PREDRAG MARKOVIĆ U PODKASTU "PERSPEKTIVE": Studenti su kroz istoriju menjali društva, ali danas je pitanje ko će preuzeti odgovornost (VIDEO)

Studenti su kroz istoriju često bili pokretači velikih društvenih promena, ali se njihova uloga menjala u zavisnosti od vremena, društvenog sistema i političkog konteksta.

O studentskim pokretima, odnosu prema obrazovanju, modernizaciji Srbije, identitetu i ulozi intelektualaca govorio je profesor dr Predrag Marković u emisiji “Perspektive” na televiziji K1.

Marković je podsetio da studenti u prošlosti nisu bili samo posmatrači društvenih procesa, već često važni učesnici istorijskih promena.

„Kod nas je čak postojao kult učenog čoveka. Studenti su bili jedna od grupa koje su donosile velike promene. Recimo, u partizanskom pokretu veliki broj narodnih heroja bili su studenti“, rekao je Marković.

On je naveo da je odnos prema studentima kroz istoriju bio različit i da su oni u određenim periodima imali značajnu društvenu ulogu.

„Kada se student iz grada ili škole vrati u svoje selo, njega često slušaju kao čoveka koji je video sveta i doneo neko novo znanje“, rekao je Marković.

Studentski pokreti i političke promene

Govoreći o savremenim studentskim pokretima u svetu, Marković je naveo primer Nepala, gde su studentski protesti doveli do velikih političkih promena.

„U Nepalu su studenti uspeli da obore vladu. To je bio veoma dramatičan događaj, ali mi često zbog naše zapadnocentričnosti ne pratimo dovoljno šta se dešava u drugim delovima sveta“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, studentski pokreti mogu imati veliki uticaj, ali njihovi rezultati zavise od društvenog konteksta i političkih okolnosti.

O modernizaciji Srbije: "Nismo bili protivnici novotarija"

Marković je govorio i o odnosu srpskog društva prema modernizaciji, ocenjujući da često postoji pogrešna slika da je Srbija u prošlosti bila protiv tehnološkog i društvenog napretka.

„Često se traže tragovi antimodernizma, ali kada pogledate istorijske činjenice, vidi se nešto drugo. Srbija je veoma brzo gradila železnicu, uvodila elektrifikaciju i prihvatala nove tehnologije“, rekao je Marković.

On je kao primer naveo izgradnju hidrocentrala i interesovanje ljudi za nove tehnologije početkom 20. veka.

„Ljudi iz unutrašnjosti su išli u Beč, videli nove mašine i donosili ih u Srbiju. To pokazuje koliko je postojala želja za modernizacijom“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, problem nije bio u tome što srpsko društvo nije prihvatalo promene, već u načinu na koji se kasnije tumačila njegova istorija.

Identitet između tradicije i uticaja Zapada

Marković je ocenio da se odnos prema identitetu često pojednostavljuje, posebno kada se govori o odnosu Srbije prema Zapadu.

„Mi imamo duboku kulturu koja je spoj različitih uticaja. Nije moguće govoriti o Srbiji kao nečemu potpuno odvojenom od evropske istorije“, rekao je on.

Govoreći o srednjovekovnoj baštini, naveo je da se u srpskoj umetnosti vide različiti kulturni uticaji.

„Studenica je spoj različitih tradicija, a Dečani su veličanstven primer spoja Italije i Vizantije“, rekao je Marković.

Imena kao odraz društvenih promena

Marković je govorio i o istraživanjima ličnih imena kroz istoriju, navodeći da izbor imena često pokazuje društvene i političke promene.

„Ljudi nisu svesni koliko izbor imena zavisi od vremena u kojem žive. Imena nose određenu kulturnu i društvenu poruku“, rekao je Marković.

Kako je objasnio, u periodu Jugoslavije bila su popularna imena bez izražene verske ili nacionalne oznake.

„Predrag, Dragan, Zoran, Goran bila su imena koja nisu imala jaku nacionalnu konotaciju i bila su deo jednog šireg kulturnog prostora“, naveo je Marković.

On je dodao da se kasnije dogodio povratak nekih tradicionalnih imena.

„Imena poput Nemanje, Stefana i Uroša postala su mnogo češća nego ranije“, rekao je Marković.

Ćirilica, jezik i odnos prema tradiciji

Govoreći o pitanju ćirilice, Marković je ocenio da odnos prema pismu nije samo pitanje zakona, već i društvenih navika.

„Kada dođe pitanje života i smrti, ljudi se često vraćaju tradiciji. Zanimljivo je da je ćirilica veoma prisutna na grobljima, čak i kod ljudi koji je inače manje koriste“, rekao je Marković.

On je ukazao i na problem prisustva srpskog jezika u savremenim servisima i platformama.

„Imamo situacije da na nekim servisima nema srpskog prevoda, dok postoje jezici mnogo manjih naroda. To je pitanje kulturne vidljivosti“, rekao je on.

O tajnim službama: „Najveći problem je kada rade protiv sopstvenog naroda“

Govoreći o svojoj knjizi „Državni neprijatelj“, Marković je analizirao rad tajnih službi u različitim sistemima.

„Problem sa tajnim službama je kada se one okrenu protiv sopstvenih građana. One tada troše ogromne resurse na ljude koji zapravo nisu pretnja državi“, rekao je Marković.

On je naveo da su službe često stvarale atmosferu straha u društvu.

„Kada uhapsite nekoga ko nije stvarna opasnost, poruka ostalima jeste da treba da ćute“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, tajne službe mogu biti uspešne samo kada zaista štite društvo, a ne kada postanu instrument unutrašnje kontrole.

Intelektualci i politika

Marković je govorio i o složenom odnosu između intelektualnog rada i politike.

„Teško je biti istovremeno uspešan intelektualac i uspešan političar. To je problem još od Platona, pitanje je ko zna da zamisli idealno društvo, a ko zna da ga sprovede“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, nije dovoljno imati ideju, već je važno da ona bude održiva u praksi.

„Nije poenta napraviti nešto idealno što neće trajati. Važno je napraviti sistem koji funkcioniše“, zaključio je profesor Predrag Marković.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar