ŠUPUT U PODSKASTU "PERSPEKTIVE": Srbija je propustila povoljniji trenutak za transformaciju fudbalskih klubova (VIDEO)

Doktor pravnih nauka Dejan Šuput ocenio je da su reforme državne uprave u Srbiji početkom dvehiljaditih pratile velike ambicije, ali i politički interesi, otpor promenama i nedovoljno razumevanje vremena potrebnog za izgradnju institucija.

U emisiji „Perspektive“ na televiziji K1 govorio je o iskustvima iz reformskih procesa, evropskim integracijama i problemima srpskog sporta.

Prisećajući se početka saradnje sa profesorom Dragoljubom Kavranom, Šuput je rekao da je kao mlad pravnik dobio priliku da radi sa iskusnim domaćim i međunarodnim stručnjacima.

„Ti počeci bili su puni entuzijazma. Imao sam priliku da učim i od starijih ljudi, ali i od svojih vršnjaka, da usvajam njihova znanja i da se izgrađujem. Mislim da je to bilo veoma dobro okruženje“, naveo je Šuput.

Objasnio je da se ubrzo pokazalo koliko je veliki raskorak između planiranih promena i uslova u kojima je administracija radila.

„Kada ste 2001. godine ušli u Nemanjinu, bilo je kao da ste se vratili kroz vreme. Zaticali ste pisaće mašine i zastarelu opremu. Da dobijemo internet vezu za elektronsku poštu, koja nam je bila potrebna za rad, bio je posao od dve ili tri nedelje, jer u zgradi nije bilo mreže“, rekao je.

Prema njegovoj oceni, sistem koji godinama nije pratio promene nije mogao brzo da postane savremena uprava.

„Ne možete, kada jedan sistem zamrznete, odjednom da dobijete modernu javnu upravu. Morate da pokušate, ali sve traje duže nego što očekujete“, istakao je Šuput.

„Bilo je ljudi koji su želeli da uče, ali i onih koji nisu hteli promene“

Šuput je naglasio da među zaposlenima u državnoj upravi nije nedostajalo stručnosti i spremnosti za rad.

„Bilo je fantastičnih ljudi, koji su tada imali pedeset ili šezdeset godina, a imali su volju da uče i da rade sa nama mladima. Ali bilo je i onih koji jednostavno nisu želeli nikakve promene“, rekao je.

Kao jedan od primera propuštenih prilika izdvojio je projekat osnivanja instituta za javnu upravu. Ta institucija trebalo je da priprema programe obrazovanja i stručnog usavršavanja sadašnjih i budućih državnih službenika, oslanjajući se na iskustva iz drugih evropskih zemalja.

„Profesor Kavran je želeo da napravimo institut za javnu upravu, stručno telo koje bi osmišljavalo programe usavršavanja i obrazovanja državnih službenika, i sadašnjih i budućih“, objasnio je Šuput.

Prema njegovom svedočenju, međunarodni partneri obezbedili su sredstva za realizaciju, ali su se pojavili sporovi oko načina organizovanja i uticaja na buduću instituciju.

„Bili smo uvereni da će to uspeti. Ali sam, kao mlad čovek, video da postoje i drugi interesi, a ne samo stručni“, naveo je.

Dodao je da je Dušan Mihajlović u tom procesu pokazivao razumevanje za potrebu reforme.

„Moram da priznam da je bio veoma konstruktivan čovek, koji je razumeo i potrebu i trenutak i pomagao da se krene u tom pravcu“, rekao je Šuput.

Nasuprot tome, osnivanje paralelnih tela, prema njegovoj oceni, stvorilo je dodatne probleme.

„Ovde je dolazilo do udvajanja funkcija, a nažalost i do udvajanja troškova. Napravili ste konkurentsko telo unutar same vlade“, ocenio je.

Kako je naveo, donatori su na kraju povukli više od tri miliona evra namenjenih projektu.

„To je bio veliki gubitak u svakom smislu, i finansijski i institucionalno“, istakao je Šuput.

„Rok za ulazak u EU delovao nam je neverovatno daleko“

Govoreći o evropskim integracijama, Šuput se prisetio konferencije iz 2002. godine, na kojoj su se iznosile optimistične procene o brzini pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Prema njegovim rečima, jedan strani stručnjak tada je procenio da bi Srbija mogla da postane članica između 2024. i 2027. godine, što je među pojedinim učesnicima izazvalo nevericu.

„Govorio je da postoji mnogo toga što mora da se reformiše, da postoje različiti zahtevi i standardi koje treba ispuniti. Rekao je da mu je drago što vidi veliki optimizam, ali da je, prema njegovoj proceni, realno da Srbija bude u Evropskoj uniji između 2024. i 2027. godine“, ispričao je Šuput.

Priznao je da je i njemu tada takva procena delovala previše pesimistično.

„Čoveku od dvadeset i nešto godina to izgleda kao da nikada neće doći. Mislio sam da ću do tada ostariti“, rekao je.

Dodao je da su se tokom dugog procesa pristupanja menjale i okolnosti u Evropi i sama Evropska unija.

„I dalje verujem da nemamo mnogo manevarskog prostora i da treba da imamo cilj da, na odgovarajući način, postanemo članovi Evropske unije“, poručio je Šuput.

„Privatizacija kluba ne znači da mora da postoji jedan vlasnik“

Šuput je ocenio da su i u sportu propuštene prilike za sistemske promene, posebno kada je reč o vlasničkoj transformaciji fudbalskih klubova.

Smatra da je period između 2002. i 2008. godine bio povoljniji za pronalaženje investitora nego današnje okolnosti.

„Tada je bilo mnogo novca koji je mogao da se ulaže u sport. Verujem da su naši najveći fudbalski klubovi mogli relativno lako da pronađu ozbiljne investitore iz inostranstva, da se transformišu i postanu konkurentniji na evropskom i svetskom fudbalskom tržištu“, rekao je.

Naglasio je da se u javnosti vlasnička transformacija često svodi na samo jedan model.

„Stalno nam se predstavlja da mora da postoji jedan vlasnik. Postoji mnogo pravnih modela“, istakao je Šuput.

Kao mogućnost naveo je učešće članova kluba, navijača, bivših sportista i kompanija u vlasničkoj strukturi. Ključno je, kako smatra, da postoji jasna odgovornost za upravljanje i finansijske odluke.

„Kada je neko vlasnik tog kapitala, nije mu svejedno da li će klub upasti u dugove“, rekao je.

Ukazao je i na problem preranog odlaska mladih fudbalera iz Srbije.

„Mnogo gubimo zato što mladi igrači već sa osamnaest ili devetnaest godina odlaze iz finansijskih razloga. Nemamo ili volju ili mehanizme da ih zadržimo. Ja verujem da mehanizmi postoje“, naveo je Šuput.

Dodao je da rezultat u mlađim kategorijama ne predstavlja garanciju uspeha u seniorskom fudbalu.

„I kada ste najbolji u najjačoj konkurenciji, nema garancije. Sa fudbalerima mora još mnogo da se radi od osamnaeste ili devetnaeste do dvadeset treće ili dvadeset četvrte godine“, objasnio je.

„Jedno su želje, drugo objektivne mogućnosti“

Osvrćući se na rezultate srpskih sportista, Šuput je rekao da javnost često postavlja očekivanja koja ne uzimaju u obzir veličinu zemlje i raspoložive resurse.

„Mislim da je problem u tome što imamo prevelika očekivanja u većini sportova. Veličina zemlje, a posebno broj stanovnika, utiču na to kakve međunarodne rezultate možete da ostvarite“, ocenio je.

Istakao je da uspesi u tenisu, košarci, vaterpolu, odbojci i pojedinačnim sportovima zaslužuju realnije vrednovanje.

„Za narod koji ima oko šest i po miliona stanovnika, statistički gledano, to su izuzetni rezultati. Imate mnogo veće narode koji nisu imali takvog tenisera, niti košarkaše koji su bili prvaci sveta“, rekao je Šuput.

Ipak, naglasio je da realno sagledavanje mogućnosti ne sme da bude opravdanje za izostanak rada.

„Jedno je želja, a drugo objektivna mogućnost. Naravno da uvek treba raditi za najbolji rezultat i unapređivati rad sa decom. Tu imamo dosta praznina i mnogo toga može da se poboljša, a to je zalog za budućnost“, poručio je.

Govoreći o poukama koje je dobio od profesora Kavrana, Šuput je zaključio da reforma institucija nikada nije završen posao.

„Menjaju se država, privreda, tehnologija i način života, pa se menja i način upravljanja. Taj proces ne treba zaustavljati“, rekao je.

Kao primer naveo je elektronsku upravu, koja je na početku njegovog profesionalnog rada izgledala kao teško dostižan cilj.

„Danas preko portala možete da podnesete zahtev, produžite vozačku dozvolu i platite obaveze. Stvari koje su nam nekada izgledale nemoguće postale su deo svakodnevice“, zaključio je Šuput.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar