ZORANA MIHAJLOVIĆ U PODKASTU "PERSPEKTIVE": Litijum može biti razvojna šansa, a podele u društvu će dugo trajati

Bivša ministarka rudarstva i energetike i nekadašnja potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović izjavila je u podkastu „Perspektive“ na televiziji K1 da je njen ulazak u politiku bio motivisan željom da utiče na promene u oblasti energetike, kojom se profesionalno bavila još od studentskih dana.

„Po prirodi sam buntovna i kada vidim da postoji nešto u mojoj zemlji što mislim da nije adekvatno, onda se borim. Bavila sam se energetikom i već tada sam bila nesrećna zbog toga kako naša energetika izgleda. To je dodatno bio razlog zašto sam se mnogo više angažovala, jer energetika negde jeste politika“, rekla je Mihajlović.

"Srbija ima potencijal, ali je godinama propuštala prilike"

Govoreći o stanju domaće energetike, ocenila je da Srbija raspolaže značajnim potencijalima, ali da su decenije neulaganja ostavile ozbiljne posledice.

„Srbija ima dosta potencijala, dosta resursa. Srbija može da bude samodovoljna u proizvodnji električne energije. Međutim, mi smo napravili jednu veliku grešku – nismo gradili ništa. Poslednji veliki objekti u energetici građeni su pre više decenija“, navela je ona.

„Srbija leži na bogatstvu vrednom oko 300 milijardi evra“

Mihajlović je naglasila da Srbija raspolaže izuzetno vrednim nalazištima kritičnih mineralnih sirovina, koje postaju jedan od ključnih resursa savremene industrije i tehnološkog razvoja.

„Srbija ima nešto o čemu se možda nije toliko govorilo pre 20, 30 ili 50 godina, a to su kritične mineralne sirovine. To su litijum, antimon, bor, nikl i drugi minerali koji omogućavaju razvoj novih tehnologija. Srbija leži na vrednosti blizu 300 milijardi evra tih kritičnih mineralnih sirovina i zaista ne postoji nijedan jedini razlog da ne počnemo time ozbiljnije da se bavimo“, rekla je Mihajlović.

Prema njenim rečima, upravo su ti resursi jedan od razloga zbog kojih Srbija može da ima važniju ulogu u budućim tehnološkim i industrijskim procesima.

Nuklearna energija kao dugoročno rešenje

Govoreći o budućnosti energetskog sektora, Mihajlović je ocenila da Srbija mora ozbiljno da razmatra nuklearnu energiju kao dugoročno rešenje.

„Nema nijednog razloga da ne razmišljamo o nuklearnoj energiji. Već tada, kada sam pisala magistarski i doktorski rad, ljudi koji se bave nuklearnom energijom govorili su da je to jedina energija budućnosti“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, današnje nuklearne elektrane ne mogu se porediti sa tehnologijama iz vremena Černobilja.

„Promenile su se tehnologije. Promenio se način na koji izgledaju nuklearne elektrane, način na koji se postupa sa radioaktivnim otpadom i razvijene su modularne nuklearne elektrane koje su mnogo bezbednije. Volela bih da vidim da Srbija ima jednu ili dve modularne nuklearne elektrane, jer sam sigurna da bismo tada imali dovoljno električne energije i za narednih 30 ili 40 godina“, navela je Mihajlović.

O litijumu: „Sve je postalo politika“

Mihajlović smatra da je rasprava o toj temi vremenom izašla iz okvira struke i postala pre svega političko pitanje.

„Ja zaista mislim da je sve postalo politika. Imali smo situaciju da su određeni pokreti upravo na krilima protesta protiv litijuma ušli u parlament. To je legitimno, ali je zanimljivo da nakon toga nismo čuli nijedan ozbiljan predlog koji se odnosi na zaštitu životne sredine“, rekla je ona.

Dijalog umesto protesta

Prema njenim rečima, država je pokušavala da otvori dijalog o toj temi, ali da je odgovor često bio protest umesto razgovora.

„Mi smo pozivali na razgovore, predstavljali projekte i tražili dijalog. Odgovor je bio protest, zatvaranje autoputeva i sve drugo osim dijaloga“, navela je Mihajlović.

Ona je istakla da je još tokom svog ministarskog mandata insistirala da konačna odluka bude doneta tek nakon završetka svih stručnih analiza.

„Vrlo jasno sam rekla da se rade studije procene uticaja na životnu sredinu. Kada one budu gotove, sešćemo svi i razgovarati. Ako je to dobro za nas, radićemo. Ako nije dobro za nas, nećemo raditi“, rekla je Mihajlović.

Jadarit i geopolitička dimenzija priče

Dodala je da je, prema njenom mišljenju, u javnosti često stvarana pogrešna slika o projektu poređenjem sa potpuno drugačijim rudnicima u drugim delovima sveta.

„Neko je pokušao da celu priču iz Južne Amerike prebaci na Srbiju. Naša ruda je specifična, podzemni je rudnik, tehnologija je drugačija i to nema veze sa slikama koje su građani gledali i zbog kojih su se plašili“, ocenila je.

Govoreći o samom jadaritu, Mihajlović je istakla da je reč o jedinstvenom mineralu.

„Mi znamo priču o jadaritu, koji jeste specifičan i jedinstven mineral u svetu. Ne postoji takva kompozicija kao što je kod nas“, rekla je ona.

Govoreći o geopolitičkoj dimenziji cele priče, Mihajlović je iznela stav da su postojali i spoljnopolitički interesi da se projekat zaustavi.

„Mi smo imali informacije da je postojao interes da se spreči bilo kakvo iskorišćavanje jadarita u Srbiji. Litijum je danas geopolitičko pitanje i strateški resurs“, rekla je ona.

„Ne smemo da budemo samo izvoznici sirovina“

Mihajlović je naglasila da Srbija ne bi smela da se zadovolji eksploatacijom rude, već da razvija kompletnu industriju zasnovanu na tim resursima.

„Ne davati sirovinu tek tako i ne izvoziti je tek tako, jer od toga država ima najmanje. Ideja je bila da imamo fabriku baterija, fabriku električnih vozila i kompletan proizvodni lanac. To je ono što donosi najveću korist državi“, rekla je.

O prodaji NIS-a

Govoreći o Naftnoj industriji Srbije, Mihajlović je podsetila da je bila protiv načina na koji je kompanija prodata.

„Bunila sam se zbog svih resursa koje ćemo izgubiti i zbog toga što više nećemo imati nikakav upliv ni kontrolu nad njima“, rekla je ona.

Podsetila je da je Srbija u vreme prodaje NIS-a pokrivala oko 40 odsto svojih potreba za naftom iz domaće proizvodnje.

„Imali smo svoje resurse, imali smo dve rafinerije i imali smo mnogo veći uticaj nego danas. Mislim da je država morala da zadrži veći stepen kontrole nad tim sektorom“, navela je Mihajlović.

Ipak, priznala je da je ruski vlasnik modernizovao pančevačku rafineriju.

„Rafinerija Pančevo danas jeste jedna od najmodernijih u ovom delu Evrope i to je činjenica“, rekla je.

Od G17 Plus do SNS-a

Mihajlović je tokom razgovora govorila i o svom političkom putu.

Nakon sukoba između Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića napustila je G17 Plus, a potom je radila na energetskim projektima u Republici Srpskoj.

„Smatrala sam da je potpuno prirodno da budem uz profesora Labusa. Kada je on otišao, otišla sam i ja“, rekla je.

U Srpsku naprednu stranku, kako navodi, ušla je nakon razgovora sa Aleksandrom Vučićem o energetici.

„Naš prvi razgovor bio je razgovor o energetici – šta ne valja i šta može da se promeni. U početku sam govorila da neću u stranku, ali me je povukla želja da pomognem i da se stvari menjaju“, navela je Mihajlović.

 

„Najponosnija sam na period u infrastrukturi“

Od svih funkcija koje je obavljala, kao najuspešniji period izdvaja vreme provedeno na čelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

„Kada me danas neko pita šta je bio zlatni period mog rada u vladi, izdvojila bih šest godina u građevinarstvu, saobraćaju i infrastrukturi“, rekla je.

Posebno je ponosna na reformu izdavanja građevinskih dozvola i razvoj saobraćajne infrastrukture.

„Napravili smo elektronsku građevinsku dozvolu. Više se nije čekalo sedam godina na dozvolu. Završili smo stotine kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica i pokrenuli velike železničke projekte“, navela je.

Ocenila je da je Srbija danas infrastrukturno ispred većine zemalja regiona.

„Srbija je izgradila mnogo više nego Hrvatska u poslednjim godinama i danas je u mnogo boljoj poziciji kada govorimo o infrastrukturi“, rekla je Mihajlović.

O blokadama fakulteta i podelama u društvu

U završnom delu razgovora govorila je o studentskim blokadama i političkoj krizi u društvu.

„Mislim da ćemo, nažalost, imati ovako podeljeno društvo još dugo. Ne vidim da će se tenzije i podele između dve Srbije lako prevazići“, ocenila je.

„Ja ne razumem da može da se zatvori fakultet. Sećam se našeg vremena – učili smo, polagali ispite i protestovali kada je trebalo. U jednom trenutku sam bila tužna, a posle sam postala ljuta jer mislim da su to stvari koje će nam se ponavljati“, rekla je Mihajlović.

Dodala je da smatra da političke razlike moraju da se rešavaju kroz institucije.

„Želim da te političke opcije uđu u parlament, jer je to mesto gde treba da se rešavaju problemi. Nisam sigurna da blokade mogu da donesu rešenje“, zaključila je Mihajlović.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar