SURLIĆ U "URANKU" OTKRIO ŠTA ČEKA TRAMPA I EVROPU: Sprema se politički zemljotres, a jedan potez može sve da promeni

Evropu i Sjedinjene Američke Države očekuje period političkih promena, dok inflacija, pad životnog standarda i migrantska kriza dodatno testiraju poverenje građana u vlast.

O mogućim posledicama ovih procesa i promenama na globalnoj političkoj sceni u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorio je prof. dr Stefan Surlić, profesor Fakulteta političkih nauka.

Taktika Pedra Sančeza i kriza životnog standarda u Španiji

Govoreći o odluci španskog premijera da raspiše prevremene izbore, Surlić se osvrnuo na pažljivo osmišljen taktički potez Sančeza, usred pritisaka i istraživanja javnog mnjenja koja ukazuju na pad poverenja u njegovu vlast.

„Mislim da je Pedro Sančez raspisao prevremene izbore iz taktičkih razloga. Imali smo razne proteste, pre svega oko povećanja cena stanova i stanarina koje su otišle predaleko i nimalo ne odgovaraju prosečnom standardu u Španiji“, ocenio je Surlić, dodajući da Sančez nije naišao na podršku u Kongresu za dekrete o cenama kvadrata, jer mu je zamereno nepoštovanje standardne zakonske procedure.

Surlić navodi da Sančez želi da konsoliduje i okupi levo biračko telo oko šireg antidesničarskog pokreta, naročito u trenutku kada se njegova stranka, prema anketama, kreće između 24 i 31 odsto podrške. Pored ekonomskih problema, Sančezu zameraju i upravljanje migrantskom krizom u Seuti, gde je višemesečni priliv migranata dodatno urušio podršku koju uživa.

„Ipak, spoljnopolitički potezi ne mogu zameniti loš životni standard. On jeste bio na vrhuncu podrške kada je rekao 'ne' Trampu, ali to ne može u potpunosti da odmeni unutrašnju političku krizu. Levičari koji ga kritikuju opravdano se pitaju zašto se tim socijalnim problemima bavi tek sada, a ne na vreme“, zaključuje Surlić.

Uprkos izazovima, Surlić podseća da je Sančez, ipak, dosledan političar koji uživa poštovanje u međunarodnim krugovima:

„Pedro Sančez nikada nije imao apsolutnu podršku, ali jeste bio čovek dogovora i neko ko je stao iza svojih reči. Uvažavan je i u EU i na Balkanu, a kada je reč o Srbiji i Kosovu i Metohiji, uprkos raznim pritiscima, Španija nije menjala svoj dosledan stav.“

Američki međuizbori kao referendum o Trampu i globalnim odnosima

Kada je reč o političkim prilikama u Sjedinjenim Američkim Državama i predstojećim izborima za Predstavnički dom i Senat, Surlić ih definiše kao direktan referendum o politici Donalda Trampa. On procenjuje da postoji velika šansa za političku kohabitaciju u Sjedinjenim Američkim Državama:

„Moja procena je da postoji velika šansa da Republikanci zadrže većinu u Predstavničkom domu, dok bi Senat mogle da preuzmu Demokrate. Ako Tramp izgubi većinu u oba doma, ulazi se u američku kohabitaciju, imaće određenu moć, ali ne i apsolutnu vladavinu kakvu je imao do sada.“

Govoreći o Trampovom stilu vladanja i spoljnoj politici, Surlić ga opisuje kao izuzetno pragmatičnog, ali prvenstveno taktičkog lidera:

„Tramp se taktički poneo, ali ne i kao strateg. On pravi svojevrsni rijaliti, natera saradnike da dođu sa suprotstavljenim stavovima i argumentima kako bi iz njih izvukao rezultat. Svim svojim potezima šalje poruku da je brutalan prema neprijateljima i da krši norme međunarodnog prava jer mu je, što i sam kaže, Amerika na prvom mestu.“

Povodom krize na Bliskom istoku i odnosa sa Iranom, Surlić podseća da više od 60 odsto građana SAD ne podržava vojnu intervenciju u Iranu, ali da unutar imperijalne svesti vodećih sila uvek postoji deo javnosti koji veruje u nužnost čvrste politike.

Razbijanje mita o ujedinjenoj desnici u Evropi

Na pitanje o usponu desnice širom Evrope, Surlić naglašava da se politička desnica ne sme posmatrati monolitno i da među evropskim desničarskim opcijama postoje duboke razlike.

„Nemamo apsolutnu pobedu desnice. Ona raste, ali i pada – imali smo poraze u zemljama Beneluksa, pa i specifične promene u Mađarskoj. Desnica Đorđe Meloni drastično se razlikuje od francuske desnice. Pored toga, iako je populistički utisak drugačiji, sam stepen migracija nije se drastično smanjio ni tokom vladavine Đorđe Meloni, na primer“, zaključuje Surlić.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar