ALEKSANDAR POPOVIĆ: Ministarska funkcija je posao za građane, a promena vlasti treba da bude normalna stvar
podeli vest:
Profesor Hemijskog fakulteta i nekadašnji ministar Aleksandar Popović govorio je u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1 o odgovornosti javnih funkcionera, iskustvima iz vlade, političkim podelama i potrebi da stručnost bude važnija od stranačke pripadnosti.
Osvrnuo se i na obnovu rodne kuće Milutina Milankovića, svoj naučni put i susret sa Ronaldom Reganom.
„Taj posao, u normalnim okolnostima, ne bi trebalo precenjivati. To je posao državnog službenika. I danas primam platu koju kroz budžet plaćaju građani Srbije“, rekao je Popović.
Naglasio je da dostupnost i komunikacija sa ljudima treba da budu sastavni deo javne funkcije.
„Vi odgovarate na mejlove, odgovarate studentima. Kakva je razlika između mog sadašnjeg položaja i položaja na kojem sam bio tada?“, upitao je.
Odgovornost funkcije i iskustvo koje se ne može naučiti
„Donesete odluku koja će nekoga, opravdano ili neopravdano, razočarati, nekome naneti štetu ili ugroziti njegove interese. Nema te vrste odgovornosti na svakom poslu“, naveo je.
Prisetio se da je i tokom ministarskog mandata nastojao da zadrži svakodnevne navike, uključujući šetnje sa decom i odlazak na utakmice.
„Nikada nisam imao obezbeđenje. Osim u dva ili tri slučaja, nisam imao neprijatnosti na ulici“, rekao je.
„Potrebna je određena vrsta iskustva. Za to su potrebne godine i to ne možete da naučite. Neke greške koje sam napravio kao ministar ne bih napravio sa ovim životnim iskustvom“, rekao je Popović.
Govoreći o svom radu u energetici, naglasio je da je na tom mestu proveo kratko vreme.
„U energetici sam bio devet meseci. Za devet meseci operativnog rada ne može da se uradi ništa ozbiljno“, ocenio je.
Državi je potrebna snažna i stručna administracija
Prema njegovoj oceni, nedovoljno razvijena službenička struktura dovodi do toga da se ministri previše bave operativnim teškoćama.
„Nažalost, nismo izgradili snažnu državnu, službeničku strukturu koja bi omogućila ministrima da se bave strateškim pitanjima, dok administracija rešava probleme“, rekao je.
Govoreći o periodu nakon ratova i sankcija, istakao je da država i društvo nisu dobili dovoljno prostora za oporavak.
„Nismo dobili vreme da predahnemo, da se oporavimo i stabilizujemo, pa da onda ozbiljno razgovaramo o mnogim važnim pitanjima“, naveo je Popović.
Obnova Milankovićeve kuće kao važan rezultat
„Moj najveći uspeh je što sam Milutina Milankovića vratio u Srbiju. Bio je potpuno zaboravljen“, rekao je Popović.
Prisetio se odlaska u Dalj i lošeg stanja u kojem se kuća nalazila. Prema njegovim rečima, taj susret bio je podsticaj da se pokrene njena obnova.
„Kuća i danas postoji kao svojevrsni neformalni srpski centar u istočnoj Slavoniji“, naveo je.
Govoreći o Milankoviću i drugim istaknutim ljudima iz srpske istorije, Popović je naglasio da napredak ne zahteva odricanje od sopstvenog identiteta.
„Ne morate da napustite ono što jeste da biste ostvarili uspeh“, poručio je.
Nacionalne manjine treba da učestvuju u odlučivanju
Popović je kao važno institucionalno rešenje izdvojio mogućnost da stranke nacionalnih manjina budu zastupljene u parlamentu bez opšteg izbornog cenzusa.
Objasnio je da pripadnici većinskog naroda, čak i kada nemaju lošu nameru, ne mogu potpuno da poznaju potrebe manjinskih zajednica.
„Nacionalne manjine zaista treba da učestvuju u vlasti. Mi, kao pripadnici većinskog naroda, nekim svojim odlukama možemo da im nanesemo štetu i kada to ne želimo. Njihove probleme možemo da poznajemo više ili manje, ali ih nikada ne poznajemo potpuno“, rekao je.
Istovremeno je upozorio da posebna izborna prava ne treba zloupotrebljavati.
„Ako manjinska stranka, koristeći položaj manjinske stranke, većinskim glasovima dolazi do mandata, to nije pošteno“, ocenio je.
Smatra da takva praksa može da dovede u pitanje rešenja koja su uvedena radi zaštite manjinskih prava.
O političkim sukobima: Važno je znati oko čega se ne slažemo
Osvrćući se na odnose Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, Popović je govorio o potrebi da politički akteri neposredno razgovaraju, umesto da sukobe grade na pretpostavkama.
„Ako već treba da budemo u sukobu, hajde da znamo da smo u sukobu i da za to postoje ozbiljni razlozi. Da to ne budu različite konstrukcije koje će nas dovesti do sukoba za koje nema ni vremena ni potrebe“, rekao je.
Prema njegovom svedočenju, razgovori Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice pokazali su da razlike nisu bile toliko velike koliko je izgledalo.
„Pokazalo se da su stavovi mnogo bliži“, naveo je Popović.
Dodao je da do narednog susreta nije došlo zbog ubistva premijera, koje je označio kao tragediju za Đinđićevu porodicu, njegovu stranku i Srbiju.
Izborna volja građana i normalna smena vlasti
Govoreći o događajima iz 2000. godine, Popović je naglasio značaj izbora održanih 24. septembra i odluke građana da podrže promenu.
„Mogu da slavim 24. septembar kao datum kada su, bez obzira na medijski pritisak, građani odlučili da glasaju za promenu“, rekao je.
Istakao je da politička neslaganja treba da budu deo uobičajenog demokratskog života.
„Hajde da budemo normalna demokratija, sa normalnim razgovorom, normalnim izborima i normalnim neslaganjima. Sa nekim stvarima se slažem, sa nekima se ne slažem. To je najnormalnija stvar na svetu“, poručio je Popović.
Dodao je da bi želeo državu u kojoj se odnos prema opoziciji zasniva na poštovanju institucija, a smena vlasti ne doživljava kao vanredan događaj.
„Voleo bih državu u kojoj je promena vlasti najnormalnija stvar na svetu“, rekao je.
Stručnjaci treba da rešavaju konkretne probleme
Popović je naglasio da Srbija treba da koristi znanje kojim raspolaže i da okuplja stručnjake oko konkretnih pitanja, bez obzira na političke razlike.
„Hajde da okupimo snage u svakoj oblasti i vidimo šta treba da uradimo da svaki segment države bude bolji. Političko neslaganje nije prepreka da razgovaramo“, naveo je.
Kao primer izdvojio je poljoprivredu i potrebu da se o njenoj budućnosti razgovara na stručnom nivou.
„Hajde da deset, petnaest ili dvadeset ljudi sedne i dva dana razgovara o tome kakvu politiku prema selu treba da vodimo. Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu? Šta treba da uradimo da ona bude konkurentnija?“, rekao je.
Naglasio je da svakodnevni problemi građana prevazilaze ideološke podele.
„Problem sa vodom je problem sa vodom i za levičare, i za desničare, i za centriste, i za pravoslavce, i za katolike. Taj problem mora da se reši“, poručio je.
Nauka, sport i iskustvo susreta sa svetskim liderima
Govoreći o svom profesionalnom putu, Popović se osvrnuo na usklađivanje sporta i obrazovanja, kao i na studije i usavršavanje u inostranstvu. Posebno je izdvojio zadovoljstvo neposrednim kontaktom sa proizvodnjom.
„Čak i u vreme kada sam se više bavio politikom, najlepše mi je bilo da odem u hemijsku fabriku“, rekao je.
Prisetio se i susreta sa Ronaldom Reganom tokom njegovog dolaska u Moskvu, kada je imao sedamnaest godina. Naglasio je da tada nije u potpunosti razumeo uticaj ljudi u čijem se društvu nalazio.
„Znao sam sa kim ću biti, ali nisam mogao da razumem veličinu i uticaj tih ljudi. Ćutao sam i slušao. Bio je neverovatno šarmantan čovek“, rekao je.
To iskustvo mu je, kako je objasnio, pomoglo da kasnije javne ličnosti posmatra bez strahopoštovanja koje može da oteža razgovor.
„Shvatite da su ljudi koje gledate na televiziji normalni, obični ljudi. Ljudi koji imaju dobre i loše dane, svoje slabosti, prednosti i mane“, rekao je Popović.
BONUS VIDEO: Aleksandar Popović | PERSPEKTIVE
Ostavite komentar