JEZIVO UPOZORENJE DR SAŠE MILIĆEVIĆA U URANKU: Jedna greška u kolima može biti kobna za dete

Brat i sestra, stari osam i deset godina, preminuli su na Kipru nakon što su ostali zaključani u automobilu. Lekari sumnjaju da je uzrok smrti toplotni udar. U Prizrenu je, s druge strane, majka kažnjena sa 300 evra jer je dvoje dece ostavila u automobilu ispred tržnog centra. 

Kako deca reaguju na visoke temperature i koliko je opasno ostaviti ih bez nadzora u vozilu na temperaturama koje prelaze 40 stepeni, u emisiji “Uranak” na televiziji K1, objasnio je pedijatar dr Saša Milićević.

“Ljudi često odu na samo nekoliko minuta da nešto obave, ali za to vreme klima-uređaj prestane da radi. Automobil se veoma brzo zagreje, naročito ako je parkiran na suncu, i tada je toplotni udar gotovo neizbežan. Isto važi i kada u automobilu ostane kućni ljubimac. O tome se mora posebno voditi računa“, kaže dr Milićević.

On objašnjava da do toplotnog udara dolazi kada organizam više nije u stanju da reguliše telesnu temperaturu.

“Toplotni udar nastaje kada organizam ne može da se oslobodi viška toplote. Problem nastaje kada je spoljašnja temperatura viša od telesne, pa telo više ne može da se hladi. U mozgu postoji centar za termoregulaciju, koji se nalazi u hipotalamusu. Organizam na sve načine pokušava da održi normalnu telesnu temperaturu kako bi svi biohemijski procesi u organizmu mogli nesmetano da funkcionišu. Međutim, kada taj mehanizam zakaže, posebno kod dece, kod koje centar za termoregulaciju još nije u potpunosti razvijen, nastaju ozbiljni problemi“, objašnjava doktor.

Kako upozorava, posledice mogu biti veoma ozbiljne i, u najtežim slučajevima, fatalne.

“Dolazi do stanja šoka. Kako organizam ne može da izbaci višak toplote, krvni sudovi se šire, krvni pritisak opada, a vitalni organi ne dobijaju dovoljno krvi. Nekada se, kao u ovom tragičnom slučaju na Kipru, sve završi fatalno. Srce počinje ubrzano da radi, javlja se tahikardija, a centar za termoregulaciju, posebno kod dece, ima svoje granice i više ne može da kompenzuje visoku temperaturu. Koliko će vremena biti potrebno da dođe do ozbiljnih posledica, veoma je individualno. Ako dete nije dovoljno hidrirano, ima hroničnu bolest ili je iz bilo kog razloga u lošem opštem stanju, mnogo teže će podneti visoke temperature“, dodaje dr Milićević.

Posebnu pažnju skreće roditeljima koji tokom vrelih dana šetaju bebe u kolicima.

“Često viđam majke koje, iz najbolje namere, prebace pelenu preko kolica kako bi zaštitile bebu od direktnog sunca. Međutim, to može biti veoma opasno, jer se tako sprečava cirkulacija vazduha i beba može da doživi toplotni udar. Neće dobiti sunčanicu, ali će ostati bez dovoljno svežeg vazduha i o tome moramo da razmišljamo. Stalno brinemo da se dete ne prehladi, a zaboravljamo koliko lako može da se pregreje, posebno u uslovima sve ekstremnijih letnjih temperatura“, kaže on.

Doktor naglašava da ne postoji bezbedan vremenski period tokom kojeg dete može ostati samo u automobilu.

“Ne postoje bezbednih pet minuta. Deca nikada ne smeju da ostanu sama u automobilu. Da je uz ovu decu na Kipru bio neko od odraslih, mogao je da reaguje, pruži prvu pomoć ili pozove Hitnu pomoć. Nažalost, ostali su sami. Niko to ne radi namerno, ali posledice mogu biti tragične i zbog njih se čovek kaje čitavog života“, kazao je dr Saša Milićević.

“Dete mora da bude stalno hidrirano. Ishrana jeste važna, ali u ovakvim uslovima nije prioritet i ne treba insistirati na obilnim obrocima. Kada je reč o unosu tečnosti, nema kompromisa. Pre svega mislim na vodu i čaj, a nije loše davati ni rastvore koji sadrže elektrolite“, rekao je dr Saša Milićević.

Doktor ističe da i stariji moraju posebno da vode računa o hidrataciji tokom visokih temperatura.

“Alkohol treba izbegavati. Sve to može da zavara – hladno pivo deluje prijatno, ali kada unesete nešto ledeno u organizam po velikoj vrućini, telo se može ‘zbuniti’, dolazi do sužavanja krvnih sudova i može se izazvati kontraefekat. Onda sednemo u automobil, a deca su pozadi. Ne smemo sebi da dozvolimo takve stvari. Kafu treba konzumirati umereno, gazirana pića nikako. Preporučuju se čaj, limunada, prirodni sokovi i rastvori za rehidrataciju. Na taj način ćemo ostati koliko-toliko hidrirani“, kazao je doktor.

Putovanja i namirnice tokom putovanja

“Na ovakvim temperaturama moramo posebno da vodimo računa. Mleveno meso može biti veoma opasno, jer su trovanja hranom česta. Ljudi često prvo posumnjaju na stomačni virus, ali uzrok može biti bakterija iz hrane. Ne treba jesti bilo gde i treba biti oprezan u izboru hrane. Nekoliko dana pre odlaska na odmor, kao i tokom boravka, dobro je uzimati probiotik. To može da pomogne“, kaže doktor.

On dodaje da je korisno poneti i lekove u slučaju alergijske reakcije na ubod insekata.

“Nije loše poneti ni antihistaminik“, zaključuje.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar