DA LI ĆE SRBIJA POSTATI ČLANICA EVROPSKE UNIJE PRE 2030. Ministar Starović u "Uranku" otrkio od čega tačno to zavisi

Evropska budućnost Srbije nije samo politički cilj, već i garancija za bolji život građana, izjavio je premijer Đuro Macut. O evropskim integracijama naše zemlje, kao i o preprekama koje prate taj put, govorilo se u jutarnjem programu "Uranak" na našoj televiziji.

Gost emisije bio je ministar za evropske integracije Nemanja Starović, koji je govorio o aktuelnom stanju procesa pristupanja, značaju Berlinskog procesa i političkim okolnostima koje utiču na dinamiku evropskog puta Srbije.

K1 Televizija

Berlinski proces: pomaci, ali i neispunjena očekivanja

- Cilj Berlinskog procesa bio je da unapredi regionalnu saradnju, da osnaži zajedničko regionalno tržište na Balkanu i kroz ekonomski i infrastrukturni razvoj - kroz brojne projekte koji su tada bili kandidovani - ubrza put država Zapadnog Balkana ka članstvu u EU - rekao je Starović i dodao:

- Jedanaest godina kasnije možemo biti delimično zadovoljni. Postoje određeni procesi koji su uspešno realizovani, ali ambicije su bile znatno veće. Jedan od najvećih uspeha Berlinskog procesa je uspostavljanje zone bez rominga na Balkanu, koja je stupila na snagu u julu 2021. godine. Za nas je posebno značajan infrastrukturni projekat izgradnje autoputa od Niša prema Prištini - nažalost, on se zasad realizuje samo sa ove strane administrativne linije. Postoji niz inicijativa koje su delimično ili potpuno realizovane, poput putovanja ličnim kartama. Inicijativa "Otvoreni Balkan" je komplementarna i strukturno povezana sa Berlinskim procesom.”

Ko je bliži Briselu?

Prema procenama i ocenama, najbliže članstvu su Crna Gora i Albanija, ali, kako je istakao Starović, dinamika se stalno menja i često je uslovljena političkim okolnostima.

- Do pre nekoliko godina govorilo se da su Crna Gora i Srbija dve države koje prednjače. Ne mogu da tvrdim šta će se dogoditi — moguće je da će se razgovarati o nekoj vrsti paketa koji se tiču Zapadnog Balkana, ali to je pitanje za EU i njene članice, koje treba da procene i donesu važne odluke. Nama je važno da igramo po pravilima koja postoje i da sprovodimo reforme kako bismo otvarali nove klastere. Verujem da ćemo od naredne godine početi da zatvaramo neka od otvorenih poglavlja. Da li će doći do promene metodologije, o kojoj se sve intenzivnije razgovara, ostaje da se vidi - kazao je on.

Uticaj rata u Ukrajini na proces proširenja

Početak rata u Ukrajini u februaru 2022. doveo je, kako je rekao Starović, do promene političke dinamike i usporavanja formalnog napretka u otvaranju novih klastera.

- Dobili smo tehničko zeleno svetlo za otvaranje klastera 4 i klastera 3 u decembru 2021. Tom prilikom je otvoren klaster 4, dok je za klaster 3 rečeno da se sačeka završetak procesa izmene Ustava Srbije. Taj proces je završen u januaru 2022. godine, ali mesec dana kasnije počeo je rat u Ukrajini i dinamika se promenila. Svakog narednog decembra EK je davala zeleno svetlo da smo tehnički spremni za otvaranje klastera 3, ali nije bilo nužnog konsenzusa svih 27 članica - kazao je on.

K1 Televizija

 

Starović je dodao da je Srbija preuzela dodatni set reformskih obaveza i da je veoma blizu njihovog potpunog završetka. Preostali su još neki koraci - sprovođenje konačnog izbora članova Saveta REM-a, donošenje zakona o izmenama i dopunama, kao i zakon o jedinstvenom biračkom spisku - koje, prema njegovim rečima, očekuje da će biti brzo završeni i koji bi ponovo mogli da otvore mogućnost za otvaranje klastera 3 do kraja godine.

Reakcije na rezoluciju Evropskog parlamenta: o „neprijateljskom“ tonu

U vezi s kritikama i rezolucijama Evropskog parlamenta, Starović je komentarisao i stavove poslanice Marte Kos, navodeći da ne vidi "neprijateljski" ton u retorici vlasti prema EU.

- Ne slažem se da postoji neprijateljski odnos ili neprijateljski rečnik naše vlasti upućen prema EU — upravo suprotno. Poruke su izuzetno konstruktivne i afirmativne. U poslednje vreme na retoričkom nivou vidljivo je snažno opredeljenje za ubrzanje reformskih procesa. Naravno, moramo biti objektivno kritični prema rezolucijama — Evropski parlament često donosi takve rezolucije i postavlja se u neku vrstu meta pozicije, ne samo prema državama kandidatima već i prema državama članicama. U poslednjih deset godina doneto je mnogo sličnih rezolucija koje kritikuju nedostatke u demokratskom sistemu i vladavini prava u različitim članicama EU. Ova rezolucija nije izrazito drugačija od prethodnih, ali ono što treba kritikovati jeste stepen neozbiljnosti i neodgovornosti pri njenom usvajanju, kao i određene navode koji ne odgovaraju činjenicama - kazao je Starović.

Kritika evropskog izvestioca Tonina Picule

Starović se osvrnuo i na ulogu evropskog poslanika Tonina Picule, koji je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

- Lice Evropskog parlamenta koje je okrenuto prema Srbiji upravo je hrvatski evroposlanik Tonino Picula, koji se nije libio da žestoko uvredi čitav srpski narod prilikom obeležavanja 30 godina od akcije Oluja, objavljujući svoju fotografiju sa automatskim oružjem - rekao je Starović.

- Od početka mandata upozoravali smo da nije dobro da se za izvestioce za pojedine kandidate imenuju predstavnici susednih država, jer to može dovesti do bilaterizacije procesa proširenja, što smo na najružniji način videli početkom avgusta - dodao je.

Govoreći o rezoluciji Evropskog parlamenta, Starović je naglasio da takvi dokumenti "nisu obavezujući i nemaju izvršni karakter" - ni kada je reč o državama članicama, ni o državama kandidatima.

- Ne treba ih potcenjivati, ali ni prenaglašavati njihov značaj - kazao je ministar.

Izveštaj o napretku zemalja kandidata i uticaj rezolucije

Govoreći o predstojećem izveštaju Evropske komisije o napretku zemalja kandidata, koji se očekuje početkom novembra, ministar Starović istakao je da rezolucija Evropskog parlamenta ne bi trebalo da ima direktan uticaj na sadržaj tog dokumenta.

- Ne bi trebalo da postoji direktan i neposredan uticaj između rezolucije i izveštaja o napretku, ali da li ona može uticati na atmosferu koja postoji unutar sistema evropskih institucija u Briselu - verovatno da može - rekao je Starović.

Dodao je da se izveštaj očekuje u naredne dve nedelje i da će ga Vlada Srbije pažljivo razmotriti čim bude objavljen.

K1 Televizija

 

Očekivanja Evrope - potpuni zaokret Srbije od Moskve

Starović je govorio i o spoljnopolitičkim očekivanjima Evropske unije u vezi sa odnosom Srbije prema Rusiji.

- Postoji određena vrsta očekivanja kada se govori o spoljnoj politici Srbije. Kada govorimo o pristupanju EU, naša je obaveza da postepeno usklađujemo svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Mi to i činimo i veoma sam zadovoljan - naša stopa usklađenosti trenutno iznosi oko 63 odsto, što je za oko 12 procenata više nego u jesen prethodne godine - rekao je Starović.

- Pokazali smo da ispunjavamo svoje obaveze i da postepeno podižemo nivo usklađenosti. Ipak, postoje očekivanja, posebno pojedinih država članica, koje smatraju da bi svi kandidati trebalo da budu stoprocentno usklađeni sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Nesumnjivo je da takav zahtev postoji, ali bi to značilo i uvođenje svih paketa sankcija prema Ruskoj Federaciji - što mi nismo učinili i nećemo - istakao je ministar.

Rešavanje pitanja Kosova i evropske integracije

Starović je istakao da pitanje Kosova nije formalni uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

- Formalni uslov svakako nije. Ono što je definisano u našem pregovaračkom okviru jeste obaveza da dostignemo pravno obavezujući, sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine - objasnio je Starović.

- Neki u to učitavaju obavezu međusobnog priznanja, ali to nigde ne piše. Kada bi tako bilo definisano, jasno je da od našeg puta ka članstvu u EU ne bi bilo ništa, jer je svima na prvom mestu zaštita vitalnih nacionalnih interesa. Upravo zbog toga postoji pristup konstruktivne ekvivalencije, koji nam omogućava da nastavimo da napredujemo na evropskom putu - dodao je.

Prema njegovim rečima, predsednik Srbije je nedavno istakao da postoji mogućnost da Srbija postane članica Evropske unije pre 2030. godine, ali to, kako kaže Starović, "ne zavisi samo od nas, već i od postojanja konsenzusa među državama članicama EU".

Teritorijalna pitanja i pristup Evropskoj uniji

Starović je naglasio da, iako u praksi postoji nepisano pravilo da nijedna država kandidat ne može postati punopravna članica Evropske unije ukoliko ima nerešene teritorijalne sporove, postoje i primeri koji pokazuju izuzetke od tog pravila.

- Postoji ta vrsta formule da nijedna država kandidat ne može postati punopravna članica ukoliko ima nerešene teritorijalne sporove, ali videli smo da je Kipar postao članica 2004. godine, iako ne kontroliše trećinu svoje teritorije koju je okupirala Turska - podsetio je Starović.

- Vidimo da postoji izvesna promena pristupa kada se govori o drugim državama kandidatima. Činjenica je da i sa vrha EU čujemo poruke da činjenica što Ukrajina ili Moldavija ne kontrolišu celu svoju teritoriju ne znači da im se zatvara put ka članstvu. Mi moramo biti spremni da iskoristimo te promene pristupa kako bismo realizovali naše nacionalne interese - rekao je Starović.

- U zaštiti teritorijalnog integriteta, što je nesumnjivo deo nacionalnog interesa, svakako je i članstvo u Evropskoj uniji i put ka boljem životu - rekao je ministar.

Da li EU čeka razrešenje unutrašnje situacije u Srbiji?

Na pitanje da li Evropska unija čeka da se razreši unutrašnja situacija u Srbiji pre nego što se ubrza evropski put, ministar Starović je istakao:

- Nisam siguran da je to u pitanju. Potrebne su strukturne promene unutar EU, o tome se godinama govori, a to su procesi koje nije lako realizovati. Nužno je da dođe do promena u procesu odlučivanja, koji sada funkcioniše u okviru 27 država članica. Mnoge članice jednostavno nisu spremne da do novog talasa proširenja dođe dok se ti problemi ne razreše, dok se ne smanji broj pitanja koja se rešavaju konsenzusom, gde svaka od 27, ili sutra 30+, država može da uloži veto odsustvom sopstvene saglasnosti - kazao je on i dodao:

- To su dve strane iste medalje: potreba za punom realizacijom reformskih procesa u državama kandidatima, puna primena tekovina EU, ali i određene strukturne promene unutar same Evropske unije - zaključio je Starović.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar