NEBOJŠA PEROVIĆ "ZA NAŠIM STOLOM" O DRUŠTVENIM VREDNOSTIMA: Sve počinje u porodici, bez poštovanja predaka nema ni budućnosti
Autor: K1info
19/06/2026 > 14:59
podeli vest:
Foto: K1 televizija
Advokat Nebojša Perović gostujući u emisiji “Za našim stolom” na televiziji K1, govorio je o porodici, poreklu, odrastanju, iskustvu iz Metohije, ali i o svojim stavovima o predloženim izmenama Porodičnog zakona. Istakao je da sve što je postigao smatra zaslugom svojih roditelja i porodice, kao i da je upravo porodično vaspitanje oblikovalo njegov pogled na život.
“Rođen sam od dobrog oca i majke. To je jednostavno ono što su moji roditelji sejali, a ja danas žanjem. Možda ne bi bilo ni tog uspeha da zaista nisam imao podršku porodice, pre svega supruge, a potom sam smisao pronašao i u deci.“
Govoreći o svojim precima, Perović kaže da je pre više od dve decenije istraživao porodično poreklo i pravio porodično stablo.
“Moramo da shvatimo da smo mi samo jedna karika u lancu. Kada krenemo unazad, nisu tu samo otac i majka, već i deda i baba, sa obe strane, pa pradeda, čukundeda i tako dalje.“
Priča o precima i prababi Staki
Posebno se osvrnuo na priču o prababi Staki, koja je u veoma teškim uslovima odgajila devet sinova.
“Rodila je devet sinova u planini, na oko 1.200 metara nadmorske visine. Nije imala kupatilo, nije imala vodu u kući, nije imala praktično ništa. Živeli su u dve prostorije. U takvim uslovima uspela je da odgaji toliku decu.“
Opisao je i kako su njegovi preci zimi dolazili do vode lomeći led i noseći ga kući kako bi ga topili za osnovne potrebe.
“Hrane nije bilo mnogo, zemlja nije bila izdašna, ali su se ljudi rađali, živeli u slozi, borili se i pomagali jedni drugima. To nije bilo pre hiljadu godina. To je bilo pre svega stotinak godina.“
Kako kaže, upravo zbog takvih iskustava smatra da današnje društvo ne sme da zaboravi porodicu i pretke.
“Kaže se da onaj ko zaboravlja istoriju mora da je ponovi, a onaj ko ne pamti pretke neće doneti dobro ni potomcima.“
Veliki deo razgovora bio je posvećen predloženim izmenama Porodičnog zakona, kojima se Perović javno usprotivio.
“Kada je reč o Porodičnom zakonu, moram da kažem da mi uopšte nije bilo prijatno da javno govorim o tome. To je trajalo danima.“
Naglasio je da smatra da treba praviti jasnu razliku između zlostavljanja i vaspitanja.
“Moramo da napravimo razliku između zlostavljanja i vaspitanja. Jedno je kada neko zlostavlja dete, a sasvim drugo kada roditelj pokušava da ga izvede na pravi put. Ne može se svako dete pravilno vaspitati samo popuštanjem i ugađanjem.“
Perović je podsetio da je o ovoj temi govorio još pre nekoliko godina i da je gostovao u emisiji televizije K1 zajedno sa doktorkom Kaćom Abramović.
“Razgovarali smo o tim izmenama, možda i prilično žustro, ali mislim da je upravo ta emisija doprinela da se tada odustane od predloženih izmena.“
Porodica kao mala država
Prema njegovim rečima, novi predlog sadržao je rešenja koja bi mogla da naruše autoritet roditelja.
“Porodica je naša mala država. To je prostor u kojem roditelji vaspitavaju decu, primaju goste, stvaraju dom i odgovaraju za ono što se u njemu dešava. A ovakvim zakonskim rešenjima država praktično poručuje roditelju da više nije autoritet u sopstvenoj kući.“
Posebno je izdvojio odredbu koja se odnosila na mogućnost da dete putem aplikacije prijavi roditelja.
“Jedna od odredaba predviđala je da dete može putem posebne aplikacije da prijavi roditelja za nasilje, a da tu aplikaciju finansira država i da bude povezana sa nadležnim institucijama.“
Podsetio je da je još 2005. godine, kada su njegova deca išla u vrtić, video kako se deci dele brojevi telefona za prijavu nasilja u porodici.
“Ono što je tada bio papirić, sada je trebalo da postane aplikacija.“
Govoreći o posledicama koje bi ovakva rešenja mogla da imaju, ispričao je slučaj čoveka iz Kragujevca koji, kako navodi, dve godine nije video svoju decu nakon prijave i postupanja nadležnih institucija.
“A sve se to dogodilo po sadašnjem zakonu. Zamislite šta bi moglo da se dešava kada bi ovakav predlog bio usvojen.“
Perović smatra da su pojedine formulacije bile previše široko postavljene.
“Pominje se pokušaj nanošenja telesne povrede. Šta je pokušaj? To može biti veoma široko protumačeno.“
Kao primer naveo je situaciju u kojoj roditelj ne dozvoljava petnaestogodišnjoj ćerki da ode na putovanje sa društvom za koje smatra da nije odgovarajuće.
Govoreći o roditeljstvu, istakao je da roditelji ne bi smeli da budu svedeni na ispunjavanje svih želja dece.
“Bio sam izuzetno nestašno dete. Bio sam odličan đak... Dobijao sam i preventivne kazne, da se malo smirim. Da nije bilo mog oca i majke, njihovog vaspitanja, pomoći starijeg brata i starije sestre, ne znam gde bih danas bio.“
Dodao je da ga je dodatno oblikovalo i služenje vojnog roka.
“Kasnije je i vojska odigrala važnu ulogu. Služio sam vojsku dvanaest meseci. To me je dodatno uozbiljilo i usmerilo.“
Detinjstvo u Peći i život u Metohiji
Govoreći o detinjstvu i poreklu, podsetio je da je rođen u Peći.
“Rođen sam i odrastao u Peći, u Metohiji. Poreklom sam Vasojević.“
Podsetio je na istoriju iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije i na bogato duhovno nasleđe tog prostora.
“Metohija je posebna. To je plodna ravnica okružena planinama, sa oštrom klimom, ali i ogromnim duhovnim bogatstvom.“
Prisjetio se i 1999. godine, kada je njegova porodica napustila Peć.
“Kada smo 1999. godine morali da napustimo Peć, imao sam dvadeset godina.“
Ispričao je da je naredne dve godine živeo kod rodbine, radeći različite poslove kako bi finansirao život i studije.
“Nikada nisam kukao. Nikada nisam pljuvao po Srbiji. Bio je rat. Izgubili smo mnogo. Takav je bio život. Morali smo da nastavimo dalje.“
Poruka mladima i pogled na Srbiju
Govoreći o Srbiji danas, smatra da mlađe generacije treba da poznaju istoriju svojih porodica.
“Mladi treba da znaju kroz šta su njihove porodice prošle. Treba da poznaju istoriju svojih porodica.“
Osvrnuo se i na advokatsku karijeru i odbranu optuženih za ratne zločine, ističući da advokat brani čoveka bez obzira na nacionalnost.
Posebno je govorio o slučaju Srećka Popovića, čije su reči, kako kaže, ostale duboko urezane u njegovo sećanje.
Na kraju razgovora ponovo se vratio porodici kao osnovi svakog društva.
“Sve počinje u porodici. Ako je porodica zdrava, zdravo je i društvo. Ako izgubimo porodicu, izgubićemo mnogo više nego što u ovom trenutku možemo da shvatimo.“
Dodao je da mu je cilj bio da se čuje drugačije mišljenje i da je razgovor uvek bolji od ćutanja.
“Treba da razgovaramo jedni sa drugima, da saslušamo različita mišljenja i da pokušamo da pronađemo ono što je najbolje za porodicu, društvo i državu. To je jedini put kojim možemo da idemo napred.“
Na kraju je uputio poruku:
“Čuvajte svoju porodicu. I nikada nemojte zaboraviti svoje pretke.“
Ostavite komentar