SRBIJA GODIŠNJE BACI SKORO 800.000 TONA HRANE, A NAROD GLADUJE: Da li novi zakon donosi spas?

Srbija se suočava s ozbiljnim problemom rasipanja hrane – svake godine u našoj zemlji završi čak skoro 800.000 tona hrane u otpadu, dok istovremeno oko 20 odsto stanovništva živi na rubu siromaštva. O tome da li će novi Zakon o praćenju otpada od hrane doprineti smanjenju rasipanja i pomoći onima kojima je hrana najpotrebnija, razgovarali smo sa Sanidom Klarić, ekspertkinjom za cirkularnu ekonomiju, koja je gostovala u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Zakon o praćenju otpada od hrane

Novi zakon koji se priprema trebalo bi da donese značajne promene u načinu na koji Srbija upravlja otpadom, naročito kada je reč o hrani.

Cilj je da se smanji količina jestive hrane koja završava na deponijama i uvede sistem koji će pratiti svaki korak njenog toka – od proizvodnje do krajnjeg potrošača.

- To je zakon o upravljanju otpadom. Prema preporukama EU direktive, od septembra 2025. godine preporučuju se i posebni tokovi otpada – tok otpada od hrane i tekstila. Jedan od predloga je da se detaljno prate tokovi otpada od hrane kako bi se on smanjio. Moguće je da zakon zaživi, ali to zavisi i od svih nas, jer smo svi mi generatori otpada, a država treba da postavi jasne okvire - objasnila je Klarić.

Gde se najviše hrane baca

Problem rasipanja hrane nije ograničen samo na industriju – najveći deo otpada zapravo nastaje u domaćinstvima. Nedostatak sistema za selekciju i nedovoljna svest o posledicama doprinose velikim gubicima.

- Ukupno se baci oko 780 hiljada tona hrane, a najviše se baci u domaćinstvima. U domaćinstvima ne postoji mogućnost selekcije hrane – sva ta hrana završava u komunalnom otpadu. Kada bismo imali mogućnost drugačije vrste selekcije, možda bismo i drugačije razmišljali. U kući bi trebalo da se sprovodi primarna selekcija - istakla je Klarić.

Dodaje da se značajne količine hrane bacaju i u drugim delovima lanca – od poljoprivredne proizvodnje do distribucije i ugostiteljstva.

- Osim domaćinstava, velike količine hrane bacaju i proizvođači – od poljoprivrede, preko transporta hrane, do veletrgovina, ali i horeka sektor (hoteli, restorani i kafići). Tu treba dobro paziti i pratiti izveštaje – ko, kada i gde baca najviše hrane - dodala je ona.

K1 televizija

Prevencija otpada počinje kod kuće

Iako sistemska rešenja tek treba da se uspostave, pojedinci mogu već sada da doprinesu smanjenju otpada kroz odgovorno ponašanje i kreativne inicijative.

- U domaćinstvima nema velikog pomaka, jer još nemamo način da određene količine hrane odvajamo u posebne kontejnere. Ipak, kroz različite vrste prevencije otpada od hrane, možemo bolje upravljati sopstvenim otpadom - kaže Klarić.

Kao primer dobre prakse, Klarić ističe inicijative koje podstiču ponovnu upotrebu otpadnih materijala, poput ulja.

- Jedan od načina koji zagovaramo jeste da se jestivo ulje ne baca u odvode, već da se od njega prave sapuni. Ta inicijativa već postoji – oko dve hiljade domaćinstava to radi. Neke preduzetnice od svojih ostataka iz proizvodnje prave sapune i aktivne komponente za sapune namenjene različitim problemima kože - navodi ona.

Zakon daje rešenje

Kako bi se smanjilo rasipanje hrane i podstakao održiviji način poslovanja, novi zakonski okvir trebalo bi da ponudi rešenja koja će motivisati i male preduzetnike i velike sisteme da posluju u skladu s principima cirkularne ekonomije.

- Najnovija agenda i direktiva iz 2005. godine daju određene podsticaje za razvoj cirkularne ekonomije. Veoma je važno napraviti okvir i okruženje u kojem će mali preduzetnici u cirkularnoj ekonomiji dobiti podršku za ono što rade. Kada je reč o državnim podsticajima, jedan od njih mogao bi biti i ukidanje PDV-a, ali da bi do toga došlo, mora se prethodno uspostaviti jasan zakonski okvir - objasnila je Klarić.

Ona naglašava da se pažnja mora usmeriti i na velike trgovinske lance, jer se upravo u njima često stvara veliki deo otpada od hrane.

- Velike trgovine često bacaju određene količine neprodate hrane, i to je oblast u kojoj bi novi zakon mogao da napravi veliku razliku. Pre oslobađanja od PDV-a, moramo da vidimo na koji način nastaje otpad. Zašto veletrgovine ili maloprodajni objekti ne bi rasporedili količinu hrane za koju znaju da se neće prodati? Oni to mogu da predvide unapred, dva do tri meseca ranije, i da takve proizvode stave na akciju sa popustom od 50 odsto, dostupnim svim kupcima. A ono što se zaista ne proda, moglo bi da se mesec dana pre isteka roka preda humanitarnim organizacijama, poput banaka hrane - naglasila je Klarić.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar