BOJAN DRAŠKOVIĆ O SRBIJI I CRNOJ GORI U PODKASTU "PERSPEKTIVE": Koliko razumemo nasleđe plemenskog društva? (VIDEO)

Istoričar, književnik i prosvetni radnik Bojan Drašković gostovao je u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1, gde je govorio o Njegoševom nasleđu, odnosima Srbije i Crne Gore, plemenskoj tradiciji, jugoslovenskoj ideji, Alojziju Stepincu i ulozi Srpske akademije nauka i umetnosti.

„Ljudi iz Srbije ne razumeju taj mentalni sklop do kraja“

Govoreći o odnosima Srbije i Crne Gore, Drašković je istakao da se prošlost Crne Gore teško može razumeti bez poznavanja plemenske organizacije i vrednosti koje su iz nje proistekle.

„Ja potičem iz Crne Gore, živeo sam u Crnoj Gori i poznajem je. Ljudi iz Srbije, koji ne pripadaju plemenskim organizacijama kao što je to slučaj u Crnoj Gori, ne razumeju taj mentalni sklop do kraja. To je sasvim normalno i jasno“, rekao je Drašković.

Objasnio je da su geografske prilike i način života doprineli dugom opstanku takve organizacije. Tradicija, porodica i pripadnost zajednici predstavljali su snažne oslonce, ali su podrazumevali i krvnu osvetu i shvatanje kolektivne krivice.

„Taj čovek je sposoban za visok moral, mora da ima jaku maštu i visoke ideale. Sa druge strane, čovek koji je sposoban za velike podvige i velika dobra, istovremeno je, kada je u degenerisanoj formi, sposoban za velika zla“, ocenio je.

Prema njegovom tumačenju, modernizacija nije potpuno uklonila stare obrasce ponašanja, već ih je potisnula i preoblikovala.

„Njegoš je imao razvijenu kulturnu politiku“

Drašković je značajan deo razgovora posvetio Petru II Petroviću Njegošu, ističući da njegov značaj prevazilazi književnost.

„Neverovatno je šta je taj čovek napisao, šta je objasnio i na koji način je uspeo da sažme jednu filozofiju. Na primer, u ‘Gorskom vijencu’, u liku igumana Stefana, on sažima kompletnu heraklitovsku filozofiju“, rekao je.

Njegoša je predstavio kao autora koji je književno stvaralaštvo povezao sa jasnom predstavom o kulturnom identitetu zajednice.

„Njegoš je imao razvijenu kulturnu politiku i kulturni obrazac. On je taj obrazac definisao i vezao ga za srpski nacionalni mit, za srpsku tradiciju i kosovski mit“, kazao je Drašković.

Govoreći o njegovom obrazovanju, osvrnuo se na poznavanje jezika, čitanje i uticaj ljudi koji su ga uvodili u književne i filozofske teme. Naglasio je da Njegoševo delo pokazuje širinu interesovanja koja se ne može svesti na formalno školovanje.

„Grčke filozofe prebacivao je u deseterac“

Posebnu vrednost Njegoševog stvaralaštva Drašković vidi u sposobnosti da složene ideje izrazi kroz jezik epske poezije i tako ih približi široj zajednici.

„On je grčke filozofe prebacivao u deseterac, u nacionalni spev. Taj spev, kao što je ‘Gorski vijenac’, ulazio je u kolektivno pamćenje i ljudi su živeli po tom kodu koji je on napravio“, istakao je.

Podsetio je i na tumačenje istoričara književnosti Jovana Deretića o dvema velikim temama Njegoševog dela.

„Njega interesuju istorijska sudbina Crne Gore i kosmička sudbina čoveka, koja je objašnjena u ‘Luči mikrokozma’“, rekao je Drašković.

Zbog filozofske dimenzije njegovog stvaralaštva, posebno je izdvojio simboliku mesta na kojem se nalazi Njegošev spomenik u Beogradu.

„Ako postoji mesto gde Njegošev spomenik treba da stoji, i gde zaista stoji, to je ispred Filozofskog fakulteta“, kazao je.

O romantizmu i stvaranju jugoslovenske ideje

Govoreći o kralju Nikoli Petroviću kao književniku, Drašković ga je smestio u okvir srpskog romantizma. U tom kontekstu kritikovao je kasniji odnos prema tom književnom razdoblju i izneo svoje viđenje uloge Jovana Skerlića.

„Ta generacija srpskih intelektualaca srpsku istoriju i odbacivanje romantičarskih tradicija vezivala je za stvaranje neke jugoslovenske sinteze. Tu već imamo ozbiljne probleme koji će kasnije nastati“, ocenio je.

Prema njegovom mišljenju, tadašnja književna vrednovanja imala su posledice koje su prevazišle samu književnost i uticale na kasnije tumačenje kulturnog nasleđa.

Školovanje kao put prilagođavanja modernom društvu

Drašković je obrazovanje izdvojio kao jedan od najvažnijih načina na koji su se tradicionalne zajednice prilagođavale novim okolnostima.

„Kada su videli kako da se prilagode modernizaciji, prilagođavali su se kroz školovanje“, rekao je.

Osvrnuo se na razvoj gimnazija između dva svetska rata, rad nastavnika i značaj obrazovanja za porodice koje su u školovanju dece videle mogućnost društvenog uspona.

Govoreći o Svetozaru Vukmanoviću Tempu, izneo je ocenu da njegov javni nastup nije u potpunosti pokazivao obrazovanje koje je imao.

„Tempo je bio čovek koji se pravio da je prost. On je skrivao svoje obrazovanje“, kazao je Drašković.

Tu ocenu povezao je sa partijskim okruženjem i načinom na koji su pojedini politički akteri gradili sopstvenu sliku u javnosti.

„Kralj Nikola je tražio ujedinjenje po nemačkom principu“

Razgovor se dotakao i različitih zamisli o stvaranju zajedničke države. Drašković je ocenio da je kralj Nikola zastupao model ujedinjenja u kojem bi Crna Gora zadržala poseban položaj.

„On je tražio isto ujedinjenje, ali ujedinjenje po nemačkom principu. Federalno ujedinjenje, gde bi on imao položaj Bavarske, a Srbija položaj Pruske. Mi smo tu Bizmarkovu logiku izbrisali i krenuli na unitarizam“, rekao je.

Prema njegovom tumačenju, pitanje državnog uređenja bilo je važno za kasnije odnose i sukobe unutar jugoslovenske zajednice.

O Stepincu: „Duboko je verovao u Nezavisnu Državu Hrvatsku“

U delu razgovora posvećenom Alojziju Stepincu, Drašković je govorio o njegovim političkim uverenjima, odnosu prema NDH i sukobu sa komunističkom vlašću.

„On je bio čovek koji je duboko verovao u Nezavisnu Državu Hrvatsku i to nije krio“, ocenio je Drašković.

Posleratni sukob Josipa Broza Tita i Vatikana posmatrao je i kroz međunarodne okolnosti i pitanje autoriteta.

„To je sukob između Tita i Vatikana koji se preklapa sa Tršćanskom krizom“, rekao je, dodajući da je Tito tražio „apsolutnu poslušnost“.

Tokom razgovora upozorio je i na ograničenja pojednostavljenih istorijskih poređenja.

„U istoriji ne treba praviti simplifikacije“, napomenuo je Drašković.

Posebno je ukazao na značaj dostupnosti dokumentacije o Stepinčevom delovanju.

„Ono što nam je potrebno jeste da dnevnici budu u potpunosti objavljeni“, rekao je.

Memorandum SANU: „Voleo bih da je zastareo dokument“

Govoreći o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Drašković se osvrnuo na Memorandum i ocenio da pojedini problemi o kojima se u njemu govori nisu nestali.

Na pitanje o njegovoj današnjoj relevantnosti odgovorio je:

„Nažalost, ja bih voleo da je zastareo dokument.“

Objasnio je da, prema njegovom viđenju, značajan deo dokumenta otvara pitanja obrazovanja, institucija i odnosa prema kulturi.

„Bavi se našim problemima u obrazovanju, negativnom selekcijom, problemima u institucijama i odnosima države i kulture“, naveo je Drašković.

Njegova je ocena da se rasprava o Memorandumu često odvaja od tih tema, iako ih smatra važnim i za sadašnje društvo.

„Naučnik ima pravo da se na naučni način obrati politici“

Drašković smatra da se uloga Akademije ne završava istraživačkim radom, već obuhvata i odgovorno učešće u raspravama o javnim pitanjima.

„Ako je neko naučnik, on ima pravo da se na naučni način obrati politici i to je zapravo dužnost Akademije“, rekao je.

Govorio je i o promenama u odnosu između naučnih oblasti unutar SANU. Prema njegovoj oceni, tehničke, inženjerske i medicinske nauke postepeno su postajale dominantnije, dok su pojedina odeljenja društvenih nauka imala teškoće sa prijemom novih članova.

„Došlo je do odumiranja određenih odeljenja. Tako je odumiralo Odeljenje društvenih nauka, koje godinama nije moglo da primi novo članstvo“, ocenio je Drašković.

Kao izvore za proučavanje unutrašnjih odnosa u Akademiji pomenuo je zapise Dejana Medakovića i knjige Časlava Ocića.

Akademija kao intelektualni predvodnik

Na kraju razgovora Drašković je izneo očekivanje da Akademija bude ustanova čiji autoritet počiva na znanju, odgovornosti i sposobnosti da usmerava društvene rasprave.

„To je trebalo da bude institucija duhovnog aristokratizma“, rekao je.

Naglasio je da od njenih članova očekuje intelektualno predvodništvo, uz poruku da bi društvo trebalo da ima priliku da čuje i ozbiljno razmotri ono što njegovi najobrazovaniji ljudi govore.

 

Ostavite komentar