JEDAN POKRET ŠOLJICOM KAFE IMA POSEBNO ZNAČENJE: Kako da se ponašate kada ste među Arapima (VIDEO)
Autor: Vladimir Ristić
14/10/2026 > 09:30
podeli vest:
Foto: K1info
Samer Kaseb, rođen u Beogradu, odrastao je između srpske i jordanske kulture, a danas turistima sa Balkana približava svet beduina, njihove običaje, tradiciju i način života.
Gostujući u emisiji Duška Vukajlovića “Za našim stolom” na televiziji K1, govorio je o svom poreklu, svetinjama Jordana, neobičnim pravilima gostoprimstva, braku, porodici i životu u pustinji.
Od Konjarnika do beduinskog sela
Samer Kaseb rođen je 1986. godine u Beogradu. Majka mu je Srpkinja, a otac Jordanac beduinskog porekla. Njegovi roditelji upoznali su se tokom studija u tadašnjoj Jugoslaviji, gde je otac studirao političke nauke, a majka medicinu. Detinjstvo je proveo na Konjarniku, za koji ga, kako kaže, vezuju najlepše uspomene. U Jordan se preselio 2006. godine, želeći da bolje upozna očevu porodicu, jezik i tradiciju.
“Želeo sam da saznam više o svojoj porodici, svom poreklu i identitetu. Srpski jezik je imao ogromnu ulogu u mom životu i kasnijem uspehu. Zahvaljujući njemu danas povezujem Jordan sa Srbijom i celim Balkanom”.
Iako je poznavao arapski jezik, priznaje da mu prvi susret sa životom u beduinskom selu nije bio jednostavan.
“Bio sam zbunjen i uplašen. Došao sam iz Beograda u potpuno drugačiju sredinu. Međutim, porodica me je dočekala sa mnogo ljubavi i pomogla mi da se prilagodim”.
Jordan i njegove svetinje
Govoreći o Jordanu, Kaseb je posebno istakao značaj hrišćanskih svetinja i mesta na kojem je, prema hrišćanskom predanju, Isusa Hrista krstio Jovan Krstitelj. Prema njegovim rečima, Jordan priprema veliki projekat uređenja prostora na reci Jordan, u susret obeležavanju dva milenijuma od Hristovog krštenja, planiranom za 2030. godinu.
“Na tom prostoru planirana je izgradnja velikog kompleksa namenjenog hodočasnicima iz celog sveta. Među crkvama koje bi trebalo da budu izgrađene nalazi se i srpska pravoslavna crkva. Jordanski kralj Abdulah II dodelio je zemljište za tu namenu”.
Podsetio je i na značaj Madabe, poznate po drevnom mozaiku sa mapom Svete zemlje, kao i na planinu Nebo, sa koje se pruža pogled prema Svetoj zemlji. Među najznačajnijim turističkim odredištima izdvojio je Petru, drevni grad uklesan u stene, Mrtvo more i pustinju Vadi Rum.
Beduinska plemena, prema Kasebovim rečima, vekovima čuvaju običaje koji se prenose sa generacije na generaciju. Posebno mesto u njihovom životu zauzima gostoprimstvo.
“Beduini su izuzetno gostoljubivi. Kada im dođu gosti, oni su srećni i žele da ih ugoste tako da taj susret pamte celog života. Nije važno odakle čovek dolazi niti kojoj veri pripada” - objasnio je.
Jedan od tradicionalnih načina dočeka gostiju jeste beduinski ples dahije, koji prati vesela atmosfera, aplauz i zajedničko slavlje.
Ipak, određena pravila ponašanja posebno su važna. Pokazivanje đona obuće prema domaćinu ili drugoj osobi može biti protumačeno kao ozbiljan znak nepoštovanja.
“Kod nas je poštovanje izuzetno važno. Neki gestovi koji su u drugim kulturama sasvim obični, u beduinskoj tradiciji mogu biti shvaćeni kao velika uvreda” - istakao je.
Kafa kao simbol poštovanja
Jedan od najzanimljivijih delova razgovora bio je posvećen tradicionalnom služenju arapske kafe. Kaseb je objasnio da kafa za beduine nije samo napitak, već važan deo kulture gostoprimstva, sa pravilima koja domaćini i gosti dobro poznaju.
Prema običaju koji je opisao, domaćin najpre proba kafu, a zatim je služi gostima. Kafa se sipa levom, a šoljica se predaje desnom rukom, što predstavlja znak poštovanja. Posebno zanimljivo je pravilo kojim gost pokazuje da više ne želi kafu.
“Kada gost popije kafu i želi još, vraća šoljicu domaćinu da je ponovo napuni. Ako više ne želi da pije, dovoljno je da blago protrese šoljicu. To je znak da je završio” - objasnio je Kaseb.
Naglasio je da posluživanje levom rukom, u skladu sa običajima o kojima je govorio, može biti doživljeno kao nepoštovanje gosta.
Šta simbolizuje tradicionalna jordanska marama
Tokom razgovora bilo je reči i o tradicionalnoj arapskoj marami, koja predstavlja važan deo identiteta i kulturnog nasleđa. Kaseba je objasnio da se u Jordanu tradicionalno nosi crveno-bela marama, dok je crno-bela posebno prepoznatljiva u palestinskoj tradiciji.
“Crvena boja povezuje se sa hašemitskom dinastijom, dok bela simbolizuje slobodu i odanost Jordanu. Marama nije samo deo odeće, već predstavlja naš identitet i tradiciju” - rekao je. Govorio je i o agalu, crnom obruču kojim se marama pričvršćuje za glavu, a koji je, prema njegovom objašnjenju, nekada imao i simboličku ulogu u razlikovanju društvenog položaja. Pored kulturnog značaja, marama ima i praktičnu namenu jer štiti od jakog sunca, toplote i pustinjskog peska.
Porodica zauzima centralno mesto u životu beduina, a Kaseb je govorio i o pravilima vezanim za brak. Kako je objasnio, u tradicionalnim jordanskim porodicama od muškarca se očekuje da bude zaposlen i sposoban da finansijski izdržava suprugu i decu.
“Ako muškarac nema posao i mogućnost da izdržava porodicu, teško će dobiti saglasnost porodice devojke za brak. Veoma je važno da može da obezbedi stabilan život svojoj budućoj supruzi” - naveo je. Prema njegovim rečima, u tradiciji o kojoj je govorio muškarac snosi odgovornost za izdržavanje porodice, dok novac koji žena sama zaradi ostaje njen.
“Ono što žena zaradi pripada njoj. Muškarac je taj koji treba da brine o finansijskim potrebama porodice. Bilo bi nas sramota da od supruge tražimo novac” - rekao je Kaseb.
Osvrnuo se i na mogućnost da muškarac u Jordanu ima više supruga, naglašavajući da je za takav brak važna sposobnost da se ispune finansijske i porodične obaveze.
Posebnu pažnju posvećuje vaspitanju svoje dece. Ima sina i ćerku, koje uči srpskom, arapskom i engleskom jeziku, kao i poštovanju prema roditeljima i drugim narodima.
“Želim da moja deca znaju odakle potiču i da poštuju sve ljude. Trudim se da ih naučim onome što sam ja naučio kroz život, ali i kroz sopstvene greške” - istakao je.
Život u pustinji: Mir koji ne može da zameni nijedan grad
Na kraju razgovora, voditelj Duško Vukajlović postavio je Kasebu zanimljivo pitanje: kada bi mogao da bira između vile na beogradskom Dedinju i šatora u pustinji Vadi Ram, šta bi izabrao za život?
Odgovor je bio nedvosmislen.
“Izabrao bih šator u pustinji. Beduinski život je jedinstven. Tamo imate slobodu, mir, nema gradske buke ni svakodnevne gužve. Čovek živi okružen prirodom i ima svoj duhovni mir” - rekao je Kaseba.
Posebno mesto u životu beduina zauzimaju kamile, koje za njih nisu samo životinje, već važan deo svakodnevice i tradicije.
“Kamila je veoma plemenita i emotivna životinja. Ona može da oseti kada je čovek koji brine o njoj tužan. Beduini su posebno vezani za svoje kamile” - ispričao je Kaseb. Govoreći o tradicionalnoj ishrani, otkrio je i recept za napitak koji se generacijama priprema u beduinskim porodicama.
“Imamo poseban beduinski recept. Mešamo urme sa kamiljim mlekom, a dodajemo i tahini pastu. Nekada se sve pripremalo ručno, dok danas koristimo blender. Mi taj napitak smatramo prirodnim probiotikom i verujemo da je veoma dobar za stomak” - objasnio je Kaseba.
Ipak, kada je reč o životu u pustinji, za njega je najveće bogatstvo mir koji tamo pronalazi.
“Beduinski život je jedinstven. Imate svu slobodu ovog sveta, okruženi ste peskom i stenama, nema gradske buke. Tamo čovek pronalazi svoj duhovni mir” - poručio je Kaseb.
Ostavite komentar