom i ublažavanju tegoba. Ipak, ne postoji jedna vežba koja može sprečiti sve psihosomatske simptome – najvažniji su doslednost, razumevanje sopstvenih potreba i pravovremena briga o zdravlju.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar