DALIBOR ARBUTINA U PODKASTU "PERSPEKTIVE": Rizik od nuklearki u okruženju već delimo, a korist imaju druge zemlje (VIDEO)

Srbija ima stručnu osnovu za razvoj nuklearnog programa, a eventualnu izgradnju elektrane trebalo bi da prati obrazovanje novih generacija inženjera, ocenio je Dalibor Arbutina, v. d. direktora „Nuklearnih objekata Srbije“, gostujući u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1. 

Govoreći o energetskim potrebama zemlje, istakao je da Srbija već deli rizike od nuklearnih elektrana u regionu, dok korist od njihove proizvodnje imaju države u kojima se nalaze.

Arbutina je naveo da rast potrošnje, razvoj industrije i data centara zahtevaju pouzdano snabdevanje električnom energijom. Kao zagovornik nuklearne energije, smatra da bi ona mogla da ima značajnu ulogu u budućem energetskom sistemu Srbije.

„Mi rizik delimo, a benefit je njihov“

Govoreći o elektranama u susedstvu, Arbutina je kao primer izdvojio mađarski Pakš.

„Mi rizik delimo, a benefit je njihov. Oni imaju konstantnu struju, nemaju problema sa snabdevanjem električnom energijom. Oni imaju benefit, a rizik delimo“, rekao je Arbutina.

Prema njegovom mišljenju, razgovor o nuklearnoj energiji u Srbiji zato treba da obuhvati i činjenicu da takva postrojenja već postoje u regionu.

„Nuklearne elektrane su svuda oko nas“, istakao je.

Nuklearna elektrana kao oslonac snabdevanja

Arbutina je ocenio da je stabilnost proizvodnje jedna od najvažnijih prednosti nuklearne energije u odnosu na izvore čija proizvodnja zavisi od vremenskih uslova.

„Obnovljivi izvori energije, kao što su vetar i sunce, ne daju konstantno struju, zavise od vremenskih uslova“, naveo je.

Govoreći o mogućem doprinosu jednog velikog nuklearnog postrojenja domaćem energetskom sistemu, rekao je:

„Mi bismo sa jednom nuklearnom elektranom tog tipa imali konstantno snabdevanje električnom energijom i ne bi bilo potrebe da uvozimo električnu energiju u nekim kriznim situacijama, na velike hladnoće ili veliku potrošnju.“

Prema njegovoj proceni, elektrana snage oko 1.000 megavata značajno bi doprinela energetskoj bezbednosti i suverenitetu Srbije.

„Imamo dovoljno vremena da obrazujemo nekoliko generacija“

Na pitanje kadrova, Arbutina je rekao da u „Nuklearnim objektima Srbije“ postoji baza inženjera i da znanje u toj oblasti nije izgubljeno.

„Mi nismo dozvolili, prvo iz svog entuzijazma, želje i ljubavi prema ovom poslu, da se taj nuklearni posao ugasi u Srbiji“, poručio je.

Naglasio je da eventualni ulazak u nuklearni program ne bi podrazumevao razvoj sopstvene tehnologije od početka.

„Mi ne razvijamo sopstvenu nuklearnu tehnologiju. Mi ćemo kupiti proizvod po sistemu ključ u ruke.“

Period pripreme i izgradnje, smatra, trebalo bi iskoristiti za školovanje i praktičnu obuku.

„Ako uđemo, imamo sasvim dovoljno vremena da obrazujemo nekoliko generacija nuklearnih inženjera.“

Objasnio je i da nuklearna elektrana zapošljava stručnjake različitih profila, među kojima su mašinski i elektroinženjeri, kao i tehničari.

„Kada se uvodi nuklearni program prvi put u neku zemlju, ne koristi se tip elektrane koji se prvi put koristi, nego tip elektrane koji već postoji u svetu. Tako bi naši inženjeri i tehničari otišli u tu neku nuklearnu elektranu na obuku“, rekao je Arbutina.

Obuke i upoznavanje sa malim modularnim reaktorima

Arbutina je najavio i odlazak domaćih stručnjaka u Bukurešt radi upoznavanja sa simulatorom malog modularnog reaktora, odnosno SMR-a.

„Naši inženjeri imaće priliku da idu u Bukurešt u novembru mesecu, da vide kako radi simulator jednog SMR-a na njihovom fakultetu“, naveo je.

Istakao je da bi u pripremi budućih kadrova, uz njegovo preduzeće, učestvovali fakulteti, drugi instituti i srednje škole.

„Mi imamo ceo jedan sistem. Kada se odlučimo, i ako se odlučimo za nuklearnu energiju, spremni smo da uđemo u proces obučavanja kadrova.“

Šta bi bilo sa istrošenim gorivom

Arbutina je naglasio da bi pitanje istrošenog nuklearnog goriva moralo da bude sastavni deo dogovora o eventualnoj nabavci tehnologije i izgradnji elektrane.

„Da li ćemo ga vraćati u zemlju od koje kupujemo sveže nuklearno gorivo, to će sve biti deo paketa. Treba voditi računa o svemu“, rekao je.

Pomenuo je mogućnost vraćanja goriva na preradu, uz napomenu da bi konkretno rešenje zavisilo od izabrane tehnologije i ugovora.

Govoreći o postojećem radioaktivnom otpadu u Srbiji, objasnio je da on potiče i iz ranijeg rada reaktora, ali i iz medicine i industrije.

„Imamo radioaktivni otpad koji stalno prikupljamo, iz medicine, iz industrije“, naveo je Arbutina.

„Oni kada odrade svoje, moraju negde da se skladište. Skladište se u ‘Nuklearnim objektima Srbije’, u našim skladištima.“

„Sve se meri u realnom vremenu“

Govoreći o praćenju zračenja i spremnosti za vanredne situacije, Arbutina je rekao da postoje sistemi monitoringa i planovi postupanja.

„Sve se meri u realnom vremenu. Postoje štab za vanredne situacije, postoje planovi delovanja u vanrednim situacijama“, istakao je.

Dodao je da preduzeće nastavlja da održava postojeću infrastrukturu i upravlja radioaktivnim otpadom, nezavisno od buduće odluke o elektrani.

„Stojimo državi na raspolaganju za sve buduće odluke i primenu tih odluka. Učestvujemo u raznim komisijama, u raznim telima, dajemo predloge“, zaključio je Arbutina u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1.

 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar