NIKOLA ŠAINOVIĆ U PODKASTU "PERSPEKTIVE" O MILOŠEVIĆU I RASPADU JUGOSLAVIJE: "Rat na Kosovu mogao je da počne još '90."

Nekadašnji predsednik Vlade Srbije i potpredsednik Savezne vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović gostovao je u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1, gde je govorio o raspadu Jugoslavije, politici Slobodana Miloševića, ekonomskim sankcijama, hiperinflaciji i događajima koji su prethodili sukobima na Kosovu i Metohiji.

Govoreći o političkim okolnostima devedesetih godina, Šainović je ocenio da se raspad Jugoslavije ne može posmatrati odvojeno od međunarodnih interesa i položaja srpskog naroda.

„Rat je trebalo da počne s Kosova, ali je neko ko je bolje znao vojnu strategiju okrenuo da počne od Slovenije“, rekao je Šainović, navodeći da su, prema njegovom viđenju, uslovi za sukob na Kosovu postojali još 1990. godine.

Šainović o politici Slobodana Miloševića

Osvrćući se na politiku Slobodana Miloševića, Šainović je istakao da se tadašnje odluke moraju sagledavati u kontekstu političkih i istorijskih okolnosti.

„Srbija je smatrala da mora da pomogne Srbima u Krajini i u Bosni. Milošević je stao iza njih onakvih kakvi su bili“, naveo je Šainović.

Poseban deo razgovora bio je posvećen ekonomskim sankcijama i hiperinflaciji, sa kojima se Srbija suočavala početkom devedesetih. Šainović je podsetio da je pre dolaska na mesto predsednika Vlade bio svestan težine ekonomske situacije i problema sa kojima se država suočavala.

„Svi generatori inflacije su se usijali. Imali smo nasleđeni ekonomski sistem iz socijalističke Jugoslavije. Taj sistem je propadao, a novog sistema nije bilo“, objasnio je Šainović.

Govoreći o programu monetarne stabilizacije Dragoslava Avramovića, istakao je da iza njegovog sprovođenja nije stajao samo jedan čovek, već čitav tim stručnjaka i državnih institucija.

„Svi govore o Avramoviću, a finansijski aparat Vlade, Ekonomski institut iz Beograda i još jedan broj eksperata bili su uključeni u potpuno tajnu operaciju“, rekao je Šainović.

Prema njegovim rečima, devizne rezerve su tokom sprovođenja programa za tri meseca porasle sa 200 na 600 miliona dolara, dok je inflacija zaustavljena.

Sankcije ostavile dugoročne posledice na privredu

Šainović se osvrnuo i na dugoročne posledice sankcija, ocenjujući da su one ostavile dubok trag na domaću privredu.

„Sankcije nisu kratkoročno dale rezultat, dugoročno verovatno jesu. Verovatno ćemo mi decenijama imati posledice od toga“, istakao je Šainović.

Govoreći o pregovorima u Rambujeu, Šainović je izneo svoje viđenje ponuđenog sporazuma, tvrdeći da su njegovi vojni aneksi podrazumevali neprihvatljive uslove za tadašnju Jugoslaviju.

„Mi smo jednim potpisom trebalo da potpišemo i okupaciju i metod kako se dobija nezavisno Kosovo“, rekao je Šainović.

Na kraju razgovora, osvrnuo se i na svoje kontakte sa američkim diplomatama, među kojima je bio i Kristofer Hil, ističući da je važno da javnost čuje različita svedočenja o događajima iz tog perioda.

„Trudim se da se ta istina ponovi i da se čuje“, poručio je Šainović u emisiji „Perspektive“ na televiziji K1.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar