RABRENOVIĆ I OBRKNEŽEV U "URANKU" O IZBORIMA I DIJASPORI: Biračko pravo, organizacija glasanja i političke polemike

Sudija Ustavnog suda Mihajlo Rabrenović i Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost govorili su u emisiji "Uranak" na televiziji K1 o organizaciji glasanja u inostranstvu, zaštiti biračkog prava i polemikama koje prate izborni proces.

Rabrenović je obrazložio pravne i organizacione uslove za glasanje u dijaspori, dok je Obrknežev ocenio da se ova pitanja koriste za podizanje predizbornih tenzija i osporavanje izbornih uslova.

Mihajlo Rabrenović: Ustav garantuje izborno pravo, ali ne i biračko mesto u neposrednoj blizini prebivališta

Rabrenović je istakao da otvaranje biračkih mesta u inostranstvu zahteva ispunjavanje više uslova, od odgovarajućih prostorija i obučenih biračkih odbora do bezbednog čuvanja izbornog materijala.

„Treba da imamo dovoljan broj obučenih članova biračkih odbora, prostorije koje obezbeđuju tajnost glasanja, bezbedan transport i čuvanje izbornog materijala, kontrolu glasačkih kutija, zapisnika i izbornog postupka, pouzdanu identifikaciju birača na osnovu propisanih dokumenata i saradnju sa vlastima države domaćina kada je to potrebno“, rekao je Rabrenović.

Mihajlo Rabrenović K1 TV

Objasnio je da broj prijavljenih građana predstavlja jedan od kriterijuma, ali da sam po sebi ne znači da su ispunjeni svi uslovi za organizovanje glasanja.

„Naš zakon predviđa pravilo da na biračkom mestu treba da bude prijavljeno najmanje 100, a najviše 2.500 birača, uz mogućnost izuzetaka. Stoga 100 prijavljenih birača ne znači automatsku obavezu otvaranja mesta“, naveo je.

Govoreći o udaljenosti biračkih mesta od mesta stanovanja građana u dijaspori, Rabrenović je naglasio da treba razlikovati otežan pristup glasanju od stvarnog uskraćivanja prava.

„Ustav ne garantuje biračko mesto u neposrednoj blizini prebivališta. To ne postoji ni u idealnim i najbogatijim državama na svetu. Član 52 Ustava garantuje izborno pravo. Samo postojanje velike udaljenosti ne znači automatsku povredu Ustava. Treba utvrditi da li su zakonski uslovi ispunjeni i da li je građaninu pravo stvarno onemogućeno ili nesrazmerno otežano“, objasnio je.

Dodao je da udaljenost nije jedini kriterijum i da se moraju uzeti u obzir broj prijavljenih birača, raspoloživost diplomatske mreže i troškovi organizacije.

„To je pravo, ja to poštujem, ali to ne znači da sada treba u svakom mestu da razgranamo celu mrežu“, rekao je.

Istovremeno je upozorio da finansijski razlozi ne smeju da posluže za nezakonito uskraćivanje biračkog prava.

„Racionalno trošenje javnog novca, s druge strane, ne bi trebalo da služi kao opravdanje za nezakonito uskraćivanje izbornog prava“, naglasio je Rabrenović.

Rabrenović je ukazao na obavezu države da prilikom organizovanja glasanja u inostranstvu vodi računa o bezbednosti birača i zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

„Život i zdravlje su Ustavom utvrđeni kao prava najvišeg značaja. Država ima pravo i obavezu da štiti svoje građane i svoje službenike u diplomatskom predstavništvu. Organizovanje glasanja ne bi smelo da ugrozi ni život, ni zdravlje, ni bezbednost“, rekao je.

Dodao je da diplomatsko-konzularna predstavništva moraju da poštuju propise države domaćina.

Govoreći o različitim međunarodnim praksama, naveo je da postoje države koje ne organizuju glasanje iz inostranstva i ocenio da se demokratičnost društva ne može procenjivati samo na osnovu tog kriterijuma.

„Postoje i takvi pravni modeli. Možda se nekome ne sviđaju u ovom trenutku, ali ne može se reći da nisu legitimni“, rekao je Rabrenović.

Prema njegovoj oceni, raspravu o izborima trebalo bi usmeriti i na političku ponudu, programe i način ostvarivanja najavljenih ciljeva.

„Umesto programa, umesto kadrova, umesto načina na koji će ostvariti ciljeve i šta nude u odnosu na trenutnu situaciju, koja uvek može da bude bolja, mi dobijamo jednu priču kritike unapred“, ocenio je.

Usklađivanje vremena glasanja i zaštita izborne tišine

Rabrenović je podržao vremensko usklađivanje glasanja u inostranstvu sa glasanjem u Srbiji. Naveo je da su ranije rezultati sa pojedinih biračkih mesta, dobijeni na malom uzorku, korišćeni za senzacionalističko izveštavanje dok izborni proces u Srbiji još nije bio završen.

„Na pojedinim biračkim mestima u inostranstvu, na malom uzorku, nekada je jedna ili druga strana odnosila pobedu i onda se senzacionalistički izlazilo. Kršila se izborna tišina ovde kod nas, pošto se negde glasalo i dan ranije iz razloga organizacione prirode“, rekao je.

Ocenio je da naknadna odgovornost za takvo postupanje ne može da poništi njegov uticaj na izborni proces.

„Odgovara se, ali je šteta već učinjena. Rekao bih da je ovo dobra mera“, naveo je Rabrenović.

Prema njegovim rečima, predviđeno trajanje glasanja omogućava biračima u različitim vremenskim zonama da pronađu termin u kojem će ostvariti svoje pravo.

„Glasanje traje 13 sati, a poklapa se sa našim lokalnim vremenom od sedam do 20 časova. Za svakoga ima vremena, bez obzira na kom je meridijanu i u kojoj vremenskoj zoni: može da glasa ili predveče ili tokom prepodneva“, rekao je.

Odluke RIK-a i mogućnost određivanja dodatnih biračkih mesta

Rabrenović je naveo da je predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević potvrdio mogućnost izmene odluke o biračkim mestima do zaključenja biračkog spiska.

„Vladimir Dimitrijević je izričito potvrdio da je do zaključenja biračkog spiska moguće izmeniti odluku i odrediti dodatna biračka mesta“, rekao je.

Objasnio je da preciziranje obuhvata već određenih biračkih mesta nije isto što i otvaranje novih.

„To nije isto što i otvaranje novih biračkih mesta. Odluka o raspoređivanju birača neophodna je da bi nadležna ministarstva mogla da završe obradu prijava“, naveo je.

Nebojša Oberkneževa K1 TV

Dodao je da ne želi da prejudicira buduće odluke nadležnih institucija.

„Ne bih mogao da spekulišem šta će uraditi Republička izborna komisija ili resorno ministarstvo“, rekao je Rabrenović.

Međunarodne konsultacije i unapređivanje izbornih procedura

Rabrenović je istakao da Srbija ima sopstveni pravni okvir za sprovođenje izbora, uz mogućnost njegovog daljeg unapređivanja kroz razgovore sa međunarodnim institucijama.

„Republika Srbija je suverena država, ima svoje zakone, ima svoje izborne procedure, demokratsko je društvo“, poručio je.

Govoreći o razgovorima sa međunarodnim predstavnicima, naveo je da su razmenjena mišljenja o nadležnostima institucija i postupcima u izbornim sporovima.

„Interesovali su se za nadležnosti u izbornim sporovima, kako to ide. Izneli smo da postoje pravne procedure, da postoje postupci, da imamo Republičku izbornu komisiju i Upravni sud“, rekao je.

Naglasio je da razgovori o poboljšanju zakonodavstva treba da budu kontinuirani.

„U čitavom svetu traže se rešenja za pitanja koja uređuje pravo. I u najrazvijenijim zemljama može da se popravi pravni okvir i procedure. Dobro je da razgovaramo“, ocenio je Rabrenović.

Od političkih učesnika očekuje programe i stručne kapacitete

U osvrtu na predizbornu ponudu, Rabrenović je izrazio nezadovoljstvo onim što je do sada predstavljeno kao alternativa.

„Moja je impresija: tanka znanja iz oblasti državne uprave, nerazumevanje elementarnih pitanja“, rekao je.

Objasnio je da njegovo interesovanje za političku ponudu proizlazi i iz stručnog rada i iz činjenice da živi u Srbiji.

„Živim u Srbiji, imamo prijatelje, familiju. Hajde da vidimo u kom pravcu će ići ovo društvo, šta se nudi. Čovek bira između nekih realnih, konkurentskih opcija“, naveo je.

Govoreći o studentskoj listi, ocenio je da njen sastav ne odgovara u potpunosti onome što je prvobitno najavljivano, uz tvrdnju da su u nju uključeni ljudi povezani sa ranijim političkim organizacijama.

„Vidimo da to nije ono što se nudilo“, rekao je Rabrenović.

Dodao je da među tim ljudima ima i časnih pojedinaca, ali da, prema njegovoj oceni, nisu ispunjena početna obećanja o stručnosti i kapacitetima.

Nebojša Obrknežev: Broj prijavljenih birača ne otkriva njihovo političko opredeljenje

Obrknežev je ocenio da se pitanja biračkog spiska i organizacije glasanja u dijaspori koriste za stalno otvaranje novih sporova o izbornom procesu.

„Kako zadovoljiti nekoga ko nikada neće biti zadovoljan?“, upitao je.

Govoreći o biračkom spisku, tvrdio je da kritike ne prestaju ni nakon formiranja komisije koja se bavi tim pitanjem.

„Birački spisak je, kažu, mnogo gori nego što je bio ranije, a sada imaju komisiju za to“, rekao je Obrknežev.

Naveo je da je broj prijavljenih birača u dijaspori porastao sa približno 39.000 na oko 110.000, ali je naglasio da se iz tog podatka ne može izvesti zaključak o njihovom političkom opredeljenju.

„Svi birači koji se prijavljuju hoće da glasaju. Mi uopšte ne znamo ko je za koga“, rekao je.

Ocenio je da pojedini politički akteri građane u inostranstvu unapred predstavljaju kao svoje pristalice.

„Sve naše ljude koji su van matice Srbije oni svojataju kao da su to njihovi ljudi koji će glasati za njih“, naveo je Obrknežev.

Mali uzorci nisu pokazatelj ukupnog izbornog rezultata

Obrknežev je podržao vremensko usklađivanje glasanja u Srbiji i inostranstvu, ocenjujući da takva organizacija smanjuje mogućnost preuranjenog predstavljanja rezultata.

„Mislim da je ovo najbolji model koji može da bude: da se poklopi glasanje kod nas i u svetu“, rekao je.

Upozorio je na mogućnost da se rezultat sa biračkog mesta na kojem glasa mali broj ljudi predstavi kao pokazatelj mnogo šireg političkog raspoloženja.

„Kada to obelodane, preko određenih kanala dođe: tamo je izgubio ili tamo je pobedio. Uzorak od 100 ljudi“, naveo je Obrknežev.

Govoreći o vremenskim zonama, ocenio je da birači imaju mogućnost da glasaju u različitim terminima, zavisno od mesta u kojem žive i svojih radnih obaveza.

„Da li ćete tada glasati ili ujutru, ili se nekome završio posao, bilo koja smena — može da glasa“, rekao je.

Dodao je da i sam nastoji da biračko pravo ostvari odmah nakon otvaranja biračkog mesta.

„Ja odmah, čim se otvori biračko mesto, u sedam sati ujutru završim svoje izborno pravo“, naveo je.

Obrknežev: Umesto programa, dominiraju tvrdnje o izbornoj krađi

Obrknežev je ocenio da deo političkih učesnika kampanju zasniva na tvrdnjama o unapred izgubljenoj regularnosti izbora, umesto na predstavljanju programa.

„Jeste li čuli da nešto pominju o kampanji, o nekom planu i programu, o bilo kom radu unutar izbornog procesa? Ne. Nego samo: biće pokradeno, oni su sigurno pobedili, neko će im preoteti pobedu, oni moraju pobedu da odbrane“, rekao je.

Prema njegovoj oceni, birački spisak, medijske slobode i glasanje u dijaspori predstavljaju dodatne teme kojima se održava takav narativ.

„Ovo su dodatni elementi koje koriste: birački spisak, sloboda medija“, naveo je.

Kritikovao je i delovanje ProGlasa i organizacije CRTA, dovodeći u pitanje njihovu nepristrasnost. Za CRTA-u je izneo ocenu da više ne deluje isključivo kao posmatračka organizacija.

Govoreći o atmosferi pred izbore, Obrknežev je upozorio na rast političkih tenzija.

„Tenzije su toliko podignute i sve više žele da ih podignu“, ocenio je.

Smatra da će intenzitet osporavanja izbornog procesa nakon glasanja zavisiti i od razlike u ostvarenim rezultatima.

„Što bude veća razlika u pobedi, to će biti manja tema“, rekao je.

Građani treba da znaju ko bi formirao vlast

Obrknežev je kritikovao nedostatak jasnih odgovora o tome ko bi, u slučaju izbornog uspeha studentske liste, preuzeo ključne funkcije u izvršnoj vlasti.

„Ljudi i dalje ne znaju za koga glasaju, ko će biti premijer i ko će biti drugi ministri“, rekao je.

Ocenio je da biračima nije dovoljno predstaviti listu bez jasnog objašnjenja ko bi sprovodio najavljenu politiku i snosio odgovornost za državne odluke.

Govoreći o formulacijama koje se odnose na odnos prema Rusiji, zatražio je preciznije objašnjenje pojma restriktivnih mera.

„Šta je više restriktivno, šta je manje, šta je zapravo restriktivno?“, upitao je Obrknežev.

U osvrtu na pitanje Kosova i Metohije, kritikovao je odsustvo predstavnika koji bi izneo stavove te političke opcije.

„Građani treba da znaju. Glasaju za praznu stolicu, za nekog čoveka koji bi trebalo da sedi na toj praznoj stolici i za nekog čoveka koji bi nešto trebalo da im kaže“, rekao je.

Prema njegovoj oceni, jasno predstavljanje ljudi, programa i stavova o ključnim državnim pitanjima neophodno je da bi građani mogli da odluče kome će dati poverenje.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar