"NASILNIČKO PONAŠANJE VIDIMO, ALI TUŽNOG UČENIKA NE!" Dr Milosavljević u "Uranku" upozorila na alarmantno stanje mentalnog zdravlja mladih

Sve više ljudi traži psihijatrijsku pomoć, a usamljenost, hronični stres i gubitak podrške dodatno opterećuju mentalno zdravlje, upozorila je dr Maja Milosavljević, psihijatar Instituta za mentalno zdravlje.

Gostujući u emisiji "Uranak", govorila je o depresiji i anksioznosti, opasnostima traženja utehe u alkoholu, samodijagnostikovanju pomoću veštačke inteligencije i značaju pravovremene podrške deci, trudnicama i porodiljama.

Sve više prvih i kontrolnih psihijatrijskih pregleda

Dr Milosavljević je navela da Srbija još nema registar mentalnih poremećaja koji bi omogućio precizan uvid u njihov ukupan broj. Međutim, podaci iz svakodnevnog rada pokazuju povećanu potrebu za stručnom pomoći.

„Registar mentalnih poremećaja u Srbiji još uvek nemamo, tako da tačne brojeve niko ne može da kaže. Ono što znamo, što možemo da brojimo i registrujemo, jeste povećana potražnja za psihijatrijskim uslugama. Ljudi nam se češće obraćaju“, rekla je.

Prema podacima koje je iznela, Institut za mentalno zdravlje beleži rast broja pregleda u odnosu na prethodnu godinu.

„U odnosu na 2025. godinu imamo porast od 10 do 20 procenata i prvih pregleda, odnosno ljudi koji prvi put dolaze kod nas, ali i kontrolnih pregleda“, navela je dr Milosavljević.

Istakla je da povećanje broja ljudi koji se obraćaju psihijatrima nije pojava karakteristična samo za Srbiju. Govoreći o periodu nakon pandemije, naglasila je da zabrinjava to što se opterećenje mentalnog zdravlja nije povuklo sa završetkom neposredne zdravstvene krize.

„Ono što nas čudi, a nekada i brine, jeste da se taj broj nije smanjio nakon kovida“, rekla je.

Prema njenim rečima, među najčešćim tegobama su anksioznost i depresija, a zatim poremećaji povezani sa zloupotrebom supstanci i dugotrajnom izloženošću stresu.

Depresija nije samo tuga: Svakodnevne aktivnosti postaju veliki napor

Objašnjavajući kako se depresija ispoljava, dr Milosavljević je naglasila gubitak zadovoljstva i volje za aktivnostima koje su osobi ranije bile važne.

„Kada pričamo o depresiji, pričamo o tužnom raspoloženju, o nemogućnosti da se doživi zadovoljstvo. Ne uživate više u stvarima u kojima ste uživali tokom života. Nemate volje ni za šta“, rekla je.

Dodala je da teškoće mogu da zahvate i najosnovnije dnevne obaveze.

„Nemate volje za jednostavne dnevne aktivnosti: da ustanete iz kreveta, da se istuširate, operete kosu. Jako veliki napor ulaže se da se to obavi“, objasnila je.

Prema njenim rečima, depresiju mogu pratiti promene sna i apetita, ali i razdražljivost koju okolina ne prepoznaje uvek kao deo problema.

„Postoje poremećaji spavanja: ili se mnogo spava ili ne može da se spava. Postoje poremećaji apetita. Budete razdražljivi, imate kratak fitilj. To je sve depresija“, navela je dr Milosavljević.

Anksioznost je opisala kao napetost koja nije nužno povezana sa jasno određenom opasnošću.

„Anksioznost je fenomen slobodno lebdeće napetosti. To je napetost koju ne vezujemo za nešto određeno, kao što vezujemo strah. Strah je od nečega — od visine, od zmije. Anksioznost je kada čovek kaže: ‘Ne znam šta mi je, ali mi nije dobro. Napet sam, a ne znam zašto’“, rekla je.

Naglasila je i da se depresivne i anksiozne tegobe veoma često javljaju zajedno.

Alkohol ne rešava problem: „Tuga je dobar plivač“

Dr Milosavljević je upozorila da osobe koje imaju depresivne i anksiozne tegobe ponekad posežu za alkoholom ili drugim supstancama u pokušaju da sebi olakšaju stanje.

„Vrlo često sledeći korak bude takozvani sekundarni alkoholizam i zloupotreba drugih supstanci. To je jedna vrsta samopomoći“, rekla je, opisujući pokušaj osobe da na taj način ublaži tegobe.

Istakla je da početno smirenje ne znači da je problem rešen.

„Tuga je dobar plivač i pliva u tom alkoholu. U početku on daje neko smirenje, ali kada efekat akutnog uzimanja alkohola prođe, osećate još dublju tugu, još veću nesreću i krivicu zbog toga što ne možete da se izborite“, upozorila je.

Dodala je da takav obrazac može da vodi i drugim problematičnim ponašanjima, umesto oporavku.

Pandemija, ekonomska nesigurnost i usamljenost

Govoreći o okolnostima koje opterećuju mentalno zdravlje, dr Milosavljević je izdvojila izolaciju tokom pandemije, gubitke bliskih ljudi i dugotrajnu neizvesnost.

„Bili smo izolovani, otuđeni jedni od drugih, zatvoreni i dugo uplašeni. Mnogi od nas su u tom periodu doživeli gubitke bliskih članova porodice i prijatelja. Postojala je ekonomska neizvesnost, globalna ekonomska nesigurnost, koja je potkrepila pogoršanje koje je sledilo“, rekla je.

Naglasila je da se i danas ljudi suočavaju sa pritiscima koji nisu vezani za samo jednu državu ili sredinu.

„Imate globalni fenomen ekonomske neizvesnosti i nesigurnosti. Ljudi ostaju bez posla. Tu je i fenomen zajednički za ceo svet - usamljenost, kao i društvene mreže. Puno je faktora koji nas menjaju“, navela je.

Posebno je ukazala na slabljenje tradicionalne porodične podrške.

„Gubi se tradicionalna mreža podrške. Nekada su porodice živele više generacija zajedno, pa je baka čuvala unuče, a unuče pomagalo baki u njenom mentalnom zdravlju. Sve manje toga ima. Uglavnom smo u velikim gradovima i dosta nas je otuđeno i usamljeno“, rekla je dr Milosavljević.

Veštačka inteligencija i samodijagnostikovanje: Terapijski odnos je ono što leči

Dr Milosavljević je navela da je Institut za mentalno zdravlje, povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, organizovao tribinu na kojoj se razgovaralo i o društvenim mrežama i veštačkoj inteligenciji.

Kao ključnu poruku izdvojila je značaj odnosa između stručnjaka i pacijenta.

„Nekako smo se svi koji smo učestvovali složili da je terapijski odnos ono što leči. Razmena između terapeuta i pacijenta jeste nešto što donosi boljitak“, rekla je.

Upozorila je da nabrajanje simptoma digitalnom alatu i dobijanje dijagnostičke oznake može dodatno da optereti osobu.

„Dobijanje informacija, nabrajanje vaših tegoba ili simptoma i uvođenje u neki dijagnostički kriterijum može dodatno da oteža život“, navela je.

Istakla je i da odgovor veštačke inteligencije zavisi od načina na koji je pitanje postavljeno.

„Kod veštačke inteligencije veoma je važan način na koji postavite pitanje, kako ćete ga formulisati. Ona vam daje neku dijagnozu koja može da bude potpuno pogrešna“, upozorila je dr Milosavljević.

Njena poruka bila je da informacije dobijene na taj način ne mogu da zamene neposredni razgovor i stručnu procenu.

Trudnice i porodilje: Važno je da čuju da nisu same

Govoreći o perinatalnoj psihijatriji, oblasti kojom se posebno bavi, dr Milosavljević je naglasila da su trudnice i porodilje važna i osetljiva grupa kojoj treba obezbediti dostupnu podršku.

„To je jedna jako važna, vulnerabilna grupa. Sve više žena nam dolazi i sve više njih čuje za pomoć. Mnogo je važno da čuju jedna od druge“, rekla je.

Navela je da se radi i na saradnji sa ginekolozima i unapređenju ranog prepoznavanja tegoba.

„Napravili smo radne grupe sa ginekolozima, napravili smo nove vodiče da se radi skrining na peripartalnu depresiju“, objasnila je.

Iako se sve više ljudi obraća stručnjacima, istakla je da strah od psihijatrijskog pregleda i dalje postoji.

„Ljudi su još uvek uplašeni. Stigma je jako velika, kao i strah od psihijatrijskih ordinacija“, rekla je dr Milosavljević.

Naglasila je značaj razgovora o mentalnom zdravlju i podizanja svesti, kako traženje pomoći ne bi bilo praćeno stidom i strahom.

Mentalno zdravlje mladih: „Nasilničko ponašanje vidimo, ali tužnog učenika ne vidimo“

Govoreći o mladima, dr Milosavljević je objasnila da se teškoće u prepoznavanju i izražavanju osećanja mogu ispoljiti kroz agresivno ponašanje.

„Kada ne naučimo dobre obrasce ponašanja kroz detinjstvo i kada nas dobro ne usmere, svoju tugu ili bes ne umemo da ispoljimo drugačije nego kroz agresivno ponašanje“, rekla je.

Posebno je istakla da se tuga u adolescenciji ne mora pokazivati na način koji okolina očekuje.

„U adolescenciji, kao i u nekim drugim specifičnim životnim tranzicijama, vrlo često se tuga manifestuje kroz bes. To je ono što mi vidimo. Nasilničko ponašanje vidimo, ali tužnog učenika ne vidimo“, upozorila je.

Pozvala se i na istraživanje sprovedeno u Srbiji 2025. godine, navodeći da je među približno 1.900 ispitane dece i mladih uzrasta od osam do 19 godina svako peto imalo bar jedan mentalni poremećaj.

„To je jako mnogo“, naglasila je.

Zbog toga je, prema njenim rečima, neophodno da podrška bude dostupna i da se o emocijama razgovara od najranijeg uzrasta.

„Da pričamo, da otvaramo vrata, da otvaramo centre, da budemo dostupni. Da ih edukujemo od vrtića i škole, da ih učimo o njihovim emocijama i načinima da iskažu svoje emocije na zdrave načine, a ne kroz agresiju“, poručila je dr Milosavljević.

Prevencija počinje u vrtiću

Naglasila je da sa preventivnim radom ne treba čekati adolescenciju ili pojavu ozbiljnih problema.

„Od vrtića možete da krenete sa preventivom i radom na tome da decu naučimo da izađu na kraj i sa svojim teškim osećanjima, koja svako od nas ima u životu“, rekla je.

Istakla je da fokus treba pomeriti na očuvanje mentalnog zdravlja, uz svakodnevne postupke kojima pojedinac i zajednica mogu da doprinesu tome.

„Trudimo se da fokus pomerimo na prevenciju i očuvanje mentalnog zdravlja i na sve ono što svako od nas svakog dana može da učini da ostane zdrav“, navela je.

Podrška nije samo pitanje: „Kako si?“

Dr Milosavljević je na kraju razgovora naglasila da podrška drugima podrazumeva prisustvo, interesovanje i konkretnu pomoć.

„Za druge je važno da budemo tu“, poručila je.

Na primeru podrške porodiljama objasnila je da čestitanje rođenja deteta treba da prati i pitanje kako se majka oseća.

„Nije samo da dođete kod žene i kažete: ‘Srećna ti beba’, nego je važno pitati kako je. I ponuditi pomoć — od toga da ispeglam veš, do toga da okupam bebu. Šta god mogu da pomognem, tu sam. To je ono što možemo da uradimo za druge“, rekla je.

Dodala je da takvu pažnju treba povremeno usmeriti i prema sebi.

„I sebe bi valjalo da zapitamo povremeno: ‘Šta ti nedostaje da budeš dobro?’“, poručila je dr Milosavljević.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar