IZBORNI HAOS U IZRAELU! Optužbe za krađu glasova, napad nožem i neizvesna bitka za Netanjahuovu političku sudbinu!

Parlamentarni izbori u Izraelu održani su u atmosferi velike političke napetosti, uz rekordnu izlaznost, međusobne optužbe i incidente koji su dodatno podigli tenzije. Ishod glasanja mogao bi da odredi političku budućnost premijera Benjamina Netanjahua, dok prve izlazne ankete ukazuju da nijedan od dva glavna politička bloka nije obezbedio jasnu prednost.

Tokom izbornog dana prijavljen je i incident u kojem je, prema tvrdnjama opozicione Demokratske stranke, sprečen pokušaj napada nožem na njenog lidera Jaira Golana. Istovremeno, Netanjahu je optužio arapske stranke da pokušavaju da utiču na izborni rezultat, dok je opozicija njega optužila da narušava poverenje u izborni proces.

Rekordna izlaznost premašila i ukupan odziv sa prethodnih izbora

Prema podacima Centralne izborne komisije, izlaznost je do 20 časova dostigla 74,3 odsto, što je znatno više nego u istom periodu na izborima 2022. godine, kada je iznosila 66,3 odsto. Ovogodišnji odziv premašio je i ukupnu izlaznost na prethodnim izborima, koja je iznosila 70,6 odsto.

Ranije tokom dana, do 16 časova, glasalo je 55,7 odsto birača, odnosno više od četiri miliona građana. To je bilo osam procentnih poena više nego u istom periodu 2022. godine i najviša izlaznost zabeležena do tog trenutka izbornog dana.

Pravo glasa imalo je oko 7,3 miliona građana, a na izborima se kandidovalo 35 stranaka. Glasanje je održano po proporcionalnom sistemu, a za ulazak u Kneset, koji ima 120 mesta, potrebno je najmanje 3,25 odsto glasova.

Birališta su zatvorena nakon što je zabeležen rekordni odziv, ali je građanima koji su se tada još nalazili u redovima omogućeno da glasaju.

Izlazne ankete: Nema jasnog pobednika

Prve izlazne ankete nisu pokazale da je bilo koji od dva glavna politička bloka uspeo da obezbedi ubedljivu prednost.

Prema procenama izraelskog Kanala 12, opozicioni blok mogao bi da osvoji 52 poslanička mesta, dok se bloku premijera Benjamina Netanjahua predviđa 50 mandata. Arapske stranke bi, prema istim procenama, zajedno mogle da osvoje 18 mesta.

Takav odnos snaga ukazuje na mogućnost složenih pregovora o formiranju vlade, budući da nijedna stranka ne očekuje da samostalno osvoji parlamentarnu većinu.

Glavni Netanjahuov izazivač je bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske Gadi Ajzenkot, čija centristička stranka Jašar, prema pojedinim istraživanjima javnog mnjenja, beleži rast podrške.

Netanjahu optužio arapske stranke za pokušaj izborne krađe

Izraelski premijer glasao je zajedno sa suprugom Sarom na biračkom mestu u Jerusalimu, nakon čega je pozvao građane da izađu na birališta.

„Izađite i glasajte!“, poručio je Netanjahu, prema saopštenju njegovog kabineta.

U video-poruci upućenoj pristalicama svoje stranke Likud upozorio je na, kako tvrdi, visoku izlaznost arapskih birača na jugu Izraela i optužio aktiviste arapske stranke Raam da pokušavaju da utiču na izborni rezultat.

Prema njegovim navodima, tri visoka zvaničnika stranke Raam uhapšena su na jugu zemlje, a kod njih su pronađene koverte pune novca. Sumnje na podmićivanje birača bile su povod za međusobne optužbe tokom izbornog dana.

Netanjahu je pozvao pristalice Likuda da ne odustaju od glasanja, poručujući da je, kako je ocenio, budućnost jevrejske države na kocki.

Opozicija tvrdi da Netanjahu priprema teren za osporavanje rezultata

Stranka Jašar, koju predvodi Gadi Ajzenkot, optužila je Netanjahua da pokušava da naruši poverenje javnosti u izborni proces i priprema teren za osporavanje rezultata.

Opozicija je reagovala nakon što su predstavnici Likuda izneli tvrdnje da se izbori „kradu“, bez pružanja dokaza za te navode.

„Netanjahu je u panici i počeo je da izmišlja priče i tvrdi da se izbori kradu. To nije slučajno. On već priprema teren za osporavanje izbornih rezultata“, navodi se u saopštenju stranke Jašar.

Stranka je pozvala svoje pristalice da obezbede ubedljivu pobedu nad Likudom, kako bi se, prema njenim rečima, onemogućilo osporavanje izbornog ishoda.

Incident sa nožem: Opozicija tvrdi da je sprečen napad na Jaira Golana

Izraelska Demokratska stranka saopštila je da je uhapšen muškarac koji je navodno pokušao da nožem napadne njenog lidera Jaira Golana.

Prema navodima stranke, obezbeđenje u Tel Avivu sprečilo je muškarca koji je nosio veliki nož da priđe Golanu.

Opozicioni lider ocenio je da je incident posledica kampanje koju protiv njega vode Netanjahu i njegovi saradnici.

„Huškanje i nasilje nas neće zastrašiti“, poručio je Golan.

Policija se, prema dostupnim informacijama iz izveštaja, nije oglasila povodom ovog incidenta.

Opozicija optužila Netanjahua za huškanje protiv arapskih birača

Izraelska opoziciona stranka Zajednička lista, koja zastupa interese arapskog stanovništva, optužila je premijera za „huškanje“ protiv arapskih građana i dovođenje u pitanje njihovog prava da utiču na politički život zemlje.

Lider stranke Jusef Džabarin pozvao je arapske birače da glasaju protiv Netanjahua, navodeći da je izlaznost u jevrejskim sredinama i dalje veća nego u arapskim.

Iz Zajedničke liste takođe su tvrdili da Netanjahu širi slike generisane veštačkom inteligencijom, koje predstavlja kao da su snimljene na biračkim mestima u Sahninu i Negevu.

Izbori pod senkom rata i bezbednosnih propusta

Glasanje je održano u trenutku duboke političke i društvene polarizacije, nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine i ratova koji su usledili u Gazi, Libanu i Iranu.

Netanjahu se suočava sa kritikama zbog bezbednosnih propusta koji su prethodili napadu Hamasa, kao i zbog odbijanja da se formira nezavisna državna komisija koja bi ispitala okolnosti tih događaja.

Njegovi protivnici izbore vide kao priliku da se utvrdi politička odgovornost za propuste, dok premijer insistira da su izraelske vojne operacije protiv Hamasa i njegovih saveznika doprinele jačanju bezbednosti zemlje.

Vojni rok, ekonomija i troškovi života među ključnim temama

Predizbornom kampanjom dominirala su i pitanja ekonomije, rasta troškova života, obrazovanja, zdravstva i kriminala, uz posledice ratova i sukoba na više frontova.

Posebno važna tema bilo je obavezno služenje vojnog roka za ultraortodoksne Jevreje, koji su decenijama imali mogućnost izuzeća zbog verskih studija. Zahtevi da se ta praksa okonča imaju podršku dela opozicije, ali i pojedinih birača desnice.

Opozicija je najavljivala i formiranje nezavisne istražne komisije, kao i promene u politici izuzeća od vojne obaveze.

S obzirom na to da nijedan blok, prema prvim procenama, nema jasnu većinu, politička budućnost Izraela zavisiće od konačnih rezultata i pregovora o formiranju nove vladajuće koalicije.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar