Razgovor je bio posvećen razvoju srpskog novinarstva u poslednjih dvadeset godina, uz osvrt na rad u uslovima pritisaka, promene vlasti i uticaj Aleksandra Tijanića na medijsku scenu i novinarsku kulturu.
Tijanić: Autoritet, disciplina i „zlatno doba“ RTS-a
Marija Savić Stamenić ispričala je anegdotu sa Aleksandrom Tijanićem iz perioda rada na RTS-u.
„Pozvala sam ga i rekla: ‘Halo, ovde Marija Savić. Želim da vas zamolim, počinjem...’, a on je samo rekao ‘Ne’ i spustio slušalicu“, otkrila je Marija, opisujući njihov prvi kontakt koji je bio neočekivano neprijatan, kada ga je kao mlada novinarka pozvala za komentar. Ipak, vremenom se taj odnos razvio u uzajamno poštovanje.
Ona je opisala Tijanića kao lidera koji nije tolerisao prosečnost.
„Bio je čovek koji bi vas pozvao zbog slovne greške u ‘kaišu’ na ekranu ili bilo koje gramatičke greške koju ste napravili. Zaista je vodio računa o svakom detalju. To je ono što znači biti profesionalan.“
Stamenić je istakla da je Tijanić za nju bio „zlatni standard“ televizijskog novinarstva.
„Tijanić je učinio RTS ovakvim kakav jeste. Imao je autoritet i integritet. Bio je čovek koji je mogao da organizuje televizijsku emisiju i da napiše tekst kao niko drugi. Mislim da je to bilo zlatno doba RTS-a.“
Govoreći o njegovoj beskompromisnoj prirodi, naglasila je da je od novinara zahtevao apsolutnu preciznost.
„Kada vas pozove takva medijska ličnost, to je veliko priznanje za mladog novinara, ali i velika odgovornost. Uvek je bio na strani profesionalizma – kritikuje vas, ali vas brani ako ste u pravu.“
Savić Stamenić se prisetila svojih početaka 2003. godine, kada je kao studentkinja volontirala na B92. Govorila je o specifičnoj atmosferi tog vremena.
„Mnogi moji prijatelji su mi svakog dana govorili: ‘Kako možeš da radiš na B92? To nije u skladu sa tvojim uverenjima.’ Ali televizija tada nije bila uniformisana; nisu svi novinari bili istog opredeljenja.“
Iako je brzo postala prepoznatljivo lice koje je izveštavalo o najvažnijim političkim akterima, poput Zorana Živkovića, naglasila je da je njena ambicija uvek bila vezana za političko novinarstvo kao profesiju, a ne za ideološko svrstavanje.
Izazovi političkog novinarstva i pritisci
Tokom razgovora sa Antićem, Savić Stamenić se osvrnula i na etikete koje su pratile njenu karijeru. Iskreno je govorila o tome kako su je mediji i javnost često procenjivali na osnovu izgleda ili „moralnih analiza“, a ne profesionalnog rada.
„U početku je bilo malo teže, ali sada sam se navikla. Moram da priznam da sam čak i guglala te tekstove. Bilo je zanimljivo da su gledali moje intervjue u celini i analizirali da li sam se smejala u nečijem intervjuu ili ne. Kada su pokušavali da me analiziraju, uvek je to bilo kroz prizmu toga što sam žena ili nešto drugo.“
Govoreći o političkim liderima koje je pratila, Stamenić se dotakla Zorana Đinđića, čoveka koji je, prema njenom mišljenju, nosio energiju kakva se retko viđa.
„Nikada nisam intervjuisala Đinđića. Bio je nedostupan javnosti i uvek je ostajao negde po strani. Međutim, imala sam priliku da ga vidim na jednoj konferenciji na Fakultetu političkih nauka, svega mesec ili dva pre atentata“, ispričala je novinarka.
Ona je opisala utisak koji je Đinđić ostavio na njenu generaciju studenata.
„Naša grupa, nas četrdesetak, imala je priliku da mu postavi pitanja. Ostavio je utisak veoma energičnog čoveka, spremnog da odgovori na svako neprijatno pitanje. To je bila pozitivna energija koju je teško zaboraviti.“
Marija je naglasila da je upravo takva direktna komunikacija karakterisala to vreme, za razliku od kasnijih perioda kada je odnos političara prema medijima bio drugačiji.
Medijska scena danas
Osvrćući se na stanje u medijima, Savić Stamenić ocenila je da je danas dostupnost informacija veća, ali da je i odgovornost novinara drugačija.
„Mislim da danas ima više slobode. Sećam se vremena kada su mediji bili potpuno zatvoreni. Danas svako može da postavi pitanje. Naravno, nekome se možda ne sviđa način na koji se odgovara, ali postojanje te mogućnosti je ključno“, zaključila je.
Ostavite komentar