SRBIJA KRIJE BLAGO O KOME SVET MALO ZNA! Arheolog Vladimir Petrović u emisiji "Perspektive" otkrio tajne drevnih gradova (VIDEO)

Od rimskih puteva i lekovitih izvora do carskih palata i dragocenog nakita, prostor Srbije čuva nasleđe koje zaslužuje veću pažnju, smatra arheolog dr Vladimir P. Petrović.

Gostujući u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1, govorio je o značaju Balkana u antičkom svetu, velikim arheološkim otkrićima i odgovornosti da se ono što smo nasledili istraži i sačuva.

“Njih je privuklo rudno bogatstvo naših planina, pogotovo planina centralnog Balkana” , rekao je Petrović, objašnjavajući interesovanje Rimljana za ovo područje.

Prema njegovim rečima, privlačnost ovog prostora nije nestala sa smenjivanjem naroda i država.

“Ovo je tačka na planeti na kojoj se rado živi i sa nje se teško odlazi, ako ne fizički, onda svakako mentalno”.

Rimski putevi nisu služili samo vojsci

Petrović je objasnio da je mreža rimskih puteva nastajala zbog kontrole teritorije, a zatim se razvijala i zbog trgovine i drugih potreba stanovništva. Balkan je tako bio povezan sa različitim delovima carstva, a roba se kretala u oba pravca.

“Ti suvozemni putevi u rimsko doba predstavljaju žile kucavice ekonomije. Ne dovozi se na Balkan nešto isključivo, nego se sa Balkana i odvozi mnogo šta u Italiju, u prestonicu”, naveo je.

Kako je istakao, Rimljani su unapredili i tehnički usavršili pravce koji su postojali još u ranijim epohama. Njima nisu prolazili samo vojnici i trgovci već i ljudi koji su tražili pomoć zbog zdravstvenih problema.

“ Ljudi su dolazili ovde po lek. Radi se o bogatim izvorima termomineralnih voda kojih na teritoriji današnje Srbije ima mnogo. I putevi su se koristili u te svrhe” , objasnio je Petrović.

Podsetio je i na značaj poštanskog sistema, preko kojeg su putovale informacije neophodne za funkcionisanje države.

“Rimska država je jedna praktična civilizacija u kojoj nema ničega što ljudima ne koristi. Kada je u pitanju sistem funkcionisanja društva i države, čini mi se da smo mi svi, u stvari, u toj antici i dalje, da ta antika živi u nama, samo se sredstva menjaju”.

„Sa dečjih igračaka prešao sam na teren sa ocem“

Za Petrovića arheologija nije bila nepoznat svet kada je odlučio da je studira. Uz oca Petra Petrovića, arheologa i istraživača antičkih natpisa, odrastao je među lokalitetima i ljudima koji su ih proučavali.

“Ja se arheologijom ne bih bavio da nisam rastao sa arheologijom. Naprosto sam prestao da se igram dečjim igračkama i počeo da idem na teren sa ocem. To je bio jedini način da ja imam oca što više, a i da on ima sina što je moguće više”, ispričao je.

Zajedno su provodili mesece na različitim terenima, pa je još kao dečak prisustvovao istraživanjima povezanim sa izgradnjom Đerdapa 2.

Govoreći o očevom radu, objasnio je kako se na osnovu sačuvanih latinskih i grčkih natpisa može rekonstruisati život nekadašnjih zajednica.

“On se bavio epigrafikom, tumačenjem latinskih i grčkih natpisa. Na osnovu toga rekonstruisao je čitavu priču o tome kako se ovde živelo, ko je ovde živeo i kako je teklo naseljavanje na Balkanu”.

Đerdapska kampanja i spasavanje nasleđa

Istraživanja koja su pratila izgradnju hidroelektrana na Dunavu Petrović je izdvojio kao izuzetno važan period za domaću arheologiju. Promena vodostaja zahtevala je da se brojni lokaliteti istraže pre nego što budu potopljeni.

“Možda je najveći razvoj arheologija u našoj zemlji doživela u momentu đerdapske kampanje” , ocenio je.

Podsetio je na očuvanje Lepenskog vira i Trajanove table, ali i na činjenicu da deo nasleđa nije mogao da bude spasen.

“Nismo bili te sreće da sve to spasimo, ali nešto jesmo spasli. Lepenski vir je spasen, Trajanova tabla, kao jedan od najznačajnijih natpisa iz doba Rima, podignuta je” , rekao je.

Govoreći o rimskom prisustvu na Dunavu, izdvojio je i utvrđenja, luke i graditeljske poduhvate koji svedoče o naporu da se obezbede plovidba, snabdevanje i prelazak reke.

Konstantin Veliki i grad kojem se vraćao

Značajan deo razgovora bio je posvećen Konstantinu Velikom i njegovoj povezanosti sa Nišom, antičkim Naisusom. Petrović je ocenio da se o njegovom značaju ne govori dovoljno, posebno kada je reč o odlukama koje su promenile istoriju Rimskog carstva.

Kao jednu od najvažnijih izdvojio je podizanje nove prestonice na mestu Vizantiona.

“On je izabrao jedno strateški zgodno mesto i tu podigao novu prestonicu carstva. To je bio jedan vizionarski čin” , rekao je.

Petrović je naveo da se Konstantinova privrženost rodnom gradu može prepoznati i u arheološkim nalazima.

“Postoji vidna želja Konstantina Velikog da svoj rodni grad veličanstveno ukrasi. To se u arheologiji, prilikom istraživanja, vidi” , objasnio je.

Podsetio je i da je Niš bio važna raskrsnica rimskih komunikacija, što je jedna od tema kojima se bavi u svom naučnom radu.

Gamzigrad i Šarkamen zaslužuju veću pažnju

Govoreći o carskim palatama, Petrović je izdvojio Feliks Romulijanu u Gamzigradu i doprinos Dragoslava Srejovića njenom istraživanju i tumačenju.

“Mnogi su mislili i u nauci tvrdili da je to neki vojni logor. Srejović je imao ideju da je to zaista palata cara Galerija”, naveo je.

Posebno je govorio o Šarkamenu, lokalitetu povezanom sa Maksiminom Dajom, i nalazu nakita iz grobnice koja se povezuje sa carevom majkom.

“U jednoj niši u okviru te grobnice pronađen je nakit carice majke. To je ženski nakit od zlata i dragog kamenja” , rekao je Petrović.

Iako je reč o izuzetnim nalazima, smatra da njihov značaj nije dovoljno poznat široj javnosti, ali ni delu stručnjaka izvan Srbije.

“Kada odem u Francusku i držim predavanje, obavezno pričam i o Gamzigradu, i o Nišu, i o Šarkamenu. Oni me gledaju kao da sam pao s Marsa, ništa o tome nikada nisu čuli” , ispričao je.

„To nismo mi, ali mi treba o tome da vodimo računa“

Petrović je ukazao na potrebu da se nasleđe ovog prostora bolje predstavi kroz obrazovanje, muzeje i javne sadržaje. Prema njegovoj oceni, nedovoljno poznavanje prošlosti nije problem samo u inostranstvu.

“Mi sami o sebi ne znamo dovoljno” , rekao je.

Naglasio je da ostaci ranijih civilizacija predstavljaju nasleđe o kojem današnje društvo treba da brine, bez potrebe da ih poistovećuje sa sopstvenim poreklom.

“To nismo mi, ali mi treba o tome da vodimo računa” , poručio je, govoreći o praistorijskom nasleđu.

Dodao je da mnogo posla postoji i u istraživanju srpskog srednjeg veka, kao i da je potrebno više mladih ljudi koji bi se posvetili arheologiji.

Arheologija je uzbuđenje koje ne prestaje

Savremena arheologija, objasnio je Petrović, povezuje različite nauke i tehnologije. Dronovi, lidarska snimanja, skeneri i analize ostataka omogućavaju istraživačima da saznaju više o ishrani, zdravlju i svakodnevici nekadašnjih ljudi.

Ipak, ono što ovaj poziv čini posebnim jeste neizvesnost svakog novog istraživanja.

“Arheologija je radost otkrića, arheologija je uzbuđenje. I nikada se ne zna na šta ćemo naići” , rekao je.

Da bi takva otkrića doprla do publike, potrebno je i umeće njihovog predstavljanja. Kao primer uspešne popularizacije naveo je Miomira Koraća i njegov rad na Viminacijumu.

“Ne treba samo čovek da ima znanje, on treba da bude i zanimljiv” , ocenio je Petrović.

Putevima su putovali i znanje, vera i moda

Na kraju razgovora Petrović je podsetio da granice antičkog sveta nisu bile neprobojni zidovi. Bile su i prostori trgovine, susreta i razmene, o čemu arheološki nalazi pružaju brojne dokaze.

“Tim putevima ne idu samo ljudi. Idu kultura, religija, iskustvo, znanje, roba, ukusi u odevanju i moda” , naveo je.

Prema njegovim rečima, upravo te veze pokazuju koliko su različite zajednice oduvek uticale jedna na drugu.

“Mi nekako imamo stalno potrebu da odvajamo. U stvari, život stalno spaja” , poručio je Petrović u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1.

Ostavite komentar