ZORANA MIHAJLOVIĆ U "URANKU" OTKRILA ŠTA ČEKA NIS: "Najvažnije je da rafinerija radi!"

NIS ulazi u ključnu fazu. Prvog jula ističu operativna i prodajna licenca koje direktno utiču na poslovanje kompanije, ali i na stabilnost domaćeg tržišta goriva. Da li će iz Sjedinjenih Američkih Država stići novo zeleno svetlo ili Srbiju očekuje ozbiljan energetski test, u emisiji “Uranak” na televiziji K1 analizirala je Zorana Mihajlović.

“Najvažnije je da rafinerija radi. Nama je operativna licenca prioritet. Zatraženo je produženje roka za rad rafinerije, što ujedno znači da sirova nafta može da stiže naftovodom JANAF i da, u tom smislu, budemo obezbeđeni dovoljnim količinama derivata. Ono što sve vreme ostaje otvoreno pitanje jeste ono koje postoji od početka razgovora sa MOL-om. Problem nije na strani MOL-a, već u tome što ruska strana ne pokazuje veliku želju da proda svoj udeo u NIS-u. Zato sada čekamo i pitamo se šta će biti. Postoji mnogo kompanija, uključujući i američke, koje su zainteresovane za kupovinu NIS-a. U narednom periodu očekujem odgovor na pitanje da li će se NIS prodavati ili ne“, kazala je Mihajlović.

Ona je podsetila da postoje dve ključne licence koje izdaje OFAK – jedna se odnosi na transport sirove nafte preko JANAFA, a druga na rad NIS-a.

“Ako se produži licenca za rad NIS-a, samim tim se omogućava i nastavak rada rafinerije sa sirovom naftom. Treća licenca odnosi se na prodaju. Ako bi se dogodilo da OFAK proceni da je pregovora između Rusije i Mađarske bilo dovoljno, Srbija je u tom slučaju izuzeta, jer je napravila sporazum sa MOL-om ukoliko ta kompanija bude kupac. Tada mogu da počnu razgovori sa nekim drugim. Srbija ponovo može da kaže da je spremna da kupi ruski udeo u NIS-u ili da razgovara sa nekom drugom kompanijom“, dodala je Mihajlović.

Govoreći o sporazumu Srbije i MOL-a, Mihajlović je istakla da je osnovni uslov bio da rafinerija nastavi sa radom.

“Naš najvažniji uslov bio je da rafinerija radi. Mislim da to nije problem. Ono što je dobro u tom sporazumu jeste mogućnost da povećamo svoj vlasnički udeo za pet odsto, čime bismo mogli aktivnije da učestvujemo u donošenju odluka. To bi nam omogućilo bolju kontrolu poslovanja i veću mogućnost da predlažemo određena rešenja. Naravno, taj sporazum važi pod uslovom da MOL bude kupac.“

Zorana Mihajlović naglašava da „uvek postoji i poslednja i prva opcija, a to je da Srbija postane vlasnik tog kapitala. 

“Rusi očekuju da se završi rat, ali on se neće završiti skoro, što znači da će naša kompanija i dalje trpeti posledice. Ekonomski i finansijski će patiti“, dodaje ona.

“Sve vreme smo pod okriljem brige o energetskoj bezbednosti. Država ima svoje rezervne planove - dodatne nabavke, skladištenje i obezbeđivanje novih kapaciteta za svaku situaciju, kako bi se osiguralo snabdevanje i energetska bezbednost. To mnogo košta i vrlo je komplikovan posao. Nikome ovde nije lako, osim Rusiji“, dodaje Mihajlović.

Mihajlović naglašava da MOL ima veliki interes da realizuje ovu transakciju u Srbiji. 

“Tržište je ogromno, a tržište snabdevanja jugoistočne Evrope takođe je veliko. Nije sporan interes MOL-a. On ima i ekonomski i politički interes da ovde bude vlasnik. Ovde ništa nije sporno, osim kod onih koji su vlasnici tog dela“, kazala je.

Zorana Mihajlović smatra da Srbija u narednim godinama mora da ubrza investicije u energetski sektor kako bi odgovorila na rastuću potrošnju i obezbedila dugoročnu energetsku sigurnost, poručila je Zorana Mihajlović, ističući da su pred zemljom ključne odluke o novim izvorima proizvodnje električne energije.

„Moramo da gradimo. Srbija mora hitno da krene u izgradnju Đerdapa, za koji znamo da su već započeti razgovori sa američkom stranom, kao i da otvori razgovore o nuklearnim modularnim elektranama. Do 2035. godine praktično ćemo povećati tražnju za električnom energijom za 25 do 30 odsto. Danas, po ovim vrućinama, trošimo milion kilovat-časova više nego prošle godine u isto vreme. To je 20 odsto više samo zbog vrućina. Kada tome dodamo klimatske promene, data centre, novu tehnologiju i veštačku inteligenciju, jasno je da nećemo moći da funkcionišemo bez dovoljne količine električne energije. Ne možemo se oslanjati na uvoz kada na sopstvenoj teritoriji možemo da obezbedimo energetsku samodovoljnost“, kazala je Zorana Mihajlović.

„Ako možemo da izdvajamo milijarde za puteve kako bismo se transportno povezali, sada moramo i energetski da se povezujemo – da gradimo dalekovode, trafostanice i da se dodatno umrežimo sa regionom, kao i da izgradimo reverzibilne hidroelektrane. Hidroelektrana Đerdap 3 biće pravo čudo. Imaće 2.600 megavata, a uz to i solarne i vetroparkove, kao i reverzibilnu hidroelektranu. Moći ćemo da skladištimo energiju za periode kada ne koristimo obnovljive izvore. Modularne nuklearne elektrane od po 300 megavata, ili proširene za još 300 megavata, daju dodatni nivo sigurnosti našem energetskom sistemu“, kazala je i dodaje: 

„U energetici sada fale jedino investicije, uz to i veća pažnja na energetsku efikasnost, jer kao država trošimo oko 40 odsto više električne energije u odnosu na prosek zemalja Evropske unije, između ostalog i zato što oko 50 odsto građana Srbije u ovom trenutku istovremeno koristi klima-uređaje i drži otvorene prozore“, zaključila je ona.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar