VLADIMIR VULETIĆ U PODKASTU "PERSPEKTIVE": Zašto je "statusna neutralnost" ključna u nauci i politici?

U novoj epizodi podkasta "Perspektive" na televiziji K1, gost voditelja prof. dr Čedomira Antića bio je sociolog i redovni profesor Vladimir Vuletić. Kroz analizu svog višedecenijskog istraživačkog rada, profesor Vuletić je osvetlio kompleksnost globalnih procesa, evoluciju srpskog društva i izazove pozicioniranja Srbije u savremenom svetu.

O naučnom pristupu i globalizaciji

Razgovor je počeo pitanjem o „statusnoj neutralnosti” u proučavanju globalizacije. Profesor Vuletić je istakao da je potpuna objektivnost ideal, ali u praksi težak izazov:

“Već sama činjenica da birate određene predmete istraživanja vas, na ovaj ili onaj način, vrednosno određuje. Naravno, osnovni su principi nauke da se trudite da budete objektivni. Međutim, kada je reč o društvenim naukama – pošto je to mnogo teže nego u prirodnim – neophodno je da budete svesni svog vrednosnog opredeljenja i da ga, koliko je to moguće, držite ’u zagradi’.”

Osvrnuvši se na svoje početke, Vuletić je napomenuo da je globalizaciju počeo da istražuje u vreme izolacije Srbije:

“Počeo sam da se interesujem za to polje kada se u Srbiji gotovo niko time nije bavio. Bili smo pod sankcijama, u izolaciji, i to je bila ključna tema.”

Duh vremena i „neoliberalni diskurs”

Profesor Vuletić je pokazao visoku intelektualnu iskrenost govoreći o sopstvenoj evoluciji i promeni stavova. Priznao je da je njegova doktorska teza iz 2002. godine bila pod snažnim uticajem sredine u kojoj je tada dominirao neoliberalni pogled na svet:

“Ta moja teza bila je vrednosno blago nagnuta na, uslovno rečeno, neoliberalnu stranu. Iako ona kao takva i dalje stoji – jer sam predstavio sva gledišta – između redova je provejavao taj neoliberalni diskurs. Tek odlaskom u London i izmicanjem iz naše sredine postao sam svestan tih uticaja. To je bio duh vremena. Čovek pomeri svoje gledište kada shvati da ono što smo mi smatrali opštim pogledom na funkcionisanje sveta važi kada ste ovde, ali ako ste u Londonu, stvari ne moraju nužno tako izgledati.”

Proces ili projekat?

Jedna od ključnih dilema njegovog rada bila je da li je globalizacija projektovana ili stihijska:

“Da li je globalni kapitalizam projekat Sjedinjenih Američkih Država? Vrlo svesno projektovana globalizacija koja je trebalo da... bilo je to na neki način savršeno izvedeno. Ima, naravno, i onih autora koji smatraju da je zapravo sve to jedan krivudav proces, na koji utiče mnoštvo različitih aktera koji se sudaraju, baš kao lopte na bilijarskom stolu.”

„Čelično prijateljstvo” i Kina

Analizirajući savremene odnose, Vuletić je posebno istakao simboliku nedavnih poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Evropi:

“Zanimljiva mi je poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Evropi 2024. godine, tokom koje je posetio samo tri zemlje: Francusku, Mađarsku i Srbiju. To je snažna poruka kojom je Srbija prepoznata kao ključna tačka u Evropi. Simbolika je ovde veoma snažna. Što se tiče Kine, nekada su svi tu zemlju videli kao sinonim za siromaštvo, a danas ona postaje globalni lider. U tom smislu, priča o ’čeličnom prijateljstvu’ veoma je važna, a Srbija u tim okvirima igra veoma oprezno.”

Geopolitička stabilnost i pritisci na Srbiju

Komentarišući položaj Srbije danas, Vuletić je naglasio da se međunarodni akteri vode logikom „zauzdavanja” potencijalno dominantnih igrača u regionu:

“Srbija, koja je i po broju stanovnika najveća i koja je na neki način bila politički centar, uvek je pod pritiskom – to je očigledno. Kao što su tada postojale tendencije da se ni na koji način ne dozvoli da Srbija ojača, tako je i danas. A osnovna ideja, koju sam pokušao da razumem, vodi ka zaključku da postoji stav da je stabilnost bitna.”

Kada je reč o spoljnoj politici, on smatra da je diversifikacija saradnje imperativ:

“Kada danas govorimo o tome kakav odnos treba da imamo prema Kini, Evropskoj uniji, Rusiji i Americi, mislim da je ovo jedini logičan način za Srbiju: da se od nas ne očekuje da, zarad nekakve ’regionalne stabilnosti’ (pod znacima navoda), žrtvujemo svoj nacionalni interes.”

Društvene podele: Identitet naspram politike

Za kraj, profesor je napravio važnu distinkciju između srpskog društva i onoga što vidimo u nekim susednim zemljama:

“Kada je o Srbiji reč, ovde suštinski nemate tu vrstu duboke identitetske podele. Ovde imate podelu na to da li ste za Vučića ili niste. Ipak, mislim da smo identitetski ostali prilično kompaktni, što je možda i razlog zašto se taj sistem, uprkos svim pritiscima, nekako drži.”

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar