NEBOJŠA KRSTIĆ U PODKASTU "PERSPEKTIVE": Vučić vodi pragmatičnu politiku i razume međunarodne okolnosti

Dr Nebojša Krstić, marketinški stručnjak i nekadašnji savetnik predsednika Borisa Tadića, bio je gost emisije „Perspektive“ na televiziji K1. U otvorenom razgovoru sa prof. dr Čedomirom Antićem, napravio je osvrt na svoje tri nesvakidašnje biografije - od vojnog lekara u rovu do ključnog svedoka srpske političke istorije.
Bez zadrške je govorio o tajnama pregovora o Kosmetu, dubokom sukobu unutar demokratskog bloka, saradnji sa Đinđićem i Koštunicom, kao i o tome zašto danas podržava pragmatičnu politiku Aleksandra Vučića.

Kao savetnik prvog demokratski izabranog predsednika Srbije Borisa Tadića, Krstić je bio svedok istorijskih trenutaka koji još uvek nisu dovoljno istraženi, pre svega onih koji su se ticali procesa oko južne srpske pokrajine.

“Važno je razumeti da tada nije bilo reči o pregovorima o statusu Kosova, već o dijalogu. Naša pozicija bila je jasna – Kosovo i Metohija su deo Srbije i nema pregovora o statusu“, istakao je Krstić, dodajući da je postojao ogroman međunarodni pritisak.

Kako navodi, unutar tima se u jednom trenutku pojavila ideja da Boris Tadić ne bi trebalo direktno da učestvuje u tom procesu jer su pregovori bili osuđeni na propast, a politički savetnici su mu predlagali da se povuče.

“To je bilo racionalno i politički logično razmišljanje. A onda je Tadić rekao nešto što nikada nisam zaboravio: ’Nisam izabran za predsednika Srbije da se sklonim kada je teško. Ako treba politički da poginemo, poginućemo zajedno.’ To je bio trenutak kada sam razumeo šta znači politička odgovornost“, prisetio se Krstić i zaključio da su naši pregovarači često uspevali da nadmudre sagovornike, ali da to jednostavno nije bilo dovoljno da se promeni tadašnja politička realnost.

Ustav iz 2006. kao vrhunac političkog kompromisa

Kao svedok donošenja Ustava Srbije 2006. godine, Krstić se osvrnuo na ovaj akt sa distance od skoro dve decenije, ocenjujući ga kao jedan od retkih trenutaka velikog kompromisa na političkoj sceni, uprkos ozbiljnim unutrašnjim sukobima oko Vojvodine, evropskih integracija i državnog uređenja.

“Danas ljudi često kritikuju taj ustav, ali zaboravljaju koliko je teško bilo postići bilo kakav konsenzus u tadašnjoj Srbiji. Takav nivo saglasnosti među političkim protivnicima Srbija veoma retko postiže“, istakao je Krstić, upoređujući to vreme sa današnjim. „U to vreme opozicija je učestvovala u institucijama, politički protivnici su razgovarali, sedeli za istim stolom. Demokratija je tada, po mom mišljenju, bila na višem nivou nego danas. Danas imamo mnogo veću radikalizaciju društva i politike.“

Iskustvo iz rova: Vojni lekar tokom NATO agresije

Jedna od manje poznatih stavki u Krstićevoj biografiji jeste i njegov odlazak na front tokom NATO bombardovanja 1999. godine, kada je služio kao vojni lekar u tenkovskoj jedinici.

“Kada sam dobio poziv za vojsku 1999. godine, odmah sam se javio. Nisam razmišljao da to izbegnem. Bio sam sa vojnicima u rovovima, u blatu, na terenu. To su iskustva koja čovek pamti celog života. Tamo sam upoznao mnogo običnih ljudi, vojnika i rezervista. To iskustvo me je promenilo“, iskren je Krstić.

Od lekara na Visu do političkog marketinga sa Đinđićem i Koštunicom

Iako je po struci lekar koji je prva profesionalna iskustva sticao na ostrvu Vis, Krstić je životni put nastavio u marketingu, a osnove tog zanata steako je u najdinamičnijim političkim vremenima devedesetih godina, radeći prve kampanje za opoziciju.

“Tada smo prvi put počeli ozbiljno da koristimo politički marketing. Snimali smo promotivne spotove, pravili bilborde i pokušavali da opoziciji damo moderniji politički izraz. Jedan od prvih ozbiljnih političkih spotova radili smo za Demokratsku stranku“, prisetio se Krstić i dodao da su se tada opozicione stranke prvi put pojavile na Radio-televiziji Beograd sa promotivnim materijalom. „To su bila druga vremena. Sve je bilo improvizacija, entuzijazam i ogromna energija. Kasnije sam radio kampanje za brojne opozicione organizacije i političke lidere. Ušao sam u politički marketing potpuno prirodno, kroz prijateljstva i političke kontakte.“

Osvrćući se na lidere tog vremena, Krstić ističe da su sukobi unutar tadašnje demokratske scene zapravo bili duboki i da se taj period danas često neopravdano idealizuje.

“Odnosi između DS-a i DSS-a bili su možda i najteži politički odnosi u Srbiji posle 2000. godine. Taj animozitet bio je čak veći nego između DS-a i SPS-a ili radikala. To je bio ozbiljan politički sukob koji je trajao godinama. Ja sam se posle 2000. godine povukao iz politike i posvetio marketingu i poslu. Međutim, kasnije sam pozvan da radim kampanju za Vojislava Koštunicu 2002. godine. Tada sam prvi put shvatio koliko je neprijateljstvo između DS-a i DSS-a duboko. Zoran Đinđić je bio čovek ogromne energije i političke akcije. Kada bi ušao u prostoriju, svi bi ga primetili. Imao je harizmu i neverovatnu potrebu za političkom akcijom. Voleo je dinamiku, akciju i ljude. Đinđić je imao izražene simpatije prema pojedinim ljudima, ali i veoma snažne antipatije. Bio je čovek koji je veoma jasno delio ljude na one kojima veruje i one kojima ne veruje. Vojislav Koštunica je bio potpuno drugačiji tip ličnosti - povučeniji, zatvoreniji, rezervisaniji i distanciraniji.“

Pogled na period posle 2012. godine i zaokret ka Vučićevoj politici

Osvrćući se na promene nakon 2012. godine i optužbe javnosti da je promenio stranu, Krstić naglašava da nije promenio osnovna politička uverenja, te da je u vreme dolaska SNS-a na vlast zapravo bio politički protivnik Aleksandra Vučića.

Pogled na njega promenio je u godinama koje su usledile, pre svega nakon primopredaje vlasti i potpisivanja Briselskog sporazuma.

“Tada sam shvatio da Vučić vodi pragmatičnu politiku i da razume međunarodne okolnosti mnogo bolje nego što smo mislili devedesetih godina. Mnogi su tada očekivali da će Srbija voditi potpuno konfrontacionu politiku prema Zapadu i međunarodnoj zajednici, ali sam smatrao da bi to bilo katastrofalno za državu“, objašnjava Krstić i dodaje: „Slaba i ekonomski razorena Srbija ne može da zaštiti nijedan državni interes. Samo jaka država može da vodi ozbiljnu nacionalnu politiku i ozbiljno da štiti svoje interese. Zbog toga sam smatrao da je Vučićeva politika bila racionalna u datim okolnostima. Naravno, moguće je kritikovati pojedine kadrovske odluke ili političke poteze, ali strateški nisam video ozbiljne greške.“

“Ostao sam demokrata, ali sam kroz iskustvo postao realističniji“

Na kraju, analizirajući sopstvenu poziciju na današnjoj političkoj mapi, Krstić zaključuje da je njegov politički identitet suštinski ostao isti, ali da je vremenom postao znatno realističniji, praveći paralelu sa Zoranom Đinđićem.

“Ostao sam demokrata. Nisam promenio osnovne stavove i uverenja, samo sam danas možda politički tvrđi i nešto više desno orijentisan nego ranije, ali suštinski nisam promenio politički identitet“, ističe Krstić.

“Zoran Đinđić je, recimo, bio veoma pragmatičan političar. Ljudi ga danas često idealizuju, ali on je vrlo dobro razumeo političku realnost i međunarodne odnose. Govorio je da politika nije pitanje emocija, već razumevanja okolnosti i interesa države. Mislim da danas mnogi ljudi ne razumeju koliko su međunarodne okolnosti komplikovane i koliko je teško voditi državu u takvim uslovima. Zbog toga često dolazi do pojednostavljivanja političkih tema i nerealnih očekivanja.“ - zaključio je Krstić.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar