ZORAN ĐORĐEVIĆ, ŽIVOTNA ISPOVEST: Istina o Vučiću, funkcionerima, Vojsci, Pošti, Crvenoj Zvezdi... (VIDEO)

Bivši ministar odbrane, rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja i nekadašnji direktor JP „Pošta Srbije“ Zoran Đorđević kaže da je kroz različite funkcije naučio da nijedna promena u državi nije jednostavna i da svaka odluka nosi veliku odgovornost.

“Kada uđete u sistem i preuzmete odgovornost, tek tada shvatite koliko je država složen mehanizam i koliko nijedna promena nije jednostavna. Ljudi često misle da se problemi mogu rešiti lako i brzo, ali kada ste odgovorni za sistem, dolaze neprospavane noći i stalna briga da ne napravite grešku koja danas možda deluje beznačajno, a sutra može imati ozbiljne posledice. Zbog toga svaka odluka nosi ogromnu odgovornost“, rekao je Đorđević gostujući u podkastu "Za našim stolom" koji uređuje i vodi Duško Vukajlović na K1 televiziji.

Posao se ne vodi iz kancelarije

Govoreći o tome kako javnost često doživljava ministarske funkcije, istakao je da posao izgleda lako samo onima koji ga ne obavljaju odgovorno.

„Možda je lako ako posao ne radite odgovorno. Ali ako želite da budete odgovorni, onda ustajete veoma rano i radite do kasno. Kada sam bio državni sekretar u Ministarstvu odbrane, dolazio sam na posao u pet ujutru. Kasnije, kao ministar, nikada nisam dolazio posle šest ujutru. Sa posla sam odlazio veoma kasno, često posle deset ili jedanaest uveče. Takav tempo ostavlja trag. Ostavlja trag na čoveku, na porodici, na prijateljima, jer jednostavno nemate vremena za normalan život“, rekao je on.

Kako kaže, nijedan rukovodilac ne može da vodi sistem iz kancelarije.

“Ne možete sve da saznate preko telefona ili mejla. Morate da odete među zaposlene i da vidite njihove probleme“, poručio je.

Đorđević je podsetio na iskustva iz vremena kada je služio vojsku u Bačkoj Topoli i istakao da je to ostavilo snažan trag na njegovo formiranje.

Zašto je važno služiti vojsku

“Ne mislim da služenje vojnog roka treba zakonski uslovljavati, ali smatram da je korisno. Mladi čovek tamo nauči disciplinu, samostalnost i odgovornost. Tek kasnije sam shvatio šta mi je vojska dala. Ne samo disciplinu i patriotizam. Vojska vas nauči i jednoj važnoj životnoj lekciji – da život može veoma brzo da se promeni“, rekao je.

Prema njegovim rečima, upravo vojska čoveka nauči skromnosti i jednakosti.

“Možete doći iz bogate ili siromašne porodice, ali kada obučete uniformu svi ste isti. To čoveka nauči skromnosti. Nauči ga da bude oprezan u životu i da razume koliko su položaj i status prolazni“, istakao je Đorđević.

„Nikada nisam ulazio u politiku zbog funkcije ili koristi. Ušao sam iz uverenja i danas sam tu iz istog razloga. Zbog toga mi odlazak sa funkcije nikada nije predstavljao problem“, rekao je. Đorđević ističe da svaku novu dužnost doživljavao kao novi zadatak, a ne kao privilegiju.

“Kada bi mi Aleksandar Vučić rekao da prelazim na drugo mesto, odmah bih razmišljao o novom poslu i zadacima koje treba da obavim. A kada bih odlazio sa funkcije, trudio sam se da iza sebe ostavim sređen sistem“, rekao je.

Važno je biti čovek i u politici

“Kada sam saznao da odlazim iz Pošte Srbije, istog dana sam završio sve obaveze, spakovao stvari i otišao. Nisam ostavljao nerešene probleme niti sam imao bilo kakve lične zahteve“, istakao je. On naglašava da funkcije ne pripadaju pojedincima, već institucijama koje moraju da nastave da funkcionišu bez obzira na to ko ih vodi.

“Institucije koje vodimo nisu naše vlasništvo. Mi smo tu privremeno“, zaključio je Đorđević.

Govoreći o načinu na koji je vodio velike sisteme, Đorđević je rekao da je od zaposlenih uvek tražio da prema svom poslu pristupaju kao da je reč o njihovoj ličnoj imovini.

„Kada sam obilazio pošte, govorio sam ljudima da zamisle da je pošta u kojoj rade njihova. Pitao sam ih da li bi je vodili na isti način, da li bi drugačije organizovali posao i trošili novac. Kada čovek počne tako da razmišlja, onda i odluke donosi drugačije. Uvek sam pokušavao da odluke donosim kao da se njihove posledice odnose direktno na mene. Tada je mnogo teže napraviti grešku“, rekao je Đorđević.

Pričajte s ljudima!

„Ljudi moraju da vide rukovodioca, da znaju da postoji i da mogu da mu se obrate. Ne možete pomoći svima, ali morate biti spremni da saslušate svakoga. Meni je dovoljno zadovoljstvo da znam da sam nekome pomogao i da je zbog toga neko danas srećniji. Nikada nisam tražio ništa zauzvrat. Ako nekome pomažete zbog poklona, onda to više nije pomoć“, naveo je.

Govoreći o političkim funkcijama, istakao je da odgovornost često podrazumeva donošenje teških odluka.

“Nekada morate da otpustite ljude, nekada da ih nagradite, a nekada da ih kaznite. To je deo odgovornosti. Ali važno je da ostanete čovek. Nikada nisam maltretirao saradnike niti sam od njih tražio bilo kakve privilegije. Od ljudi sam očekivao samo da rade svoj posao“, rekao je Đorđević.

Kako kaže, uvek je birao saradnike koji su stručniji od njega u oblastima za koje su bili zaduženi.

Ko je pravi prijatelj

“Nisam želeo poslušnike. Želeo sam stručne ljude. Govorio sam im da onog trenutka kada primetim da znam više od njih o njihovom poslu, više nisu potrebni na tom mestu. Od saradnika sam očekivao da budu bolji od mene u svom poslu“, rekao je.

Govoreći o prijateljstvu, istakao je da pravi prijatelji nisu oni koji stalno upućuju pohvale.

“Pravi prijatelj nije onaj koji vam stalno govori da ste najbolji. Pravi prijatelj je onaj koji vam govori istinu. Sećam se razgovora sa Nebojšom Stefanovićem nakon što je otišao sa funkcije. Pokazao mi je telefon i rekao: ‘Gledaj šta će da se desi’. Telefon koji je ranije neprestano zvonio odjednom je utihnuo. To se dešava mnogima kada odu sa funkcije. Ljudi se brzo naviknu na položaj“, rekao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, najveću štetu rukovodiocu nanose ljudi koji mu ne govore istinu.

“Ako vam ljudi predstavljaju pogrešnu sliku stvarnosti, onda i vi donosite pogrešne odluke. Na sastancima sam uvek tražio različita mišljenja. Govorio sam ljudima da niko neće biti kažnjen zato što misli drugačije od mene. Da biste doneli dobru odluku, morate čuti više različitih stavova. Na kraju je odluka moja, ali želim da je donesem na osnovu stvarne slike“, rekao je.

Pre i posle funkcije

Osvrćući se na odnos ljudi prema nosiocima javnih funkcija, Đorđević je rekao da se percepcija često menja zajedno sa položajem.

„Kada dođete na visoku funkciju, odjednom postajete najlepši, najpametniji i najbolji. Ljudi vam govore ono što želite da čujete. A kada odete sa funkcije, onda postajete najgori. Posle nekog vremena ostane samo istina. Ljudi tada vide kakvi ste zaista bili i kako ste radili. Zato prazne pohvale nikada nisam voleo. One kratko traju. Na kraju ostaju samo rezultati“, kazao je Đorđević.

Đorđević je istakao da se poštovanje, poverenje i odgovornost ne stiču na funkcijama, već u porodici.

„Ako u porodici nema poštovanja, poverenja i odgovornosti, teško da će ih biti bilo gde drugde. Sve počinje od kućnog vaspitanja. Ako je čovek spreman da vara najbliže ljude, da ih ne poštuje ili da ih iskorišćava, kakva ga prepreka sprečava da isto radi drugima? Smatram da se karakter formira u porodici, a kasnije se to prenosi na posao, prijateljstva i sve druge odnose“, rekao je Đorđević.

Ima li danas poštenja?

Prema njegovim rečima, poštenje ne proizlazi iz straha od kazne, već iz ličnih principa.

„Kada je čovek vaspitan da bude pošten, on ne razmišlja o tome da li će ga neko uhvatiti. Jednostavno zna da nešto nije ispravno. To postaje deo njegove prirode“, istakao je.

Prisećajući se saveta svog oca, Đorđević je rekao da ga je kroz život vodila jedna jednostavna poruka.

„Otac mi je govorio da je najvažnije da mirno spavam. A onda bi dodao da je još važnije da mogu da ustanem usred noći kada neko pokuca na vrata i zatraži pomoć. Ako se plašite da će vam neko pokucati na vrata zbog nečega što ste uradili, onda nešto nije u redu. To je princip po kojem sam pokušavao da živim“, rekao je.

Govoreći o kritikama i javnom životu, istakao je da nikada nije bežao od razgovora sa ljudima.

„Lako je pričati o drugima i lako je kritikovati, posebno kada ste izloženi javnosti. Ali ja uvek kažem: ako neko ima nešto protiv mene, hajde da sednemo i razgovaramo. Neka me upozna kao čoveka, kao prijatelja, roditelja i kolegu, pa neka tek onda donese sud“, rekao je Đorđević.

Dodao je da je tokom karijere insistirao na transparentnosti.

„Sve što radim je transparentno. Nikome ne dugujem ni jedan dinar, osim bankama kod kojih imam kredite. Nemam nikakve skrivene obaveze prema bilo kome“, naveo je.

Kako je stekao imovinu

Osvrnuvši se na temu imovine i kredita, rekao je da nikada nije imao problem da o tome otvoreno govori.

„To je sasvim normalna stvar. Moj otac mi je govorio da je najlakše prodati nešto što već imate, a mnogo teže stvoriti nešto novo. Kada smo brat, sestra i ja delili porodičnu imovinu, trudio sam se da ono što dobijem sačuvam ili pretvorim u nešto drugo. Kada je trebalo pomoći porodici, pomagali smo jedni drugima. Nekada sam uzimao kredit da bih kupio nekretninu ili rešio neko važno pitanje. Nisam želeo da rasipam novac, već da ga ulažem“, rekao je.

Posebno emotivno govorio je o svojoj deci i vremenu koje zbog posla nije proveo sa njima.

„Tek kada sam prestao da obavljam funkcije, shvatio sam koliko sam vremena propustio sa decom. Kada su imali 13 i 10 godina, bio sam potpuno posvećen poslu. Danas vidim koliko sam toga propustio. Sve u životu je manje važno od dece. To sam naučio“, rekao je Đorđević.

Dodao je da su njegova bivša i sadašnja supruga pokazale veliko razumevanje za teret koji je nosio njegov posao.

„Majka moje dece podnela je veliki teret dok sam bio odsutan i na tome sam joj zahvalan“, rekao je.

Đorđević je rekao da je tek tokom zajedničkog odmora sa decom shvatio koliko su mu nedostajali trenuci provedeni sa njima.

„Pre dve godine zajedno smo otišli na more, a kasnije i na zimski odmor. Tada sam shvatio koliko su mi nedostajali svi ti trenuci. To vreme ne može da se vrati“, rekao je. Zbog toga, kako kaže, svima koji danas obavljaju odgovorne funkcije daje isti savet.

„Posvetite više vremena porodici. Posao će uvek biti tu, ali vreme sa decom ne može da se nadoknadi. To je verovatno najveća greška koju sam napravio u životu. Propustio sam deo njihovog odrastanja i to više nikada ne mogu da vratim“, istakao je.

Moja majka je izgubila desetoro dece

Govoreći o porodici kao najvećoj životnoj vrednosti, Đorđević je rekao da je oduvek želeo veliku porodicu.

„Moja majka je izgubila desetoro dece pre nego što sam se ja rodio, a ja sam bio jedanaesto dete. Možda upravo zbog toga imam posebnu želju za velikom porodicom. Nikada nisam maštao o velikom bogatstvu, skupim automobilima ili luksuzu. Moja predstava bogatstva je drugačija“, rekao je.

Kako navodi, najveće bogatstvo za njega nisu materijalne stvari.

„Uvek sam zamišljao sebe kao starog čoveka koji sedi za stolom okružen decom, njihovim porodicama i unucima. To je za mene pravo bogatstvo. Ne kuće, ne automobili, ne novac. To ne možete poneti sa sobom. Ono što ostaje iza vas jesu porodica, prijatelji i uspomene koje su vezane za vas. Ako jednog dana vaša deca, unuci i prijatelji pričaju lepe priče o vama, onda ste ostavili nešto vredno. To je bogatstvo koje ja želim“, zaključio je Đorđević.

Govoreći o svom ocu, Đorđević je rekao da je tek godinama nakon njegove smrti postao svestan koliko je trag ostavio među ljudima.

„Moj otac je bio jedan od osnivača i finansijski direktor ‘Gorice’. Ljudi u Beogradu dobro znaju šta je ‘Gorica’ predstavljala. Često mi prilaze i kažu: ‘Ti si sin tog i tog?’ A onda mi ispričaju neke lepe stvari o njemu koje nisam znao. Danas, kada ljudi pomenu ‘Goricu’, često se sete upravo njega. To mi mnogo znači“, rekao je Đorđević.

Šta sam naučio od oca

Kako navodi, od oca je nasledio radne navike i odnos prema poslu.

„Moj otac nije koristio računare. Vodio je posao uz pomoć papira, beležaka i svojih tabela. Sve je imao u glavi. Znao je koliko može da potroši, koliko mora da plati i koliko može da investira. ‘Gorica’ nikada nije dugovala i važila je za preduzeće sa veoma korektnim cenama“, prisetio se.

Posebno mu je u sećanju ostala jedna uspomena iz detinjstva.

„Kao mali išao sam sa ocem po prodavnicama. Tada mi nije bilo jasno zašto toliko posmatra zaposlene. Kasnije sam shvatio da nije obilazio objekte da bi ga ljudi hvalili. Naprotiv, ulazio je i pitao zašto nešto nije urađeno, zašto kasni ili zašto nije rešeno. Tražio je probleme kako bi ih rešio. Kasnije sam i sam radio isto kada sam vodio sisteme. To sam naučio od njega“, rekao je.

Priseteći se dana provedenih u Ministarstvu odbrane, ispričao je i jednu anegdotu koja, kako kaže, najbolje pokazuje navike koje čovek nosi iz kuće.

„Bio sam među poslednjima koji napuštaju zgradu i uvek sam gasio svetla za sobom. Jednog dana prišao mi je dežurni i rekao da imaju problem jer kada ugasim svetla, na kamerama više ništa ne vide. Nasmejao sam se. To je bila navika koju sam poneo iz kuće. I danas gasim svetla za sobom. To su sitnice, ali čovek ih nosi celog života“, rekao je.

Najveća ljubav u životu

Govoreći o ljubavi prema sportu, Đorđević je istakao da posebno mesto zauzima Crvena zvezda.

„To je ljubav koju sam nasledio od oca. Moj otac je bio veliki zvezdaš i to se prenelo na mene. Pratim Zvezdu ceo život. Ne podržavam klub samo kada pobeđuje. Pratio sam ga i kada su dolazili teški periodi. Sećam se godina kada je stadion bio gotovo prazan. Tada su ostajali samo oni kojima je zaista stalo“, rekao je.

Kako navodi, pravi navijač ostaje uz klub i kada nema rezultata.

„Uvek sam govorio da navijač nije onaj koji dolazi samo kada klub osvaja trofeje. Pravi navijač ostaje i kada je teško“, istakao je. Dodao je da redovno kupuje sezonske ulaznice i da nikada nije tražio posebne privilegije.

„Ne tražim besplatne karte niti bilo kakve povlastice. Smatram da je to moj način da pomognem klubu. Ako prijatelj dođe iz inostranstva i želi da ide na utakmicu, kupim mu kartu. Ne zato što moram, već zato što želim da podržim klub koji volim“, rekao je.

Osim fudbala, tokom života bavio se različitim sportovima.

„Trenirao sam različite sportove. Bavio sam se boksom, igrao tenis, vozio bicikl, trčao i redovno vežbao. Sport me je naučio disciplini i upornosti“, rekao je Đorđević.

Muzika je važna

Poznat kao član Mense i ljubitelj matematike, otkrio je da veliku strast predstavlja i muzika.

„Ja sam audiofil. Volim kvalitetan zvuk. Najviše slušam džez i bluz. To je muzika koja me opušta. Naravno, slušam različite žanrove, ali kada želim da uživam u zvuku, onda biram džez ili bluz“, rekao je.

Iako, kako kaže, nije veliki ljubitelj narodne muzike, pojedine izvođače posebno ceni.

„Posebno cenim Luisa i smatram da je bio veliki umetnik. Kada je reč o tradicionalnoj narodnoj muzici, izdvojio bih Tozovca. Njegove pesme i njegov glas imali su poseban kvalitet“, naveo je.

Govoreći o medijima koje prati, istakao je da često sluša Radio Beograd 1.

„Volim njihov način govora, dikciju spikera, kvalitet programa i muzike. To me podseća na vreme kada sam sa ocem slušao radio“, rekao je.

Osvrnuvši se na savremeno društvo, Đorđević je ocenio da je pažnja postala jedna od najvažnijih vrednosti.

„Pažnja je danas jedna od najvažnijih stvari. Na njoj se zasniva veliki deo politike, medija i međunarodnih odnosa. Mnogi događaji se kreiraju upravo da bi privukli pažnju javnosti ili skrenuli pažnju sa nečega drugog. To se vidi i u globalnoj politici“, rekao je.

Zašto se danas ratuje u svetu

Govoreći o svetskim političkim prilikama, ocenio je da živimo u vremenu velikih promena.

„Ako govorimo o Donaldu Trampu, smatram da vodi politiku koja se razlikuje od politike prethodnih američkih administracija. Njegov pristup je pre svega ekonomski. Ameriku posmatra kao veliku kompaniju i njegove odluke uglavnom su usmerene na zaštitu američkih ekonomskih interesa“, rekao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, jedan od ključnih izazova za Ameriku danas predstavlja Kina.

„Kina je postala ozbiljan konkurent. Danas se ratovi ne vode samo oružjem. Sve češće se vode ekonomijom, kroz energente, trgovinu, sankcije, tehnologiju i kontrolu tržišta. To je novi oblik sukoba“, rekao je.

Dodao je da se u savremenom svetu vodi ozbiljna borba za uticaj.

„Nafta, gas, trgovinski putevi i tehnološka dominacija postali su ključni elementi savremenih sukoba. Zbog toga smatram da se danas vodi veliki ekonomski rat. Možda nije vidljiv kao klasični ratovi iz prošlosti, ali njegove posledice mogu biti veoma ozbiljne“, naveo je.

Priseteći se knjige koju je čitao još 2008. godine, rekao je da se mnoga tadašnja predviđanja danas ostvaruju.

„U toj knjizi je pisalo da svet posle Amerike neće biti svet bez Amerike, već svet u kojem Amerika više neće sama odlučivati o svemu. Tada mi je to zvučalo kao teorija, a danas vidimo da se mnoge od tih stvari zaista događaju. Kina je postala globalna sila, Indija raste, pojavljuju se novi savezi i novi centri moći. Svet postaje drugačiji nego što je bio pre dvadeset ili trideset godina“, rekao je.

Ipak, naglasio je da je najvažnije da se sve promene odvijaju mirnim putem.

Šta vas nauči slušanje

„Najvažnije je da se sve te promene završe mirno, jer svaki ozbiljan sukob na kraju najviše pogađa obične ljude“, rekao je.

Govoreći o iskustvu koje je stekao prisustvujući sastancima sa državnicima i donosiocima važnih odluka, Đorđević je rekao da je najveća vrednost u slušanju i učenju.

„Mnogi misle da je najvažnije fotografisati se sa nekim važnim čovekom. Meni to nikada nije bilo važno. Važno mi je bilo da sedim i slušam. Da čujem kako ljudi razmišljaju, kako donose odluke i kako analiziraju probleme. Tako čovek najviše nauči“, rekao je.

Kako navodi, pažljivo slušanje omogućava čoveku da poveže događaje i procese koji na prvi pogled nisu vidljivi.

„Kada slušate pažljivo, počinjete da povezujete stvari i da razumete procese koji nisu vidljivi na prvi pogled. To je iskustvo koje se ne može naučiti iz knjiga“, istakao je.

Na kraju razgovora uputio je poruku koju smatra najvažnijom.

„Pre svega, naučite da slušate. Danas svi žele da govore, a mnogo manje ljudi želi da sluša. Upravo slušanjem čovek najviše nauči. Druga stvar je porodica. Vreme provedeno sa porodicom ne može da se vrati. Posao može da sačeka, funkcije prolaze, karijere se menjaju, ali vreme koje propustite sa svojom decom i najbližima ne može da se nadoknadi. Da danas mogu nešto da promenim, voleo bih da sam više vremena proveo sa svojom decom dok su odrastala. Zato svima savetujem da to ne zaborave“, zaključio je Đorđević.

Ceo podkast sa Zoranom Đorđevićem možete pogledati klikom OVDE.
 

Ostavite komentar