DUŠAN MIŠKOVIĆ U PODKASTU "PERSPEKTIVE" O PROTESTIMA NEKAD I SAD: "Mi smo bili žedni razgovora, diskusije i polemike" (VIDEO)
Autor: K1info
14/10/2026 > 11:48
podeli vest:
Foto: K1 TV
Direktor somborske gimnazije, profesor fizike i nekadašnji predsednik Studentskog parlamenta Dušan Mišković govorio je u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1 o studentskim protestima, blokadama škola i fakulteta, iskustvima iz devedesetih godina i problemima u obrazovnom sistemu.
Istakao je da podršku studentima ne poistovećuje sa podrškom svim njihovim postupcima i ocenio da su dugotrajne blokade dovele do iscrpljivanja i povećanja frustracije.
„Ja sam, u pravom smislu reči, podržavanje studenata smatrao onako kako i dalje smatram da je ispravno. Podržavati nekoga ne znači podržavati svaki njegov postupak. Ja i dalje smatram da podržavam studente i da sam ih oduvek podržavao“, rekao je Mišković.
Objasnio je da je, kada je dobio pozive da podrži studente, pokušao da im pomogne prenošenjem iskustva iz protesta u kojima je sam učestvovao.
„Poslao sam im neke naučne tekstove o našim protestima, pa sam im napisao nekoliko svojih preporuka. Ukazao sam im na neke stvari koje sam smatrao da nisu dobre. Tu je, očigledno, nastao problem.“
Naveo je da je i njegova ćerka bila relativno aktivna u protestima i da su o tome razgovarali i raspravljali.
„Polemisanjem smo malo raspravljali o nekim stvarima, o mnogim stvarima. Tako da ja u tom smislu jesam podržavao“, rekao je.
Prema njegovim rečima, jedna bivša učenica gimnazije odgovorila mu je na preporuke ocenom da nema empatiju.
„Ta bivša učenica gimnazije mi je odgovorila da ja nemam empatiju. Malo mi je, da tako kažem, objašnjavala neke stvari i to je to. Posle su se stvari prenele u gimnaziju, na maturante.“
„Mislim da bi danas bili u mnogo boljoj poziciji da nisu istrajavali na blokadama“
Mišković smatra da su studenti napravili greške u izboru metoda i da bi mogli da ostvare najmanje iste, a možda i bolje rezultate bez dugotrajnih blokada.
„Mislim da je mnogo grešaka napravljeno sa strane studenata. Smatram da bi oni danas bili u mnogo boljoj poziciji da nisu istrajavali na tim blokadama i na nekim drugim stvarima“, rekao je.
Objasnio je da bi, da je bio u prilici da ih savetuje, predložio povremene blokade umesto višemesečnog zatvaranja obrazovnih ustanova.
„Da su mene pitali, da sam ja bio neki savetnik, ja bih im savetovao povremene blokade na dan, neke periodične blokade. Ali blokade su radikalna metoda koja iscrpljuje i radikalizuje. To je jedno ulaganje koje odmah podiže i nivo očekivanja.“
Govoreći o posledicama takvog pristupa, dodao je:
„Kada blokiraš jednu školu ili fakultet mesecima i posle toga vidiš da nisi dobio ništa, to je jedna frustracija koja inače postoji, podignuta na još viši nivo. Znam mnoge ljude koji bi sigurno sada glasali za studente, odnosno za ovu listu, da nije bilo nekih stvari, ali sada najverovatnije neće.“
Mišković se osvrnuo i na svoje učešće u Otporu, navodeći da je bio jedan od osnivača i nosilac projekta „Srpski otporaš“, osmišljenog kao pandan publikaciji „Velika Srbija“ Srpske radikalne stranke.
„To je pamflet, mali bilten, zbog kojeg sam prošao određene specijalističke obuke vezane za tu tematiku i za to kako sve da se odradi“, rekao je.
Prema njegovim rečima, informacije koje je tada dobijao o finansiranju nisu bile potpune.
„Sve vreme je bilo reči o tome da Otpor finansira Kongres srpskog ujedinjenja. Meni je sve vreme bila plasirana ta informacija. Kasnije sam saznao da su glavni finansijeri tog projekta koji sam osmislio bili iz Britanske ambasade. Ne znam zašto se to krilo od mene, jer to ne bi promenilo moje ponašanje i postupke, ali se krilo“, naveo je Mišković.
Istakao je da ni njegova uloga u organizaciji nije podrazumevala da zna sve što se u njoj dešava.
„Ja, kao neko ko je bio viđen kao jedan od važnijih ljudi, mnogo toga nisam znao. Tek sam kasnije saznao, a verovatno ni dan-danas ne znam sve. Duboko sam uveren da niko tamo nije znao sve.“
Naglasio je da su početne aktivnosti finansirali sami, preko studentskih organizacija, dok su kasnije dolazila sredstva iz drugih izvora.
„Početne aktivnosti Otpora finansirali smo samostalno, iz studentskih organizacija. Kasnije su došle neke druge pare sa raznih strana“, rekao je.
Mišković je naveo da je Otpor napustio pre 5. oktobra, kada je već završavao studije i krenuo drugim putem, ali i zato što mu se pojedina dešavanja u organizaciji nisu dopadala.
Blokada somborske gimnazije i odluka nastavnika o povratku na časove
Govoreći o događajima u somborskoj gimnaziji, Mišković je napravio razliku između obustave rada koju su podržavali nastavnici i fizičke blokade škole.
„Prve nedelje februara, mislim, blaga većina profesora podržavala je obustavu rada. Ne blokadu, nego obustavu rada“, rekao je.
Naveo je da su nastavnici potom većinom glasova odlučili da se vrate nastavi, ali da su bili podeljeni oko trajanja časova.
„Kada su nastavnici većinom glasova izglasali da se vratimo na nastavu, jedina podela bila je između onih koji su bili za časove od pola sata i onih koji su bili za redovne časove. Otprilike trećina bila je za redovan rad, trećina za pola sata, možda malo više. To je bilo neko kompromisno rešenje. Nešto manje od trećine bilo je za nastavak obustave.“
Prema njegovim rečima, učenici su nakon toga odlučili da fizički blokiraju školu.
Govoreći o podršci blokadi među učenicima, naglasio je da nema potpune podatke i da se oslanja na odgovore učenika koji su učestvovali u njegovim upitnicima.
„Nemam dokaze, ali prema onome što sam pratio kroz ankete i upitnike koje sam postavljao u Gugl učionicama, među maturantima je velika većina bila za blokadu, možda preko 80–90 odsto. Kako je razred bio mlađi, tako je bilo manje tih učenika“, rekao je.
Dodao je da su pred kraj od blokade odustajali i pojedini maturanti, dok je najradikalniji deo nastavljao da insistira na njoj.
Pismo maturantima protumačeno kao pritisak
Mišković je rekao da je učenicima pokušao da objasni svoj stav i kroz pismo koje im je poslao preko školske Gugl učionice.
„Kada su krenule blokade u gimnaziji, ja sam maturantima, pošto nisam drugačije mogao, napisao jedno pismo. Kroz Gugl učionicu sam pustio pismo u kojem sam im argumentovano objasnio da je to što rade pogrešno i da neće ostvariti ono što su nameravali.“
Prema njegovim rečima, ta poruka predstavljena je kao pritisak, iako je smatrao da im se obraća dobronamerno.
„Predstavljeno je kao da vršim neki pritisak. Ja sam ih stvarno najdobronamernije, kao njihov profesor, direktor, nekima i kum i otac, posavetovao“, rekao je.
Govoreći o ličnim posledicama tih događaja, naveo je da je njegov sin tada bio maturant i da mu je činjenica da je dete direktora dodatno otežavala položaj.
„Svako dete profesora koji radi u istoj školi privlači određenu pažnju. Kada je direktor u pitanju, onda je to dodatno. Treći nivo problema bila je blokada, koja ga je dovela u veoma nepovoljnu situaciju. Iako je čak imao i neke simpatije prema svemu tome, samim tim što je moj sin bio je eliminisan. To je bilo dosta teško.“
„Mi smo bili žedni razgovora, diskusije i polemike“
Poredeći današnje proteste sa iskustvima svoje generacije, Mišković je istakao da su razgovor i sučeljavanje mišljenja za njega bili važan deo studentskog organizovanja.
„Postoji velika razlika u generacijama. Mi smo bili žedni demokratije, mi smo bili žedni razgovora, diskusije, polemike“, rekao je.
Posebno je izdvojio iskustvo rada u Glavnom odboru studentskog protesta.
„Najveću školu demokratije imao sam u Glavnom odboru“, naveo je.
Dodao je da mu je teško da razume prihvatanje prinude kao načina da se drugi navedu da postupaju u skladu sa stavom jedne grupe.
„Mi smo prošli ratove i svašta. Mnogi od nas bili su učesnici ratova, bili smo u vojsci. Poslednje što smo hteli bilo je da nekoga primoravamo da se ponaša onako kako mi mislimo, suprotno njegovim težnjama i željama. Ovde je sada postalo normalno da nekoga primoravate da se ponaša onako kako vi mislite da je ispravno. To je meni jako teško shvatljivo.“
Nastava na daljinu tokom zatvaranja škole
Kao izlaz iz situacije u kojoj nije bilo moguće održavati časove u školi, Mišković je podržao nastavu na daljinu. Objasnio je da su takav predlog dali i pojedini profesori, učenici i roditelji.
„Ja sam generalno zagovornik takozvane hibridne nastave. Kada su krenule blokade, nekoliko roditelja i profesora predložilo je da, s obzirom na iskustvo iz korone, držimo nastavu onlajn“, rekao je.
Naveo je da je škola i ranije koristila takav način rada, između ostalog zbog potreba učenika sportskog smera.
„Imamo situacije kada neki časovi ne mogu da se održe u redovnom terminu i onda smo praktikovali nastavu na daljinu. Imamo školske Gugl učionice. Kada smo videli da u tom trenutku ne postoji nijedno drugo rešenje, da je škola potpuno zatvorena i da ne možemo da uđemo i držimo nastavu, neki su krenuli samoinicijativno, a onda sam i ja dao preporuku da se nastava drži onlajn.“
Prema njegovoj proceni, u tom obliku nastave tokom potpune blokade učestvovala je približno trećina učenika.
„To može da se izbroji u Gugl učionicama. Oko 30 do 35 odsto, u zavisnosti od faze. Ako gledamo ceo taj period od mesec i po dana potpune blokade gimnazije, kumulativno je to otprilike trećina“, rekao je.
Ocenio je da je važan trenutak nastupio kada je Ministarstvo prosvete zvanično prihvatilo onlajn nastavu kao mogući način nadoknade.
„Ključni momenat bio je kada je Ministarstvo zvanično proglasilo onlajn nastavu kao mogući način da se nadoknadi nastava. Do tada su se sve vreme borili protiv onlajn nastave. Kada sam je preporučio, to im je bio trn u oku.“
Mišković je naveo da povratak nastavi nije značio i kraj svih problema u kolektivu.
„Još se to nije završilo. Borba traje dalje. Ima raznih repova. Mi smo bili specifični po nekim stvarima i to se vuče. Imamo jednu manjinu koja i dalje pokušava da, da tako kažem, kontroliše školu. Sada su uključeni advokati i silne tužbe“, rekao je.
Naveo je da je škola tužena za mobing, što ga je, kako kaže, iznenadilo.
„Ja lično nisam tužen, nego škola. Škola je tužena za mobing. Prvi put sam čuo da tako nešto može. Očekivao sam da ću ja biti tužen.“
Dodao je da bi sudske postupke morao da nastavi da vodi i direktor koji eventualno dođe na njegovo mesto.
„I najbolji čovek može da pogreši“
Mišković je rekao da nije član nijedne političke stranke. Osvrnuo se na ranije članstvo u Srpskoj liberalnoj stranci i delovanje u njenoj frakciji, nakon čega se, kako je naveo, razočarao u politiku.
„Onda sam se definitivno razočarao u politiku i od tada izbegavam stranke u širokom luku“, rekao je.
Govoreći o svom odnosu prema različitim političkim grupama, naveo je da je prisustvovao i protestnim skupovima i skupovima SNS-a.
„Bio sam prisutan i 14. i 15. marta i na još nekim skupovima. Bio sam na jednim i na drugim skupovima, sa jedne i sa druge strane. Bio sam i na skupovima SNS-a, odmah da kažem“, naveo je.
Istakao je da nastoji da bude dobronameran prema svima i da postupke procenjuje nezavisno od političke pripadnosti.
„Jedan od mojih životnih motoa jeste da i najbolji čovek može da pogreši, a da i najlošiji čovek može da uradi nešto dobro. Apsolutno gledam delo, šta se radi“, rekao je.
Ocenio je da danas preovlađuje drugačiji pristup, u kojem se pripadnicima sopstvene grupe opravdava sve, dok se postupci druge strane unapred osuđuju.
Govoreći o tome kako je postao direktor, Mišković je rekao da tu funkciju nije posebno priželjkivao, već da je odluka proistekla iz nezadovoljstva ranijim načinom rada.
„Nisam nikada imao neku posebnu želju da budem direktor, ali sam imao tako loša iskustva sa nekim prethodnim direktorima. Na kraju sam shvatio da nema druge nego da ja probam“, rekao je.
Na mesto direktora došao je neposredno pre epidemije kovida, što je, prema njegovim rečima, značilo početak rada u izuzetno teškim okolnostima.
„Postao sam direktor bukvalno mesec dana pre nego što je proglašena epidemija kovida. Uleteo sam u najteže vreme“, naveo je.
Podsetio je da je pre toga bio vršilac dužnosti direktora, pomoćnik direktora, predsednik školskog odbora i sindikalac, ali i roditelj učenika.
„Nema šta nisam radio u školi. Još sam tada bio i roditelj učenika. Imao sam pregled kompletne situacije u prosveti“, rekao je.
Učestale promene propisa i neusaglašenosti u nastavi
Mišković je kritikovao često menjanje propisa u obrazovanju i ukazao na probleme sa njihovom primenom.
„Samim tim što se skoro svake godine menjaju zakoni, to je apsolutno nešto nedopustivo. Drugo, postoje kontradikcije. U jednom zakonu, po jednom članu, neke stvari obavezuju, a po drugom su upravo u suprotnosti“, rekao je.
Kao konkretan primer naveo je broj časova u odeljenjima na mađarskom jeziku.
„Na jednom mestu piše da ne mogu da imaju više od sedam časova dnevno, odnosno 35 časova nedeljno, a oni po planu i programu imaju i po 37 časova, jer imaju još dva dodatna časa srpskog jezika. To mi niko nije razjasnio. Te časove moraš da staviš u raspored“, naveo je Mišković, uz ogradu da ne navodi tačnu zakonsku formulaciju, već suštinu problema.
Govoreći o mogućim reformama, rekao je da mu se mnoge predstavljene ideje dopadaju, ali da ne bi trebalo žuriti sa njihovim sprovođenjem.
„Mislim da sve te ideje treba provući kroz stvarnu, ozbiljnu javnu raspravu. To ne može na brzinu i preko noći da se uradi. Svi to znamo i svi to ponavljaju, a opet se ponavljaju iste greške.“
„Prosveta je jedan vrlo inertan sistem i jednostavno ne trpi nagle promene. To je jako veliki problem“, istakao je.
Od studentskog organizovanja do očuvanja dokumentacije
Mišković se prisetio i svojih početaka u studentskim organizacijama. Naveo je da je 1992. godine bio uglavnom pasivni učesnik protesta, a da se kasnije aktivnije uključio u organizovanje.
Govoreći o interesovanjima pre studija, rekao je da fizika nije bila njegov prvi izbor.
„Više sam maštao o tome da studiram psihologiju, sociologiju i društvene nauke. Ali sticajem okolnosti završio sam na fizici i drago mi je što sam nekako objedinio ta svoja interesovanja“, rekao je.
Dodao je da mu fizika pomaže i u razumevanju društvenih događaja.
„I dan-danas kroz fiziku gledam neke društvene pojave i obrnuto. Pravim paralelu prilikom raznih razmatranja i mislim da mi taj analitički duh fizike doprinosi da mogu dobro da sagledavam neke stvari, na jedan specifičan, originalan način.“
Podsetio je da je bio veliki zagovornik formiranja Studentskog parlamenta nakon protesta, kao i da je učestvovao u pripremi statuta studentskih organizacija.
Govoreći o prestanku rada parlamenta, naveo je da su se poklopili gubitak finansiranja i pljačka kancelarije, u kojoj su odneti računari i druga oprema. Zbog osećaja lične odgovornosti želeo je da podnese ostavku, ali se, kako je rekao, nije okupio kvorum potreban za to.
Na kraju razgovora osvrnuo se na dokumentaciju koju je sačuvao iz tog perioda, među kojom se nalazi i pištaljka koju mu je predao Slobodan Homen.
„Arhivirao sam je u jednu kutiju sa dokumentacijom Studentskog parlamenta: zapisnicima, beleškama i svime što sam uspeo da prikupim i sačuvam“, rekao je.
Naveo je da su ga novi protesti podstakli da ponovo pregleda sačuvane materijale.
„Kako god da sam mislio o tim protestima, kod mene se probudio taj mladalački žar i želja da se nekako uključim. Onda sam se setio svega toga, izvadio i gledao.“
Mišković je ocenio da bi sačuvanu dokumentaciju i predmete trebalo predati odgovarajućem arhivu ili muzeju, kako bi ostali sačuvani kao svedočanstvo jednog vremena.
Ostavite komentar