MUHAREM BAZDULJ U PODKASTU "PERSPEKTIVE": Beograd je postao moj grad, a Jugoslavija ostaje važna kulturna činjenica

Književnik i novinar Muharem Bazdulj gostovao je u podkastu “Perspektive” na televiziji K1, gde je govorio o svom dolasku u Beograd, odnosu prema gradovima bivše Jugoslavije, kulturi čitanja, istoriji i savremenim društvenim procesima.

Govoreći o odluci da se preseli u Beograd, Bazdulj je istakao da je njegova veza sa gradom nastajala mnogo pre nego što je u njemu počeo da živi. Još u detinjstvu slušao je priče svog oca, koji je deo života proveo u Beogradu, o Skadarliji, ritmu grada i njegovoj posebnoj atmosferi.

Kasnije su tu sliku dopunile knjige i književnost, pa je prvi dolazak u srpsku prestonicu, početkom dvehiljaditih, za njega predstavljao potvrdu već izgrađene predstave.

“Gradovi su kao ljudi. Nekoga zavolite odmah, a nekoga nikada. Sa Beogradom mi se dogodila ljubav na prvi pogled“, rekao je Bazdulj.

Posebno pamti pogled sa terase hotela Kasina, odakle se pružao pogled prema Savi i Novom Beogradu. Smatra da se grad u međuvremenu promenio, ali da je upravo taj prvi utisak presudno uticao na njegov kasniji životni izbor.

Iako razume ljude koji su emotivno vezani za Sarajevo, Bazdulj kaže da je Beograd više odgovarao njegovom karakteru i životnim afinitetima.

“Sarajevo potpuno razumem i poštujem, ali meni više odgovara Beograd. To više govori o mom karakteru nego o samim gradovima.“

Sarajevo, Beograd i otvorenost velikih gradova

Govoreći o razlikama između dva grada, ocenio je da je Sarajevo izgubilo deo svoje nekadašnje kulturne raznovrsnosti, dok je Beograd sačuvao karakter velikog urbanog centra u kojem se vekovima prepliću različite tradicije, identiteti i zajednice.

Prema njegovim rečima, upravo je ta otvorenost jedna od najvećih vrednosti velikih gradova. Pozvao se na etnologa Milenka S. Filipovića, koji je govorio o „kulturnim infiltracijama“, odnosno prirodnom preuzimanju običaja među zajednicama koje dugo žive zajedno.

“Veliki gradovi opstaju zahvaljujući tome što ljudi jedni od drugih preuzimaju najbolje, a ne zato što brišu sopstvene identitete“, smatra Bazdulj.

Govoreći o Beogradu kao istorijskom gradu, podsetio je da je njegova prošlost obeležena čestim razaranjima i obnovama. Za razliku od gradova zapadne Evrope, u kojima iste porodice vekovima žive u istim kućama, Beograd je više puta gotovo potpuno menjao svoje lice.

“To jeste posledica istorijskih okolnosti, ali upravo zbog toga Beograd ima posebnu energiju i sposobnost da se stalno iznova obnavlja.“

Pisanje, čitanje i kulturni prostor

Osvrnuo se i na sopstveni profesionalni put, navodeći da je u Beograd došao u trenutku kada je smatrao da je dostigao granice koje je mogao da dostigne u tadašnjem okruženju. Kao piscu, smatrao je da mu je za dalji razvoj potreban veći kulturni prostor.

Posebno je govorio o kulturi čitanja, za koju smatra da prolazi kroz ozbiljnu krizu.

Primećuje da nove generacije sve teže održavaju koncentraciju potrebnu za duže tekstove, što povezuje sa dominacijom digitalnih medija i stalnim prekidima pažnje.

„Ponekad mislim da postoji nešto gotovo patološko u mojoj potrebi da čitam. Ali to je, verujem, jedna od najboljih mogućih zavisnosti.“

Podsetio je na ratne devedesete, kada je čitanje predstavljalo jedan od retkih načina da se pobegne od svakodnevice. Dok su mnogi ostajali bez mogućnosti da normalno žive, knjige su, kaže, bile način očuvanja unutrašnje slobode.

Govoreći o izdavaštvu u Srbiji, ocenio je da, uprkos brojnim problemima, ono i dalje ostvaruje rezultate koji su iznad proseka u regionu. Kao primer naveo je tiraže domaćih autora, koje su, prema njegovom mišljenju, značajno veće nego u pojedinim susednim zemljama, što govori da interesovanje za knjigu i dalje postoji.

Bazdulj se osvrnuo i na sopstveni književni izraz posle preseljenja u Beograd. Istakao je da je postepeno počeo da piše ekavicom kada to zahtevaju tema i književni kontekst, smatrajući da pisac treba da vlada svim varijantama jezika kojim piše.

„Ako se radnja odvija u Beogradu, potpuno je prirodno da i jezik prati taj prostor. To nije pitanje identiteta, već književne uverljivosti“, rekao je.

Bazdulj: Istorija nije pitanje propagande, već činjenica

U nastavku razgovora Muharem Bazdulj govorio je o Prvom svetskom ratu, istorijskom revizionizmu i načinu na koji se danas tumači uloga Balkana u evropskoj istoriji. Posebno se osvrnuo na fotografiju Adolfa Hitlera ispred spomenika Gavrilu Principu u Sarajevu, koju je svojevremeno pronašao i objavio zajedno sa kolegom novinarom.

Kako kaže, u trenutku kada su došli do fotografije nisu ni slutili koliki će međunarodni odjek imati. Tek kasnije shvatio je da jedan vizuelni dokument ponekad može snažnije da utiče na javnost nego desetine naučnih radova.

Fotografija je, podseća, pokazivala Hitlerovu posetu Sarajevu 1941. godine, neposredno nakon okupacije Jugoslavije, kada se našao ispred spomenika Gavrilu Principu. Upravo taj detalj, smatra Bazdulj, predstavlja važan istorijski argument u raspravama o kasnijim pokušajima reinterpretacije uloge Mlade Bosne.

„Slika često govori više od hiljadu reči, ali je važno da bude praćena kontekstom. Bez konteksta svaka fotografija može da postane sredstvo manipulacije.“

Nakon objavljivanja fotografije usledio je niz poziva iz inostranstva. Bazdulj navodi da je tekst koji je napisao o toj temi objavljen u uglednom britanskom časopisu Wasafiri, a zatim je pozvan da o tome govori i na međunarodnim skupovima, uključujući konferenciju u UNESCO-u u Parizu. Kasnije je rad počeo da se citira u brojnim knjigama i naučnim publikacijama.

„Nisam istoričar po profesiji, ali sam bio iznenađen koliko je taj rad odjeknuo. Ljudi su počeli da ga koriste kao referencu u različitim zemljama i na različitim jezicima.“

Prvi svetski rat, Mlada Bosna i revizionizam

Govoreći o knjizi “Mesečari” Kristofera Klarka, Bazdulj ocenjuje da je ona otvorila novu fazu rasprava o odgovornosti za izbijanje Prvog svetskog rata. Podseća da je Klarkova interpretacija izazvala brojne polemike jer je deo odgovornosti prebacio na Srbiju i balkanske aktere, čime je odstupio od ranijih dominantnih tumačenja.

Ipak, smatra da je veći problem od same različitosti interpretacija način na koji se u pojedinim delovima knjige prikazuju balkanski narodi.

„Nije problem kada istoričar ponudi novo tumačenje. Problem nastaje kada se u opisu čitavih naroda prepoznaju stereotipi koji više podsećaju na kolonijalnu literaturu nego na ozbiljnu istoriju.“

Posebno je ukazao na način na koji se u zapadnoj istoriografiji često tretiraju lokalni pojmovi, imena i kulturni kontekst, smatrajući da se prema Balkanu i dalje neretko pristupa iz perspektive koja podrazumeva kulturnu nadmoć.

Govoreći o Mladoj Bosni, Bazdulj je naglasio da je nemoguće istorijske događaje posmatrati isključivo kroz savremene političke kategorije. Smatra da se pojam terorizma danas često koristi bez uvažavanja istorijskog konteksta u kojem su određeni pokreti nastajali.

„Ne možete ljude iz 1914. godine meriti isključivo pojmovima koje smo definisali posle Drugog svetskog rata ili posle savremenog međunarodnog terorizma.“

Podsetio je da su pripadnici Mlade Bosne sebe doživljavali kao revolucionare koji se bore protiv imperijalne vlasti, što ne znači da njihove postupke treba idealizovati, ali znači da ih treba posmatrati u istorijskom kontekstu vremena u kojem su živeli.

Drugi svetski rat i opasnost od zaborava

Veliki deo razgovora bio je posvećen savremenim pokušajima revizije istorije Drugog svetskog rata. Bazdulj upozorava da u različitim evropskim zemljama poslednjih godina postaje primetna tendencija relativizacije nacizma i rehabilitacije pojedinih kolaboracionističkih pokreta.

„To je proces koji me ozbiljno zabrinjava. Kada vidite pokušaje da se najveće zlo u istoriji predstavi kao nešto što može imati opravdanje, onda je jasno koliko je važno čuvati istorijsko pamćenje.“

Kao primer naveo je rast broja građana u pojedinim državama regiona koji danas pozitivnije ocenjuju ustaški režim nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija. Po njegovom mišljenju, takvi trendovi predstavljaju upozorenje da istorija nije završena tema, već stalno polje društvene borbe.

Istovremeno, smatra da se istorijsko nasleđe Jugoslavije ne može izbrisati administrativnim odlukama, promenama naziva ulica ili uklanjanjem simbola.

„Možete promeniti ime ulice, ali ne možete promeniti činjenicu da su čitave generacije stvarale zajedničku kulturu i zajednički prostor.“

Govoreći o Beogradu, ocenio je da najveći deo njegovog savremenog identiteta nije moguće razumeti bez jugoslovenskog iskustva, baš kao što se ni kulturna istorija većeg dela regiona ne može objasniti bez međusobnih veza koje su nastajale decenijama.

Za Bazdulja, istorija nije sredstvo dnevne politike već prostor u kojem činjenice moraju imati prednost nad ideologijom. Upravo zato, kaže, ozbiljna rasprava o prošlosti mora da počiva na dokumentima, kontekstu i kritičkom promišljanju, a ne na potrebama savremenih političkih narativa.

"Jugoslavija nije opstala kao država, ali njen kulturni prostor i dalje postoji"

U završnom delu razgovora Muharem Bazdulj osvrnuo se na pitanje identiteta, zajedničkog kulturnog prostora bivše Jugoslavije i izazove sa kojima se danas suočavaju društva u regionu. Iako smatra da je raspad zajedničke države istorijska činjenica, uveren je da kulturne veze među narodima nisu nestale i da ih nije moguće jednostavno izbrisati.

Govoreći o sve izraženijim nacionalnim podelama, ocenio je da se u mnogim državama bivše Jugoslavije poslednjih godina primećuje svojevrsna hipertrofija identitetskih politika, u kojima nacionalna pripadnost postaje važnija od zajedničkog kulturnog iskustva.

„Jugoslavija nije uspela kao država, ali to ne znači da je nestao kulturni prostor koji je stvaran decenijama. Jezik, književnost, muzika i kultura i dalje povezuju ljude više nego što to mnogi žele da priznaju.“

Kao ilustraciju naveo je poznatu misao Džordža Bernarda Šoa da su Englezi i Amerikanci „dva naroda koja govore istim jezikom“. Po njegovom mišljenju, slična logika važi i za narode na prostoru bivše Jugoslavije.

„Kako god ga ko nazivao, zajednički jezik omogućava da knjige, filmovi i ideje putuju bez prevoda. To je ogromna kulturna prednost koju često uzimamo zdravo za gotovo.“

Kultura kao most među ljudima

Bazdulj smatra da se budućnost regiona ne može graditi na stalnom vraćanju sukobima, već na razvijanju dobrosusedskih odnosa i kulturne saradnje. Ne govori o obnovi nekadašnje države, već o stvaranju prostora u kojem će ljudi sarađivati bez opterećenja ideološkim podelama.

Govoreći o Beogradu, ponovio je da je upravo njegova višeslojna istorija razlog zbog kojeg ga smatra jednim od najvažnijih gradova ovog dela Evrope. Podsetio je da su razvoj grada obeležile različite epohe – od osmanskog i habzburškog perioda, preko stvaranja moderne Srbije, do vremena Jugoslavije.

„Ne možete razumeti današnji Beograd ako zanemarite jugoslovenski period. To nije ideološka ocena, već istorijska činjenica.“

Posebnu pažnju posvetio je kulturnom nasleđu koje prevazilazi današnje državne granice. Kao zanimljiv primer naveo je spomenik Svetom Jeronimu, koji je nekada stajao ispred ambasade SFRJ u Vašingtonu, a nakon raspada Jugoslavije našao se ispred hrvatske ambasade. Za njega taj detalj pokazuje koliko su istorija i kulturno nasleđe složeni i koliko ih je teško svesti na savremene političke podele.

Govoreći o Svetom Jeronimu, podsetio je i na rasprave o mestu njegovog rođenja, koje se prema delu istoričara vezuje za područje današnjeg Bosanskog Grahova.

„To je još jedan primer koliko su istorija i identiteti na ovim prostorima isprepleteni i koliko ih je teško posmatrati kroz današnje granice.“

Bazdulj je tokom razgovora više puta naglasio da najveći potencijal jednog društva ne leži u teritoriji ili političkim simbolima, već u kvalitetu života ljudi.

„Važno je da stvaramo sredine u kojima ljudi žele da žive, da rade, da se zaljubljuju i podižu porodice. To je mnogo važnije od beskrajnih rasprava o prošlosti.“

Kao jednu od najvećih opasnosti današnjice vidi odlazak stanovništva i demografsku krizu koja pogađa gotovo sve zemlje regiona. Smatra da nijedna nacionalna pobeda nema smisla ako ljudi napuštaju gradove i sela u kojima više ne vide perspektivu.

Na kraju razgovora poručio je da kulturna saradnja ostaje najstabilniji most među narodima bivše Jugoslavije. Književnost, muzika, film i zajednički jezik, smatra on, imaju snagu da prevaziđu političke podele koje su obeležile poslednje decenije.

„Kultura ne briše razlike, ali omogućava da ih razumemo. Upravo zato verujem da će veze među ljudima opstati mnogo duže od političkih projekata.“

Gostovanje Muharema Bazdulja u podkastu Perspektive bilo je istovremeno lično svedočanstvo o životnom putu i razgovor o istoriji, književnosti i savremenom društvu. Od prvih uspomena na Beograd, preko polemika o Prvom svetskom ratu i istorijskom revizionizmu, do razmišljanja o zajedničkom kulturnom prostoru, Bazdulj je poručio da prošlost treba proučavati bez predrasuda, a budućnost graditi na kulturi, znanju i dijalogu.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar